DINASTIJA NEMANjICA

Views:
 
Category: Entertainment
     
 

Presentation Description

No description available.

Comments

Presentation Transcript

DINASTIJA NEMANjICA:

DINASTIJA NEMANjICA Pozni srednji vek

Sa dolaskom na vlast Stefana Nemanjica pocinje duga vladavina dinastije Nemanjca, koja je trajala punih 205 godina. Stefan Nemanja ja na presto dosao 1166. god. i proglasio sebe za velikog zupana. Vladao je do 1196. god. kada je se povuka s vlasti, presto je, ostavio srednjem sinu Stefanu. Pored Stefana veliki zupan je imao jos dva sina Vukana i Rastka. Po ugledu na sina, monaha Savu (Rastka), Nemaja i njegova zena Ana cu ostatak zivota proveli u monastvu. Nemanja je kao monasko ime dobio ime Simeon. Otisao je na Svetu goru gde se pridruzio Savi. Nemanja je umro na Svetoj gori 1200. god. i sahranjen je u manastiu Hilandaru. Posle smrti proglasen je za sveca (sveti Simeon).:

Sa dolaskom na vlast Stefana Nemanjica pocinje duga vladavina dinastije Nemanjca, koja je trajala punih 205 godina. Stefan Nemanja ja na presto dosao 1166. god. i proglasio sebe za velikog zupana. Vladao je do 1196. god. kada je se povuka s vlasti, presto je, ostavio srednjem sinu Stefanu. Pored Stefana veliki zupan je imao jos dva sina Vukana i Rastka. Po ugledu na sina, monaha Savu (Rastka), Nemaja i njegova zena Ana cu ostatak zivota proveli u monastvu. Nemanja je kao monasko ime dobio ime Simeon. Otisao je na Svetu goru gde se pridruzio Savi. Nemanja je umro na Svetoj gori 1200. god. i sahranjen je u manastiu Hilandaru. Posle smrti proglasen je za sveca (sveti Simeon).

Zaduzbine Stefana Nemanje::

Zaduzbine Stefana Nemanje: manastir Studenica; 1198. zajedno sa Savom na Svetoj gori podigao je manastir Hilandar.

Stefan Nemanjic-Prvovencani (1196-1228) u pocetku je mirno vladao, ali posle oceve smrti odnosi izmedju njega i starijeg brata Vukana su se zaostrili. Sukob izmedju dvojice brace opustosio je zemlju, pa je Rastko (Sava) oko 1205. iz Hilandara doneo mosti svetog Simeona i nad njima izmirio zavadjenu bracu. Stefan se 1191. god. ozenio vizantijskom princezom Evdokijom i od svog tasta vizantijskog cara, dobio visoku titulu-sevastokrator. Posle rastanka sa Evdokijom, Stefan se ozenio Anom, unukom mletackog duzda Enrika Dandola. Zahvaljujuci tom braku uspostavio je cvrst veze sa Venecijom i, uz pomoc duzda, 1217. od pape dobio kraljevsku krunu. Posle krunisanja nazvao se Prvovencani (prvi krunisani kralj cele Srbije).:

Stefan Nemanjic-Prvovencani (1196-1228) u pocetku je mirno vladao, ali posle oceve smrti odnosi izmedju njega i starijeg brata Vukana su se zaostrili. Sukob izmedju dvojice brace opustosio je zemlju, pa je Rastko (Sava) oko 1205. iz Hilandara doneo mosti svetog Simeona i nad njima izmirio zavadjenu bracu. Stefan se 1191. god. ozenio vizantijskom princezom Evdokijom i od svog tasta vizantijskog cara, dobio visoku titulu- sevastokrator . Posle rastanka sa Evdokijom, Stefan se ozenio Anom, unukom mletackog duzda Enrika Dandola. Zahvaljujuci tom braku uspostavio je cvrst veze sa Venecijom i, uz pomoc duzda, 1217. od pape dobio kraljevsku krunu . Posle krunisanja nazvao se Prvovencani (prvi krunisani kralj cele Srbije).

Zaduzbina Stefana Nemanjica::

Zaduzbina Stefana Nemanjica: manastir Zica.

U Nikeji sv. Savu je licno primio car Teodor I Laskaris i srdacno preporucio patrijahu, a patrijah ga je 1219. god. Rukopolozio za arhiepiskopa Srpskih i pomorskih zemalja. Tako je Srbija dobila autokefalnu crkvu i stekla potpunu nezavisnost. Prvo sediste srpske arhiepiskopije bilo je u manastiru Zica.:

U Nikeji sv. Savu je licno primio car Teodor I Laskaris i srdacno preporucio patrijahu, a patrijah ga je 1219. god. Rukopolozio za arhiepiskopa Srpskih i pomorskih zemalja . Tako je Srbija dobila autokefalnu crkvu i stekla potpunu nezavisnost. Prvo sediste srpske arhiepiskopije bilo je u manastiru Zica .

Posle smrti Stefana Prvovencanog na presto dolazi njegov najstariji sin Radoslav. Kralj Stefan Radoslav (1228-1234) se potpuno potcinio svom tastu, epirskom caru, pa se o crkvenim pitanjima savetova sa Savinim protivnikom, ohridskim arhiepiskopom Homatijanom. Zbog toga zbacen je sa prestola. Za kralja je izabran drugi sin Stefana Prvovencanog, Stefan Vladislav (1234-1243). Vladislava je krunisao njegov stric, arhiepskop Sava, s kojim je bio u najboljim odnosima. Posle Vladislava, kralj je postao Stefan Uros I (1243-1276), sin Stefana Prvovencanog i Ane Dandolo.:

Posle smrti Stefana Prvovencanog na presto dolazi njegov najstariji sin Radoslav. Kralj Stefan Radoslav (1228-1234) se potpuno potcinio svom tastu, epirskom caru, pa se o crkvenim pitanjima savetova sa Savinim protivnikom, ohridskim arhiepiskopom Homatijanom. Zbog toga zbacen je sa prestola. Za kralja je izabran drugi sin Stefana Prvovencanog, Stefan Vladislav (1234-1243). Vladislava je krunisao njegov stric, arhiepskop Sava, s kojim je bio u najboljim odnosima. Posle Vladislava, kralj je postao Stefan Uros I (1243-1276), sin Stefana Prvovencanog i Ane Dandolo.

Zaduzbina Srefana Vladislava je: :

Zaduzbina Srefana Vladislava je: manastir Mileseva. manastir Sopocani. Zaduzbina Stefana Urosa I je:

Zbacivsi sa vlasti svoga oca Urosa I, Stefan Dragutin (1276-1282) je dosao na vlast. Dragutin se priklonio Madjarskoj, a prema Vizantiji je nastupao neprijateljski. Majci, kraljici Jeleni dao je na upravu Zetu. Za vreme lova kralj Dragutin je pao s konja i tesko se povredio. Posto vise nije mogao obavljti drzavnicke poslove, sazvao je drzavni sabor u Dezevu (1282) i vlast predao mladjem bratu Milutinu. Stefan Uros II Milutin (1282-1321) od pocetka se pokazao kao izuzetno darovit drzavnik i vojskovodja. Podigao je preko 40 crkava i manastira.:

Zbacivsi sa vlasti svoga oca Urosa I, Stefan Dragutin (1276-1282) je dosao na vlast. Dragutin se priklonio Madjarskoj, a prema Vizantiji je nastupao neprijateljski. Majci, kraljici Jeleni dao je na upravu Zetu. Za vreme lova kralj Dragutin je pao s konja i tesko se povredio. Posto vise nije mogao obavljti drzavnicke poslove, sazvao je drzavni sabor u Dezevu (1282) i vlast predao mladjem bratu Milutinu. Stefan Uros II Milutin (1282-1321) od pocetka se pokazao kao izuzetno darovit drzavnik i vojskovodja. Podigao je preko 40 crkava i manastira.

Zaduzbina Stefana Dragutina je::

Zaduzbina Stefana Dragutina je: crkva sv. Ahileja. manastir Gracanica. Zaduzbina Stefana Urosa II Milutina je:

Umeren i miroljubiv vladar Stefan Uros III Decanski (1321-1331) nije se zanosio osvajanjima i cilj mu je bio da ocuva drzavu koju je nasledio od oca. Uklonivsi sa vlasti svoga oca na presto je dosao Stefan Uros IV Dusan (1331-1355). Crkvu je uzdigao u rang patrijarsije.Na Uskrs 1346. god., na drzavnom saboru u Skoplju, Dusan je krunisan za cara Srba i Grka. Dusan je na drzavnom saboru u Skoplju 1349. god. doneo Zakonik. Naslednik cara Dusana, Stefan Uros V (1355-1371), nije bio u stanju da obuzda velikase koji su se posle Dusanove smrti osilili. Bio je prozvan Nejaki. Smrt cara Urosa oznacava kraj dinastije Nemanjica, a ujedno i kraj srpskog carstva.:

Umeren i miroljubiv vladar Stefan Uros III Decanski (1321-1331) nije se zanosio osvajanjima i cilj mu je bio da ocuva drzavu koju je nasledio od oca. Uklonivsi sa vlasti svoga oca na presto je dosao Stefan Uros IV Dusan (1331-1355) . Crkvu je uzdigao u rang patrijarsije . Na Uskrs 1346 . god., na drzavnom saboru u Skoplju, Dusan je krunisan za cara Srba i Grka. Dusan je na drzavnom saboru u Skoplju 1349 . god. doneo Zakonik . Naslednik cara Dusana, Stefan Uros V ( 1355 - 1371), nije bio u stanju da obuzda velikase koji su se posle Dusanove smrti osilili. Bio je prozvan Nejaki . Smrt cara Urosa oznacava kraj dinastije Nemanjica, a ujedno i kraj srpskog carstva.

Zaduzbina Stefana Urosa III Decanskog je::

Zaduzbina Stefana Urosa III Decanskog je: manastir Decani.