DECA 20Beograd

Views:
 
Category: Entertainment
     
 

Presentation Description

No description available.

Comments

Presentation Transcript

Slide 1: 

Saša Stefanović Društvo za zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja dece i omladine 31. april 2010. Niš

Slide 2: 

“Socijalna isključenost može nastati kao rezultat problema sa kojima se osoba susreće u toku života. Ali može nastati i rođenjem. Dolazak na svet u siromaštvu ili kod roditelja niskog оbrazovanja ima glavni uticaj na buduće mogućnosti u životu.“ Vlada Velike Britanije

Slide 3: 

3 Vlada Republike Srbije je 2004. godine usvojila Nacionalni plan akcije za zaštitu i unapređenje položaja dece - strateški dokument velike važnosti u kome su osnovni prioriteti: smanjenje siromaštva, kvalitetno obrazovanje za svu decu, unapređenje zdravlja, zaštita dece sa smetnjama u razvoju i sprečavanje zlostavljanja i nasilja.

Siromaštvo dece– osnovne činjenice : 

Siromaštvo dece– osnovne činjenice Deca do 18 godina čine 1,47 miliona - 19,6% populacije Srbije od čega je 400.000 siromašno (27% dece), a 200.000 (13,5% dece) živi u krajnjoj bedi. Dve kategorije među kojima je siromaštvo najveće su deca i stari. Kategorija dece do 14 godina ima natprosečan indeks siromaštva. Oko 150.000 dece u Srbiji je neuhranjeno 46% romske dece nema obrok svakog dana Povećanje broja male dece u domaćinstvu povećava rizik siromaštva: domaćinstva s dvoje male dece imaju indeks siromaštva skoro 2 puta veći od prosečnog, a domaćinstva s troje i više male dece čak 5 puta.

OBRAZOVANJE KAO REŠENJEZašto?Danas đaci – sutra obrazovani odgovorni građani Više visokoškolovanih ljudi u budućnosti – manje problema – stabilnija privreda – manje siromaštva . : 

OBRAZOVANJE KAO REŠENJEZašto?Danas đaci – sutra obrazovani odgovorni građani Više visokoškolovanih ljudi u budućnosti – manje problema – stabilnija privreda – manje siromaštva . Povećanje obuhvata dece obrazovanjem - naročito višim nivoima koji pružaju konkurentnije kvalifikacije za izlazak na tržište rada - smatra se jednim od najvažnijih strateških ciljeva u borbi protiv siromaštva i njegovog obnavljanja (Strategija o smanjenju siromaštva, 2001). Cilj Vlade Republike Srbije: 95% obuhvat dece srednjoškolskim obrazovanjem do 2015. godine JEDNAKE MOGUĆNOSTI ZA SVE  Zašto? Zato što svako dete treba da ima jednake šanse u životu. Zato što su potencijali dece neograničeni. Zato što deca nisu problemi, već izvor njihovih rešenja.

Slide 6: 

Obrazovanje - jednake mogućnosti sada i u budućnosti? Činjenice na papiru: obuhvat dece osnovnoškolskim školovanjem: 97,5%, obuhvat srednješkolskim obrazovanjem: 92,4% Realne činjenice: Više od 60% dece nije obuhvaćeno predškolskim obrazovanjem, oko 5% dece ne upiše osnovnu školu (u seoskim sredinama oko 20%), približno trećina siromašne dece (34,3%) ne pohađa srednju školu, samo 2% siromašnih završava fakultet. Među najsiromašnijima značajan broj dece rano odustaje od školovanja i nikada ne završi ni osnovnu školu. To važi za čak 78% romske dece. Samo polovina siromašne dece koja pohađaju srednju školu upisuje se učetvorogodišnje škole. PROBLEMI: Izdvajanja za obrazovanje su najveća za najsiromašnije - izdvajaju samo 1% sredstava manje od najbogatijih, što je veliki izdatak u odnosu na njihova primanja Mladi sa nižim stepenom obrazovanja su najrizičnija grupa na tržištu rada – začarani krug siromaštva se nastavlja

Slide 7: 

ŠTA PREDUZIMA DRŽAVA? Izdvajanja za obrazovanje u Srbiji među najnižima su u Evropi – 3.5% BDP-a, naspram 6% koliko reporučuje UNESCO i što je prosek zemalja OECD-a. Zemlje u regionu izdvajaju oko 4% BDP-a, a prosek u EU je 7% (u planu je povećanje na 10%) ZAKLJUČAK: Postojeći sistem obrazovanja doprinosi reprodukciji ili povećavanju socijalnih nejednakosti: „institucijalne barijere“otežavaju pristup školskom sistemu deci iz nižih slojeva, a začarani krug siromaštva se nastavlja. “Kultura siromaštva“utiče na to da u siromašnim porodicima postoji niže vrednovanje obrazovanja što je „reakcija“ na marginalizaciju i diskriminaciju siromašnih u društvu i obrazovnom sistemu. REŠENJE: Povećati budžetska izdvajanja za obrazovanje usmerena ka deci – povećanje uključenosti dece u obrazovne procese – potencijalno smanjivanje siromaštva u budućnosti. PLAN RS: Strateški cilj 1 NPA: Povećanje izdvajanja iz BDP-a kao osnovni zahtev za ostvarenje kvalitetnog obrazovanja za svu decu.

JAČANJE PORODICA : 

JAČANJE PORODICA Zašto? Zato što porodice pružaju podršku i neguju decu Dugoročan strateški cilj u domenu naknada: »Pomoć porodici i pojedincu da ostvari minimalnu socijalnu sigurnost, i to pre svega merama aktivne socijalne politike i sprečavanjem svih oblika socijalne isključenosti«. Zašto? Zato što moramo tražiti od vlada da budu odgovorne za decu VIŠE ODGOVORNOSTI NAMENITI DOVOLJNO SREDSTAVA Zašto? Zato što je novac investiran u decu dobro uložen novac – ne trošak već investicija

Slide 9: 

Činjenice na papiru: najveći broj socijalnih programa usmeren je na ostvarivanje prava dece“(AŽS): praktično sva domaćinstva koja primaju MOP, a koja imaju decu, primaju i dečje dodatke - država uz pomoć dva različita instrumenta, ima veću mogućnost da natproporcionalno štiti siromašne porodice sa decom. Realne činjenice: „Iz budžeta RS se kroz f-ju 40 ekonomsku klasifikaciju 472 finansiraju sledeća prava: naknade zarada za vreme porodiljskog odsustva, roditeljski dodatak, dečiji dodatak, naknade troškova boravka dece u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja i decu ometenu u razvoju, pomoć majkama izbeglicama sa decom do jedne godine. Novim zakonom dečiji dodatak je definisan isključivo kao mera socijalne, a ne populacione politike. Dečji dodatak proma oko 250.000 korisnika, oko 480.000 dece Dečji dodaci vrlo neefikasan sistem pomoći siromašnima, jer država treba da investira pet dinara da bi siromašni dobili jedan - neadekvatna targetiranost: od ukupnog broja domaćinstava koja primaju dečiji dodatak čak 84% ne pripada sloju siromašnih, a njima odlazi 81% ukupno potrošenih sredstava za dečje dodatke- Razlog - slaba administracija Ipak, da ne postoji program dečjih dodataka u Srbiji bi bilo više siromašnih za 8%. Dečijim dodacima se vrši i zaštita dece iz posebno ugroženih grupa: U povoljniji položaj su stavljene porodice sa decom sa smetnjama u razvoju, samohrani roditelji, hranitelji i staratelji. u strukturi korisnika uvećanog dečijeg dodatka dominiraju deca samohranih roditelja (88,3%), dok je udeo dece sa smatnjama u razvoju 8,7%. Deca sa invaliditetom nisu bila pogođena novim rešenjima kojima je broj korisnika ovog prava smanjen. Deca sa smetnjama u razvoju mogu ostvariti produženo pravo na dečiji dodatak do 26. godine.

Slide 10: 

IZNOS DEČIJEG DODATKA Udeo izdataka za dečije dodatke u BDP-u (2004.) kreće se između 0,2% u Litvaniji i 0,9% u Sloveniji. Srbija se prema ovom pokazatelju ne izdvaja u odnosu na većinu drugih zemalja čiji su rashodi u rasponu između 0,4 i 0,7% BDP-a. Zemlje u kojima se dečiji dodatak ne dodeljuje na osnovu specifičnih kriterijuma, već jednako za svu decu su Bugarska, Rumunija, Slovačka. Među svima njima, iznosi dečijeg dodatka su najveći u Srbiji i iznose oko 19 eur (Rumunija- 9, Bugarska – 13 i Slovačka – 16 eur). U zemljama koje koriste druge kriterijume za dodelu dečijih dodataka, njihov iznos je sličan kao u Srbiji u Češkoj i Poljskoj (kriterijum je starost deteta) 19-27 i 13-19 eur, Letoniji (kriterijum: red rođenja) 11-21 eur. Međutim, u Estoniji (19-58 eur), Mađarskoj (48-63 eur), Litvaniji i Sloveniji (15-42 i 17 -117 eur) iznosi su znatno viši. Iznos: 1896, 58 dinara (uvecćan 2465, 55) cenzus 5838, 65, uvećcan : 7006.38 Šta se može kupiti za iznose koji se dobijaju kroz dečije dodatke? 40 l mleka/ 30 l soka 2 pakovanja pelena Osnovna sredststva za ličnu higijenu: šampon, kupka, krema, losion za telo, četkica i pasta za zube 4-5 majica/ 3 dukserice ili džempera jeftine pantalone i cipelice 1 jakna/ zimske cipele školski ranac, pernica, 10 svezaka, pisaći pribor 4slikovnice, 4 crtana filma na DVD disku, 1 društvena igra/ igračka

authorStream Live Help