Predavanje 4

Download
Share  Add to  Flag Embed
Uploaded from authorPOINTLite
Views:
 
Category: Education
     
 
License:   All Rights Reserved

Presentation Description

Privredna akademija Novi sad Fakultete za obrazovanje rukovodecih kadrova u privredi Petar Kocovic

Comments

Presentation Transcript

ICT deo 4 – Istorijat poslednjih 25 godina: 

ICT deo 4 – Istorijat poslednjih 25 godina Petar Kocovic Gartner, Beograd DEcembar 2006 petar.kocovic@tehnicom.net Član: Američkog društva mašinskih inženjera (ASME) Američkog društva elektornskih i elektro inženjera (IEEE) Njujorške akademije nauka (NYAS)

1980-TE POTPUNO NOVA IGRA SA LOPTOM: 

1980-TE POTPUNO NOVA IGRA SA LOPTOM

1981 - WIMP: 

1981 - WIMP Xerox Computer napravio prvi windows GUI – WIMP (Windows, Icons, Menu and Pointing)

1981 IBM PC: 

1981 IBM PC 12. 8. 1981 - IBM 5150 – prvi PC računar CPU: 8088 4.77Hz Br tranzistora: 29,900 Dva flopija: 160kB Za Božić 1981 poručeno 100,000 komada Operativni sistem: PC DOS 1.0 Prvi VGA adapter MDA (Mono Display Adapter) – samo tekst

1981 PORTABL RAČUNAR: 

1981 PORTABL RAČUNAR David Osborne (6. 3. 1939 – 18. 3. 2003.) napravio je prvi portabl računar - Osborne I

1982 - 80286: 

1982 - 80286 Datum laniranja: 1. 2. 1982. Tip: 16-bitni Brzina CPU: 6 – 25 MHz Skup instrukcija: x86 Socket: 86 Br tranzistora: 134,000 Brzina: 2.7 MIPS

1982 – MIDI INTERFACE: 

1982 – MIDI INTERFACE MIDI (Musical Instruent Digital Interface) je napravljen To je komunikacioni protokol za vezu muzikih instrumenata sa PCjem

1982 – MS DOS 1.25: 

1982 – MS DOS 1.25 Mart 1982 – objavljen MS DOS 1.25

1982 LOTUS 123: 

1982 LOTUS 123 Mitch Kapor razvio Lotus 1-2-3 spreadsheet softver

1982 AUTODESK: 

1982 AUTODESK John Walker i 12 osnivača osnovali su Autodesk, kompaniju koja je napjpoznatija po proizvodnji CAD softvera - AutoCAD

1982 CRAY X-MP: 

1982 CRAY X-MP Dva Cray-1 računara paralelno povezana, obezbedila su 3 puta brže računanje od Cray-1

1982 – OSNOVAN COMPAQ: 

1982 – OSNOVAN COMPAQ 3 bivša starija rukovodioca Texas Instruments osnovale COMPAQ 2002 su se udružili sa HPom Izbacili prvi PC

1982 – IBM PC SA 5.25” FDD : 

1982 – IBM PC SA 5.25” FDD Maj 1982 – IBM izbacio PC sa FDD 5.25”, DD

1982 3.5” disketa: 

1982 3.5” disketa SS, 1982, 264 kB DD, 1984, 720 kB HD, 1987, 1.44 MB ED, 1991, 2.88 MB LS-120, 1996, 120MB FiHD, 1999, 200MB

1982 COMODORE 64: 

1982 COMODORE 64 Najprodavaniji PC svih vremena OS: Basic 2.0 Memorija 64KB

Decembar 1982 - IBM KUPIO 12% INTELA: 

Decembar 1982 - IBM KUPIO 12% INTELA

1983 OSNOVAN BORLAND: 

1983 OSNOVAN BORLAND Phillipe Kahn (16. 3. 1952 -) je osnovao Borland u SAD. U SAD došao kao turista, pa se zaposlio u HPu.

1983 – APPLE LISA: 

1983 – APPLE LISA APPLE LISA je bio prvi računar sa integrisanom grafičkom karticom CPU: Motorla 68000 RAM: 1MB Monitor: 12” C/B HDD: 5MB Software: Smalltalk, windows sa popup menijima

1983 IBM PC/XT: 

1983 IBM PC/XT 8. 3. 1983 – IBM PC/XT CPU: 8088, 4.77MHz, koprocesor 8087 Memorija: 128KB-640KB OS: PC DOS 2.0 FDD: 5.25”, DS HDD: 10GB Serijski port Programski jezik: BASIC

1983 MS DOS 2.0: 

1983 MS DOS 2.0 Mart 1983 MS DOS C:>

1983 – MS DOS 2.01: 

1983 – MS DOS 2.01 Maj 1983 – MS DOS 2.01

1983 DNS: 

1983 DNS Novembar 1983 – uveden je DNS u internet. Tada je internet imao oko 1,000 hostova DNS – Domain Name Server Primer: www.nike.com, www.yahoo.com

1983 PRVE MOBILNE MREŽE: 

1983 PRVE MOBILNE MREŽE 16. 10. 1983 – Bell Illinois uvele prvi komercijalni sistem za mobilne telefone u SAD 16. 12. 1983 – Baltimor/Washington – drugi sistem

1983 GALAKSIJA: 

1983 GALAKSIJA Decembar 1983 – Voja Antonić (12. 7. 1957 -) i Dejan Ristanović napravili uputstvo za samogradnju računara Galaksija

1983 PODELJEN ARPANET: 

1983 PODELJEN ARPANET ARPANET je podeljen na ARPANET (civilni segment) i MILNET (vojni segment). Iz ARPANETa je nastao 1995. Internet

1984 TURBO PASCAL: 

1984 TURBO PASCAL Borland je izbacio programski jezik Turbo Pascal za PC

1984 GNU PROJEKAT: 

1984 GNU PROJEKAT Januar 1984 Richard Stallman (16. 3. 1953 -) GNU je besplatni OS. Sastoji se od: kernela, biblioteka, sistemskih programa, kompajlera i aplikacija X

1984 HP LASER JET ŠTAMPAČ: 

1984 HP LASER JET ŠTAMPAČ Hewlett Packard izbacio Laser Jet štampač Kapacitet: 8 str/min Cena: $3495

1984 – MOTOROLA 68020 : 

1984 – MOTOROLA 68020 Tip: 32-bitni procesor Koristili: Macintosh, SUN, Amiga

1984 – IBM PC/AT: 

1984 – IBM PC/AT Procesor: 80286, 6 i 8 MHz Memorija: 256kB – 16MB OS: DOS 3.0 HDD: 20MB Grafički kontorler: 256 boja, rezolucija: 640x480 FDD: 5 ¼ 1.2MB Pojava klonova

1984 MS DOS 3.0: 

1984 MS DOS 3.0 Avgust 1984 – MS DOS 3.0 Razvijen za PC AT Podržavao HDD i FDD 5 1/4 , 1.2MB

1984 FatMAC: 

1984 FatMAC Septembar 1984 – APPLE - Fat MAC Memorija: 512kB

1984 IDE INTERFEJS: 

1984 IDE INTERFEJS IDE = Intelligent Drive Electronics COMPAQ počeo razvoj IDE interfejsa Protok: 700kB/sec – 1MB/sec

1984 DVA MOBILNA OPERATERA: 

1984 DVA MOBILNA OPERATERA 1984 Washington D.C. Imao dva konkurentska operatera

1985 – ADOBE POSTSCRIPT: 

1985 – ADOBE POSTSCRIPT Postscript je programski jezik za programiranje laserskih štampača. Prvo korišćen koda Apple Laserwritera 1987 je adaptiran za korišćenje sa IBM laserskim štampačima

1985 ALDUS PAGEMAKER: 

1985 ALDUS PAGEMAKER Aldus je objavio program za Macintosh računare To je prvi program za desktop publishing

1985 - TETRIS: 

1985 - TETRIS Aleksej Pažitnov napravio TETRIS Nije zaradio ni $ jer su sve pare pripale Sovjetskom komunističkom režimu Sada radi u Microsoftu u SAD

1985 – EGA CARD: 

1985 – EGA CARD EGA (Enhanced Graphic Adapter) Br boja: 16 Rezolucija: 640 x 350 Osn verzija: 64KB video memorije

1985 MS DOS 3.1: 

1985 MS DOS 3.1 Mart 1985 – MS DOS 3.1 Ugrađene mrežne funkcije

1985 – INTEL 386DX: 

1985 – INTEL 386DX 17. oktobar 1985 Podržavao frekvence do 33MHz Adresirao memoriju do 4GB Model od 20MHz sadržao 275,000 tranzistora i dostizao 6.0 MIPS

1985 – MS WINDOWS 1.0: 

1985 – MS WINDOWS 1.0 Novembar 1985 – Lansiran MS Windows 1.0 kao nadgrdnja na MS DOS Zahtevao DOS kao obavezni OS

1985 MS DOS 3.2: 

1985 MS DOS 3.2 Decembar 1985 – objavljen MS DOS kao podrška 3 ½ FDD, 720kB

1985 - C++: 

1985 - C++ Bjarne Stroustrup (30. 12. 1950 - ) nastavio rad na C programskom jeziku C++ je objektno orijentisana ekstenzija jezika C

1986 OSNOVAN PIXAR: 

1986 OSNOVAN PIXAR U okviru Lucas Filma postojala je Special Effects Computer Grupa osnovana 1979. Steven Jobs je otkupio ovu firmu za $10,000,000 i napavio firmu Pixar koja je osvojila više OSCARa Prodata 2006 Disney studijima

1987 MICROSOFT WINDOWS 2.0: 

1987 MICROSOFT WINDOWS 2.0 Microsoft Windows 2.0 Još uvek beskoristan

1987 MOTOROLA 68030: 

1987 MOTOROLA 68030 32 bitni procesor Cache: 256byte Korisnici: Apple Macintosh, Commodore Amiga

1987 IBM PS2: 

1987 IBM PS2 2. 4. 1987. IBM objavio PS/2 seriju Model 30 bazirao na 8086 čipu, sa VGA karticom i 3 ½ FDD Modeli 50 i 60 su bili na bazi 80286 čipa Novina Micro Channel Architecture (MCA) koja se razlikovala od AT arhitekture

1987 VGA KARTICA: 

1987 VGA KARTICA Video Graphics Array (VGA) je analogni standard za video karticu Rezolucija 640 x 480

1987 – VGA 8514/A: 

1987 – VGA 8514/A IBM napravio karitcu rezolucije 1,024 x 768 piksela Paleta boja: 262,000 Br. boja u jednom trenutku: 256

1987 MICROSOFT DOS 3.3: 

1987 MICROSOFT DOS 3.3 April 1987 MICROSOFT lansirao verziju DOSa 3.3 Podržao FDD 3.5” HD, dve particije na disku

1988 OPTIČKI ČIP: 

1988 OPTIČKI ČIP Razvijen prvi optički čip Umesto elektriciteta koristio svetlost da bi povećao brzinu procesiranja

1988 XMS Standard: 

1988 XMS Standard Extended Memory Specification (XMS) je standard za memoriju u realnom modu za smeštaj podataka (ali ne i za izvršavanje)

1988 EISA BUS: 

1988 EISA BUS Extended Industry Standard Architecture (EISA) Uveden od strane PC klon proizvođača kao odgovor na IBM MCA arhitekturu Širina: 32 bita Br uređaja: 1 po slotu Brzina: 8.33 MHz

1988 VIŠE OD DVA OPERATERA: 

1988 VIŠE OD DVA OPERATERA New York, Los Angeles su imali više od dva mobina operatera

1988 MS DOS 4.0: 

1988 MS DOS 4.0 Jun 1988 Microsoft DOS 4.0 Podržao diskove do 2GB i EMS memoriju

1988 ATA STANDARD: 

1988 ATA STANDARD Advanced Technology Attachment (ATA) je standarni interfejs za povezivanje uređaja za smeštaj kao što su hard diskovi, CD drajvovi Standardi u okviru ATA: IDE, ATAPI, UDMA

1988 WORM VIRUS: 

1988 WORM VIRUS Robert Morris WORM virus je preplavio rečunarske mreže Zarazio je 6,000 od 60,000 hostova Kada je uhvaćen, “osuđen” je na 400 sati komunalne službe i $10,500 Worm virusi se samoreprodukuju i popunjavaju memoriju dok se ne onemogući njihov rad

1989 - WWW: 

1989 - WWW Sir Timothy John “Tim” Berners-Lee (8. 6. 1955 -) izumitelj World Wide Weba (WWW) WWW napravio dok je radio na CERN projektu u Švajcarskoj

1989 INTEL 486DX: 

1989 INTEL 486DX 10. 4. 1989. CPU 486DX Br tranzistora: 1.2 miliona Clock: 25MHz Brzina: 20 MIPS DX2: 50MHz DX4: 100MHz

1989 SOUND BLASTER KARTICA: 

1989 SOUND BLASTER KARTICA Cretive napravio zvučnu karticu koja je postala standard za prenos zvuka

1990 VESA: 

1990 VESA Formirana međunarodna VESA asocijacija (Video Electronics Standards Association) Početni cilj: proizvesti standard za 800x600

1990 WINDOWS 3.0: 

1990 WINDOWS 3.0 22. maja 1990 objavljen Windows 3.0, prvi multitasking sistem koji je imao 8086 kompatibilnost Pravljen za 80386 – 32 bitnu aplikaciju

1990 MULTIMEDIA PC: 

1990 MULTIMEDIA PC Multimedia PC, Level 1, napravljen u konzorcijumu Microsofta i Creative Labs Određivao minimum standarde za PC

1990- TE MANIJA UDRUŽIVANJA: 

1990- TE MANIJA UDRUŽIVANJA

1991 ISA STANDARD: 

1991 ISA STANDARD Uveden je ISA standard (AT Bus) koji je definisao način povezivanja periferije sa osnovnom pločom

1991 PGP: 

1991 PGP Phil Zimmermann (12. 2. 1954 -) uveo enkripciju javnim ljučem (PGP – Pretty Good Privacy, Public Key Encription) Služio za enkriptovanje e-mailova Zbog uvođenja ovog koda i bojazni amerićke administracije da će im otkriti tajne kodiranja dospeo na sud, ali je proces obusavljen 1996

1991 INTEL 486SX: 

1991 INTEL 486SX 22. april 1991 Procesor bez FPU (Floating Point Unit) Ustvari, sa defektnim FPU

1991 LINUX: 

1991 LINUX X 17. septembar 1991 - Linus Torvalds (28. 12. 1969 -) objavio Linux, Open Source operativni sistem nalik UNIXu

1992 – WINDOWS 3.1: 

1992 – WINDOWS 3.1 April 1992 – Microsoft promovisao Windows 3.1 Prva ozbiljnija verzija Windowsa za rad

1992 TERMINATOR 2: 

1992 TERMINATOR 2 Završen “Terminator 2” Projekat koštao $100 miliona Prvi film koji je obilovao računarskom grafikom Efekti: morfing

1993 INTERNET: 

1993 INTERNET Pojava internet provajdera i prva prodaja Internet usluga Pojava web browsera Mosaic Projekat MOSAIC završen 1997.

1993 Novel: 

1993 Novel Novel kupio DR DOS i Digital Research i postao lider u oblasti računarskih mreža Danas je 22 najveća kompanija na svetu u oblasti softvera

1993 INTEL PENTIUM: 

1993 INTEL PENTIUM Vinod Dahm (Indija) radeći kao istraživač u Intelu pronašao Pentium procesor Br tranzistora: 3.1 milion Frekvenca: 60 i 66 MHz Brzina: 100MIPS

1993 DOS 6.0: 

1993 DOS 6.0 Decembar 1993 – Microsoft objavio program DOS 6.0 koji je imao program Double Space, za kompresiju disk prostora

1994 NETSCAPE NAVIGATOR: 

1994 NETSCAPE NAVIGATOR Objavljen Netscape Navigator –internet browser

1994 YAHOO!: 

1994 YAHOO! Jerry Jang and David Filo napravili Yahoo Počeli rad sa dva računara

1995 JAVA: 

1995 JAVA Maj 1995 – Java programski jezik Omogućava razvoj aplikacije nezavisne od platforme

1995 INTEL PENTIUM 133: 

1995 INTEL PENTIUM 133 1. jun 1995 – Intel Pentium 133MHz

1995 Windows 95: 

1995 Windows 95 24. avgust 1995 – Microsoft objavio Windows 95 – prvi potpuni operativni sistem Nije zavisio od DOSa Pisan za 80386 procesor

1995 JAVA SCRIPT: 

1995 JAVA SCRIPT Decembar 1995 – Netscape je objavio razvoj JavaScripta

1996 INTEL PENTIUM 150: 

1996 INTEL PENTIUM 150 4. januar 1996 Intel objavio procesore na 150 i 166 MHz Sadržali ekvivalent od 3 miliona tranzistora

1996 INTEL PENTIUM 200: 

1996 INTEL PENTIUM 200 6. oktobar 1995 – Intel Pentium 200 MHz

1997 INTEL PENTIUM MMX: 

1997 INTEL PENTIUM MMX 8. januar 1997 – Intel Pentium MMX U njega su ugrađene funkcije za multimediju i videoigrice

1997 INTEL PENTIUM II: 

1997 INTEL PENTIUM II 7. maj 1997. – Intel Pentium II (233, 266, 300MHz) Imao veći keš na čipu od prethodnika Imao povećan skup instrukcija

1997 INTEL PENTIUM MMX 233: 

1997 INTEL PENTIUM MMX 233 2. jun 1997 – Intel Pentium MMX 233

1998 INTEL PENTIUM II 333: 

1998 INTEL PENTIUM II 333 Februar 1998 – Intel realizovao Pentium II na 333 MHz

1998 WINDOWS 98: 

1998 WINDOWS 98 25. jun 1998. – Windows 98 Zbog monopola u SAD je pokrenut sudski postupak protiv Microsofta uglavnom zbog Explorera i multimedijalnih funkcija

1999 AMD PROCESORI: 

1999 AMD PROCESORI 29. novembra 1999 – AMD izbacio ATHLON na 750 U prethodnih par godina AMD je bio jedini konkurent Intelu Često imao i brže procesore od Intela

2000 WINDOWS 2000: 

2000 WINDOWS 2000 17. februar 2000 – Oficijalno lansiran Windows 2000. Ovime su zamenjeni Windows 95/98 i WIndows NT jedinstvenim operativnim sistemom

2000 SONY PLAY STATION: 

2000 SONY PLAY STATION 4. Mart 2000 – Sony Play Station

2000 INTEL PENTIUM III: 

2000 INTEL PENTIUM III 8. mart 2000 – Intel je objavio Pentium III na 1GHz

2000 INTEL PENTIUM 4: 

2000 INTEL PENTIUM 4 Novembar 2000 – Intel Pentium 4

NOVI MILENIJUM: 

NOVI MILENIJUM

2001 WINDOWS XP: 

2001 WINDOWS XP 25. oktobar 2001 – Windows XP

ARHITEKTURA RAČUNARA: 

ARHITEKTURA RAČUNARA

Kraj 4-og dela: 

Kraj 4-og dela