3 .RELIGIJA I UMETNOST PRAISTORIJSKIH LJUDI

Views:
 
Category: Entertainment
     
 

Presentation Description

No description available.

Comments

Presentation Transcript

PowerPoint Presentation:

РЕЛИГИЈА И УМЕТНОСТ ПРАИСТОРИЈСКИХ ЉУДИ

PowerPoint Presentation:

У време позног палеолита свака људска група имала је неку врсту свештеника мага или врача чији је задатак био да брине о ритуалним обредима, нарочито у време припрема за лов, сахране покојника и сл. Свака заједница имала је свог заштитника . Култ плодности жене и земље – евроазијски простори Венере - култ - симболи жена За тотема су узимане биљке , небеска тела и животиње . На евроазијским просторима били су раширени култови плодности . Венере - симболи жена РЕЛИГИЈА И УМЕТНОСТ ПРАИСТОРИЈСКИХ ЉУДИ

PowerPoint Presentation:

Религија у неолиту уздигнута на виши ранг Настаје – тотемизам (виши степен обожавања ) Свака заједница имала је свог заштитника, за кога се веровало да је предак заједнице За тотема су узимане животиње ( лав, соко, бик ), биљке (одређене врсте дрвета) и небеска тела (Сунце, Месец, звезде) Тотема никад нису убијали и односили су се са поштовањем. Обичај очуван негде и до данас (Индија крава света животиња ) Приносене и жртве. Стоунхенџ у Енглеској су подигли људи из неолита пре око 4500-4000 година. Археологија је често важно поље када је потребно разумети праисторију

Уметност :

Уметност Није настала да би задовољила човекове потребе , већ због религијских разлога . Прва уметничка дела створио је кромањонац про око 25 000 година . п . н . е . Поред слика и рељефа праисторијску уметност чине : фигурице жене , венере- божанста плодности приказае наге са израженим облицима материнстава (груди и кукови ) Никад не приказују конкретан лик жене и савим ретко су представљене са рукама изузетак представља Вилендорфска венера (пронађена у месту Филендорф у Аустрији) која нарукама има накит , Слике сцене из лова и свакодневног живота. „апстрактана уметност“

PowerPoint Presentation:

Стоунхенџ у Енглеској су подигли људи из неолита пре око 4500-4000 година. Археологија је често важно поље када је потребно разумети праисторију Стоунхенџ

СРБИЈА И ЦЕНТРАЛНИ БАЛКАН У ПРАИСТОРИЈСКО ДОБА :

СРБИЈА И ЦЕНТРАЛНИ БАЛКАН У ПРАИСТОРИЈСКО ДОБА Подручје данашње Србије било је насељено људском врстом homo sapiens пре око 40 000 година . Најстарија насеља у доба неолита : Лепењски Вир у Ђердапу Старчев о код Панчева Винча код Београда

Култура Лепенског Вира :

Култура Лепенског Вира Људи су обитавили на том простоеу око 6 700 до 5 500 .године п.е.е и за то време се сменило 100 до 120 генерација. Река једини извор хране Лов и риболов - најважнија занимања . Оруђа и оружја - од камена и кости животиња . У овој култури развила се израда : керамике глиненог посуђе , алата од камена и костију . Накит - израдјен од шкољки . Духовни живот тумачи се наоснову облутака ( обрађени камен) пронађених на локалитетима Лепењски Вир и Хајдучка воденица Представљају најстарији запис неког мита у историји. ..” Из облутка, као из великог праиконског јајета, рађасе све живо, на првом месту риболика бића(прародитељи људског рода) и животиње које се најчешће лове(риба, јелен)..” Облуци престављају најстарију монументалну склуптуру у Европи, ацртежи на њима можда веома сложену и њима својствену религија

PowerPoint Presentation:

Распростирање неолитских култура у Европи

Старчевачка култура (5 000 - 4 500) :

Старчевачка култура (5 000 - 4 500 ) Неолитско насеље централног Балкана . Име добија по највећем откривеном центру у 19. веку у Старчеву . Наслања се на културу Лепењско Вира и показује сличност са културама неолита на Блиском истоку, Тракији, Македонији и Тесалији Овезама са Блиским истоком сведочи локалитет Белица, откривен крајем 2002.године. Земљорадња и сточарство - главна занимања . Поседу је прављено од глине , а оруђе и накит од глачаног камена .

Винчанска култура (4 500-3 200) :

Винчанска култура (4 500-3 200) Настаје средином 5. миленијума п . н . е . Нове групе досељеника из Мале Азије изазвале ланчана померања становништва старчевачке културе из северне Македоније, Метохије и дела Босне које се груписало око Мораве, Тисе и Дунава, па је старчевачка култура прешла у винчанску. Највећи успон достигла је на територији данашње Србије . Најстарији трагови пронађени у Винчи и Тордошу на средњем Моришу па се назива и винчанско-тордошка. Земљорадња и сточарство - главна занимања . Градили су куће “ на две воде ” и користили дрво и глину . У овој култури први пут је вађена руда код Мајданпека (Рудна глава ) рудник бакра и под Авалом ( рудник Шупља стена) . Откривен ситем знакова у Винчи (Тврдње неких научника да је то једно од најстаријих писама на свету . После3800.године п.н.е номади са истока заузимају долину тимока, Нишаве и Јужне Мораве

PowerPoint Presentation:

Поглед из ваздуха на савремено насеље и археолошки локалитет Винча Бело брдо Винча - Бело брдо је археоло шки локалите т који се налази на десној обали Дуна ва , у селу Вин ча , 14 км југоисточно од Београ да . На овом локалитету су истраживани остаци највећег праисторијског насељ а у Србији и једног од најзначајнијих неолитски х локалите та у Евро пи . Налазиште је добило име Бело брдо по светлој боји лесне терасе на којој се налази , али је у стручној литератури познатије под именом Винча .

PowerPoint Presentation:

Оснивачи одбора САНУ у посети налазишту ( с лева надесно : Д . Срејовић , В . Чубриловић и Н . Тасић )

Професор Милоје Васић (1869-1956):

Професор Милоје Васић (1869-1956) Професор Милоје Васи ћ је на овом локалитету започео прва методоло шки утемељена археоло шка ископавања у Србији 1908 . године , инистирајући на систематском истраживању , јер је само тако било могуће доћи до стратигра фски и хроноло шки сређеног материјала . Током ових ископавања дошло се до веома задовољавајућих резултата , али било није било довољно средстава за даљи рад . Захваљујући помоћи директора Руског археолошког института у Цариград у , Фјодора Успенск ог , после Првог светског ра та помоћи британск ог археолога Сер Џона Линтона Мајре са и власника бирмингем ске новинске куће Сер Чарлса Ха јда , 1911 . истраживање се наставља са прекидима до 1934 . године , а добијени резултати су изузетно значајни за разматрања о настанку и карактеру овог праисторијског насеља . После овог периода , током наредних десет година иако није било ископавања , Васић се и даље бавио Винчом и резултате рада објавио је између 1932. и 1936. године у монографији Праисторијска Винча И - ИВ .

PowerPoint Presentation:

Јужни профил ископа Милоја Васића после истраживања 1982. године

PowerPoint Presentation:

ИЗ СВАКОДНЕВНОГ ЖИВОТА ВИНЧАНАЦА : Неолитска кућа

Лепенски Вир :

Лепенски Вир Лепенски Вир је једно од највећих и најзначајнијих мезолитски х и неолитски х археолошких налазишта . Смештено је на десној обали Дуна ва у Ђердапској клис ури , у Срби ји , у централном делу Балканског полуос трва . Овај локалитет , који је име добио по дунавск ом виру , био је седиште једне од најважнијих и најсложенијих култура праистори је . Између 1965 . и 1970 . откривено је рибарско ловачко насеље са зачецима култивације и доместификације . Током ископавања откривено је седам сукцесивних насеља и 136 објеката ( како стамбених , тако и сакралних ) који су изграђени у прериоду од око 6500. до 5500. године пре наше ере . Главни руководилац истраживања овог локалитета је био професор др Драгослав Срејови ћ , археолог , академик и професор Универзитета у Београд у .

PowerPoint Presentation:

Камена оруђа нађена у Ђердапу , на локалитету Лепенски Вир

PowerPoint Presentation:

Лепенски Вир

PowerPoint Presentation:

Лепенски Вир - остаци кућа

PowerPoint Presentation:

Локалитет Лепенски вир - остаци куће

PowerPoint Presentation:

Прародитељка , скулптура из светилиста X ЛИВ Лепенски Вир

PowerPoint Presentation:

Огрлица од спондилуса , кости и палигорскита Гроб у Светилисту 22 Лепенски Вир

PowerPoint Presentation:

Мермерни привезак Огрлица од фосилних скољки и камена Гробница у насељу Лепенски Вир И Лепенски Вир