ICT deo 3 – Istorijat 20 vek: ICT deo 3 – Istorijat 20 vek Petar Kocovic Gartner, Beograd DEcembar 2006 petar.kocovic@tehnicom.net Član: Američkog društva mašinskih inženjera (ASME) Američkog društva elektornskih i elektro inženjera (IEEE) Njujorške akademije nauka (NYAS)


Slide2: Početak 20-og veka


Slide4: 20 VEK


Nagli razvoj telefonije u SAD: Nagli razvoj telefonije u SAD Početkom 1901 broj pretplatnika 855,900


Telefonske govornice: Telefonske govornice 1903 – uvedene u SAD


Braća Wright: Braća Wright Orville (19. 8. 1871 – 30. 1. 1948) Wilbur (16. 4. 1867 – 30. 9. 1912) 17. 12. 1903. izveli prvi kontrolisani let na motorni pogon u trajanju od 12 sekundi (kontrolisano poletanje i sletanje)


John Ambrose Flemming (29. 11. 1849 – 18. 4. 1945): John Ambrose Flemming (29. 11. 1849 – 18. 4. 1945) 1904 – izmislio diodu


Lee de Forest (26. 8. 1873 – 30. 6. 1961): Lee de Forest (26. 8. 1873 – 30. 6. 1961) 1906 – napravio triodu


1910 AT&T: 1910 AT&T Broj pretplatnika 5,833,000 AT&T otkupio 30% od Western Union Telegrapha


1911 IBM: 1911 IBM 1911 finansijer Charles R. Flint je ujedinio firme: International Time Recording Company, Computing Scale Company i Tabulating Machine Company i formirao Computing-Tabulating-Recording Company (CTR). 1914 Thomas J. Watson, Sr., je imenovan za generalnog direktora CTRa. Watson je ohrabrio istraživanje i uveo čuveni moto "THINK.“ Tabulating Machine Company osnovao Herman Hollerith, 1889


1917 Radio telefon: 1917 Radio telefon SAD su u ratu sa Nemačkom i Austro-Ugarskom i Bell inženjeri su demonstirali simpleks, pa krajem godine i dupleks telefonske veze na relaciji avion-zemlja


1919 - FLIP - FLOP: 1919 - FLIP - FLOP Williem Henry Ecless (23. 8. 1875 – 29. 4. 1966.) F. W. Jordan (? - ?) Eccless je tvorac naziva dioda Flip-flop je digitalno kolo koje može da smesti informaciju veličine 1 bit. Flip-flopovi mogu da budu jednostavni ili sa davačem vremena


Arhitektura flip-flopa: Arhitektura flip-flopa Sastoji se od para ukrštenih tranzistora: NAND ili NOR Tipovi: SR (set-reset) Data Toggle JK T Flip-Flop


Bučne dvadesete: Bučne dvadesete


1921 – Prvi switch: 1921 – Prvi switch 30. 7 . 1921 – instaliran prvi switch


1924 - AND logično kolo: 1924 - AND logično kolo Walther Wilhelm Georg Bothe (8.1.1891 – 8. 2. 1957.) 1924 izmislio AND logičko kolo Bothe dobio 1954 Nobelovu nagradu za fiziku Istraživanja u ovoj oblasti otpočeo Nikola Tesla


1924 – Ekspanzija telefonske mreže u SAD: 1924 – Ekspanzija telefonske mreže u SAD 15,000,000 instalacija u SAD, Bell System kompanije 19. 5. 1924, inženjeri Bell System demonstrirali prenos slika preko žica


1924 IBM: 1924 IBM Computing-Tabulating-Recording Company promenio ime u International Business Machines Corporation.


1924 RADIO TELEFON: 1924 RADIO TELEFON Bell Labs su testirale prvi radio telefon


1930 - Mašina za polinome: 1930 - Mašina za polinome Vannevar Bush (11. 3. 1890. – 30. 6. 1974.) Napravio mašinu za diferenciranje (rešavanje polinoma). Logaritamske i trigonometrisjke funkcije mogu da se aproksimiraju polinomima, pa ova mašina dobija na značaju Učestvovao u izradi atomske bombe i projektu memex – preteči WWW.


1930-te Velika depresija i rekonstrukcija: 1930-te Velika depresija i rekonstrukcija


1931 Fundamenti računarske nauke: 1931 Fundamenti računarske nauke Kurt Goedel (28. 4. 1906. Brno, 14. 1. 1978.), Univerzitet Beč, Austria, objavio rad o univerzalnom formalnom jeziku koji bazira na aritmetičkim operacijama. Teoriju je koristio da enkodira sve formalne iskaze i dokaze. Ovaj rezultat se često naziva i osnovnim rezultatom teoretske računarske nauke.


1931 – prvi teleprinter: 1931 – prvi teleprinter AT&T instalirao prvi teleprinter koji je mogao da komunicira sa svim teleprinterima u mreži


1932 – Otkriće TVa: 1932 – Otkriće TVa Prvi komercijalni TV aparati – Telefunken 1935 John Loggie Baird (13. 8. 1888 – 14. 6. 1946)


1932 – prvi “foto-finiš”: 1932 – prvi “foto-finiš” Bell Labs su instalirale “foto-finiš” uređaj na univerzitetu Columbia i New Yorku


1936 - Turingov rad o “izračunljivim brojevima”: 1936 - Turingov rad o “izračunljivim brojevima” Alan Mathison Turing (23. 6. 1912 – 7. 6. 1954) Objavio rad o “izračunljivim brojevima” koji reformuliše Kurt Gödelove rezultate Napravio virtuelni uređaj danas poznat kao Turingova mašina.


Turingova mašina: Turingova mašina Uređaj za manipulaciju simbolima koji može da simulira bilo koji računar. Upotrebio preteču algoritama Sastoji se od 4 komponente: Trake koja je podeljena na ćelije. Svaka ćelija sadrži simbol iz konačnog alfabeta Glavu koja čita simbole Tabelu sa instrukcijama Registar stanja koji pamti stanje mašine


Algoritam: Algoritam Algoritam je procedura (konačan skup dobro definisanih instrukcija) za izvršavanje nekog zadatka zadatog u početnom obliku i koji se završava u konačnom obliku Koncept je formalizovao Alan Turing


1936 – prvi koaksijalni kabl: 1936 – prvi koaksijalni kabl Bell Labs su instalirale prvi koaksijalni kabl između Njujorka i Filadelfije. On je omogućio instalaciju višekanalnih telefonskih aparata.


1937 – Digitalni sabirač: 1937 – Digitalni sabirač George Robert Stibitz (20. 4. 1904. – 31. 11. 1995.) – OTAC RAČUNARA 1937 je napravio MODEL K – koji je prvi koristio digitalni sabirač


1937 Upotreba releja za simboličku logiku: 1937 Upotreba releja za simboličku logiku Claude Elwood Shannon (30. 4. 1916. – 24. 2. 2001.) “Otac informatičke teorije” Pronalazač projektovanja digitalnih kola Magistarska teza “A Symbolic Analysis of Relay and Switching Circuits “ sa MITa je obradila kola diferncijalnog analizatora To je koncept koji je imao velikog uticaja na dalje radove Koristio je Bulovu algebru i binarnu aritmetiku


1937 – prvi binarni računar: 1937 – prvi binarni računar Konrad Zuse (22. 6. 1910. – 18. 12. 1995) Kompletirao prvi mehanički binarni računar – Z1 Računao sa pokretnim zarezom (7-bitni eksponent, 16-bitna mantisa)


1937 – prvi kombinovani telefonski aparat: 1937 – prvi kombinovani telefonski aparat Instaliran prvi kombinovani telefonski aparat, koji je omogućavao više istovremenih razgovora.


1938 Osnovan Hewlett-Packard: 1938 Osnovan Hewlett-Packard Osnovan je Hewlett Packard.  Osnivači: David Packard i Bill Hewlett u Palo Alto, California garaži. Njihov prvi proizvod je bio HP 200A Audio Oscilator Walt Disney Pictures poručili 8 komada 200B modela za potrebe izrade filma “Fantasia.”


Novembar 1938 – prvi digitalni sabirač: Novembar 1938 – prvi digitalni sabirač John Vincent Atanasoff (4. 10. 1903. – 15. 6. 1995.) Pronalazač automatskog digitalnog elektronskog računara Konstruisao prvi računar koji je koristio vakum cevi


1939 – Z2: 1939 – Z2 Konrad Zuse kombinovao postojeću mehaničku memoriju modela Z1 sa novom aritmetičkom jedinicom koja je koristila relejnu logiku


1939 – prototip vakuumskog 10-cifrenog sabirača: 1939 – prototip vakuumskog 10-cifrenog sabirača Helmut Schreyer (4.7. 1912. –1995) Radio sa Zuseom


1940 – kalkulator kompleksnih brojeva: 1940 – kalkulator kompleksnih brojeva Complex Number Calculator je kompletiran. Stibitz je poboljšao svoj Model-K binarni sabirač. 1940 Stibitz je demonstrirao CNC u Dartmouth Collegu obavljajući prezentaciju udaljeno (jedan je bio u New York City) preko specijalnih telefonskih linija. Smatra se da je ovo bila prva demonstracija prenosa podataka na daljinu. Korišćen je BCD sistem zapisa


1940 – prva isključivo računarska firma: 1940 – prva isključivo računarska firma 1. aprila 1940 u Berlinu je osnovana firma Zuse Apparatebau, prva firma čija je delatnost bila računarski biznis


1940te - Rat i mir: 1940te - Rat i mir


1941 – Z3: 1941 – Z3 Za potrebe DVL (German Aeronautical Research Institute), Konrad Zuse je kompletirao "Z3":prvi operacioni decimalni programibilni računar. Prvi je koristio Leibnitzov binarni sistem. Karakteristike: 7-bitna eksponencijalna 14-bitna mantisu i bit za predznak. Memorija je sadržala preko 1,400 relaja; više od 1,200 u aritmetičkim i kontrolnim jedinicama. Brzina računara: 3-4 sabiranja po sekundi, a za množenje mu je trebalo 3-5 sekundi


1941 – kompletirana prva Bomba: 1941 – kompletirana prva Bomba Kompletirana je prva Bomba. Namena: dešifrovanje Nacističke vojne komunikacije za vreme II sv rata. Konstruktor Alan Turing


1942 – ABC: 1942 – ABC Leto 1942 - Atanasoff-Berry Computers (ABC) kompletiran na Iowa State College e Atanasoff-Berry Computer Konstruktori: profesor John Vincent Atanasoff i diplomirani student Cliff Berry


1942 prvi procesni računar: 1942 prvi procesni računar Konrad Zuse razvio prvi procesni računar za merenje površine krila za firmu Henschel


1942 - Hedy Lamarr: izumela Spread Spectrum: 1942 - Hedy Lamarr: izumela Spread Spectrum Kao što je često dato u izveštajima popularne štampe, Hedy Lamarr je nominovana za autora ranih frequency hopping spread spectrum patenata za vreme Drugog svetskog rata Pronalazak nije našao mesto u praksi


1943 – prvi računar za razbijanje koda: 1943 – prvi računar za razbijanje koda April 1943 – Max Newmann (7. 2 1897 – 22. 2. 1984) napravio “Heath Robinson” prvi računar koji je radio dekodiranje


1943 – počeo projekat Whirlwind: 1943 – počeo projekat Whirlwind Počeo projekat Whirlwind. Za vreme Drugog svetskog rata, američka mornarica je sklopila ugovor sa MIT da napravi simulator leta za njihove pilote. Prvo su napravili analogni računar, ali počto su videli demonstraciju ENIACA odlučili su da naprave digitalni. Završen je 1951, a mornarica je izgubila interes za projekat.


1943 – Relay Interpolator II: 1943 – Relay Interpolator II Septembar 1943 - George Stibitz je za potrebe američke vojske usavršio model Relay Interpolator. Napravio je ulaz preko bušene trake


1943 – prva mašina za dekodiranje usavršena: 1943 – prva mašina za dekodiranje usavršena Decembar 1943 – Dr Thomas Flowers je napravio Colosus, naslednika “Heath Robinsona”- računara za razbijanje Lorenzovog koda koji su Nacisti koristili za kodiranje. Učitavanje vršeno sa čitača bušene trake. Brzina: 5,000 karaktera u sekundi Napravljeno 10 komada. Br vakum cevi: 15,000


1944 – Mark-1: 1944 – Mark-1 Avgust 1944 - Harvard Mark-1 je završen. Konstruktor Harvardski profesor Howard Aiken Finansijer: IBM Korišćen za proizvodnju matematičkih tablica Dužina: 15 metara Težina: 5 tona Broj delova: 750,000 Ulazno izlazne jedinice: papirna traka Namena: izračunavanje balističkih tablica za američku vojsku


1945 – prvi programski jezik: 1945 – prvi programski jezik Konrad Zuse razvio prvi programski jezik Plankalkül (Plan Calculus) To je bio prvi programski jezij višeg nivoa Sadržao i podprograme P1 max3 (V0[:8.0],V1[:8.0],V2[:8.0]) => R0[:8.0] max(V0[:8.0],V1[:8.0]) => Z1[:8.0] max(Z1[:8.0],V2[:8.0]) => R0[:8.0] END P2 max (V0[:8.0],V1[:8.0]) => R0[:8.0] V0[:8.0] => Z1[:8.0] (Z1[:8.0] V1[:8.0] => Z1[:8.0] Z1[:8.0] => R0[:8.0] END


1945 – opis prvog računara za smeštaj podataka: 1945 – opis prvog računara za smeštaj podataka Jun 1945 - John von Neumann (Neumann János Lajos Margittai) (28. 12. 1903, Budapest – 8. 2. 1957) - napisao “Prvi predlog izveštaja o EDVACu" u kome je opisao arhitekturu računara na bazi arhiviranja programa. Elektronski smeštaj informacija i podataka eliminisao je zamršene metode programiranja, kao što je smeštaj na bušenu traku – koncept koji je važio do 1945. Nakon rata koncentrisao se na razvoj Princeton Institute for Advanced Studies


Von Neumann Arhitektura: Von Neumann Arhitektura


1945 – prvi softverski bag: 1945 – prvi softverski bag 9. 9. 1945 u 13:45, Grace Hooper (9. 12. 1906 – 1. 1. 1992) je primetila prvi bag u programu radeći na računaru Marc II


1946 – ENIAC- prvi digitalni računar: 1946 – ENIAC- prvi digitalni računar Februar 1946 pojavio se ENIAC (Electronic Numerical Integrator and Computer) prvi elektronski digitalni računar Konstruktori: John Mauchly (30. 8 . 1907 – 8. 1. 1980) i J. Presper Eckert (9. 4. 1919 – 3. 6. 1995) Programiranje: tabla i prekidači Brzina:5,000 operacija u sekundi Ulaz/izlaz: kartice, prekidači Površina: 100 m2 Težina: 30 tona Snaga: 160kW Br el cevi: 18,000


Eckert - Mauchly: Eckert - Mauchly


1946 prvi računarski kursevi: 1946 prvi računarski kursevi 1946 – letnja škola računarstva na Univerzitetu Pennsylvania


1946 – ENIAC programski jezici: 1946 – ENIAC programski jezici 1943 – 46, razvoj programskog jezika ENIAC (von Neumann, Mauchly, Eckert, Goldstine, Turing) 1946 – kratki ENIAC code, von Neumann, Turing Von Neumann and Goldstein sistem za kodiranje


1947 – otkriće tranzistora: 1947 – otkriće tranzistora 23. 12. 1947. William Shockley (13. 2. 1910. – 12. 8 . 1989), Walter Brattain (10. 2. 1902 – 13. 10. 1987), i John Bardeen (23. 5. 1908 – 30. 1. 1991.) su uspešno testirali tranzistor sa kontaktom u tački. Poboljšani modeli su proizvedeni u AT&T Bell Laboratories, zamenjujući vakuum cevi


Barden, Schockley, Brattain: Barden, Schockley, Brattain


1947 – Echart –Mauchly Comp Corp: 1947 – Echart –Mauchly Comp Corp Pioniri računarstva Presper Eckert i John Mauchly osnovali Eckert-Mauchly Computer Corp. Napravili samo jednu mašinu BINAC. Pre nego što su napravili UNIVAC, kompanija je postala divizion firme Remington Rand.


1947 – MARK II: 1947 – MARK II Jul 1947 Harvard Mark II pušten u rad Projektom je rukovodio Howard Aiken Projekat je finansirala mornarica SAD Za razliku od Harvard Mark I, Mark II je bio sagrađen od brzih elektromagnetnih releja umesto elektromehaničkih brojača. To je bio razlog zašto je bio mnogo brži od Mak I. Vreme sabiranja: 125,000 mikrosekundi (2.6 puta brže od Mark I) Vreme množenja: 750,000 mikrosekundi (8 puta brži od Mark II) Imao je hardver na bazi pokretnog zareza (floating-point) Nove funkcije: kvadratni koren, logaritam, eksponenti, neke trigonometrijske funkcije (5-12 sekundi izvršavanja)


Pokretni zarez: Pokretni zarez Floating-point je numerička interpretacija sistema u kome niz cifara (ili bitova) predstavlja realni broj, pri čemu se položej decimalne (ili binarne) tačke posebno obeležava Primer 152853.5047 1528.535047 × 102 1.528535047 × 105 0.00001528535047 × 1010 1.528535047 standardna pozicija decimalne tačke. Radix je 5


1947 – osnovano prvo računarsko udruženje: 1947 – osnovano prvo računarsko udruženje U New Yorku osnovano prvo računarsko udruženje Danas broji 78,000 članova


1947-PRVA PRIMARNA MEMORIJA: 1947-PRVA PRIMARNA MEMORIJA Sir Frederick Williams (26.6. 1911 – 11. 8. 1977) napravio prvu praktičnu RAM memoriju (Random-Access Memory) na Manchester University modifikujući CRT (Cathode-Ray Tube) da iscrtava tačkice i crtice na ekranu IBM 701 koristio Williamsove vakumse cevi kao primernu memoriju


1948 – PRVI RAČUNAR KOJI JE MOGAO DA MODIFIKUJE PROGRAM: 1948 – PRVI RAČUNAR KOJI JE MOGAO DA MODIFIKUJE PROGRAM 27. 1. 1948 – IBM napravio računar SSEC (Selective Sequence Electronic Calculator) Prvi računar koji je mogao da modifikuje program smešten u memoriji Do 1953 računao tabele pozicije Meseca, koje su kasnije bile korišćene za Apolo letove (1969) Brzina: 50 množenja/sekundi Ulaz izlaz: bušene kartice, bušena traka Memorija: bušena traka, vakumske cevi, releji Tehnologija: 20,000 releja, 12,500 vacuum cevi Površina:7.5 x 12 metar Vođa projekta:Wallace Eckert


1948 – PRVI RAČUNAR KOJI JE SMESTIO PROGRAM I PODATKE U RAM: 1948 – PRVI RAČUNAR KOJI JE SMESTIO PROGRAM I PODATKE U RAM 21. 8. 1948 - SSEM (Small-Scale Experimental Machine) je napravljen na Univerzitetu Manchester Baziran na idejama John von Neumann o smeštaju programa u računar, prvi je smestio programe i podatke u RAM memoriju, kao što to rade moderni računari Interesantno je da je ovo patentirao Konrad Zuse 1936


RAM memorija: RAM memorija Random access memory (RAM) je tip memorije za smeštaj podataka koji omogućava smeštaj u bilo kom poretku (slučajno-random) Nasuprot tome, drugi tipovi memorije (kao što su magnetne trake, diskovi i doboši) pristupaju podacima samo ako su oni smešteni po nekom prethodno definisanom poretku


Norbert Wiener: Norbert Wiener Norbert Wiener (26. 11. 1894 – 18. 3. 1964) publikovao “Kibernetiku” koja je imala veliki uticaj na kasnija istraživanja o veštačkoj inteligenciji. Skovao je reč “kibernetika” od grče reči “kormilar”.


1948 Claude Shannon: 1948 Claude Shannon Shannonova “Teorija matematičke komunikacije” pokazala inženjeirma kako da provere prenos podataka između računara. Shannon je identifikovao bit kao osnovnu jedinicu podataka i kao osnovnu jedinicu za računanje


1948 IBM sa FRU: 1948 IBM sa FRU IBM 604, prvi računar sa mogućnošću servisiranja na terenu i zamenom delova


1948 –prvi kalkulator: 1948 –prvi kalkulator U Liechtensteinu proizveden prvi mehanički kalkulator sa preciznošću od 11 cifara. Konstuktor Curt Herzstark


1949 - BINAC: 1949 - BINAC BINAC (Binary Automatic Computer) je bio prvi elektronski računar konstruisan za Northrop Avio kompaniju od strane Eckert-Mauchly Computer Corporation Za ovaj računar su napravljeni prvi test programi


1949 EDSAC: 1949 EDSAC 6. 5. 1949. Maurice Wilkes je sklopio prvi praktični računar koji je imao memoriju za smeštaj programa na univerzitetu Cambridge. Za programiranje EDSACa napravio je biblioteku podprograma koje je smestio na bušenu traku. Tehnologija: vakum cevi Memorija:1K reči - 17 bits Brzina:714 operacija u sekundi


1949 MARK I: 1949 MARK I Manchester Mark I kompjuter funkcionisao kao celokupni sistem Koristio je Williamsove cevi kao memoriju Vreme sabiranja: 1.8 mikrosek Input/output: papirna traka, teleprinter, switchevi Memorija: 128 + 1024 40-cifrene reči Tip memorije: CRT, magnetni valjak Tehnologija:1,300 vakuum cevi Površina: srednja soba


1949 su bile popularne prognoze: 1949 su bile popularne prognoze Thomas Watson Jr., u govoru pred IBM prodajnim timom predviđa da će svi pokretni delovi u računarima da budu zamenjeni elekronikom u narednoj dekadi Časopis Popular Mechanics predviđa: “U budućnosti računari neće biti teži više od 1.5 tona”


1950 Prva DRUM memorija: 1950 Prva DRUM memorija Engineering Research Associates iz Minneapolisa konstruisao prvu ERA 1101, prvi komercijalni računar. Mogao je da smesti 1 million bitova na magnetnom dobošu, prvom magnetnom urađaju Doboš je registrovao informacije kao magnetne pulseve u stazama oko metalnog cilindra Read/write glave su i zapisivale i čitale podatke Kapacitet doboša je bio 4,000 reči. Vreme pretraživanja 5 hiljaditih od sekunde


1950 Z4: 1950 Z4 Septembar 1950 – Z4 prvi komercijalni digitalni računar. Prodat ETH Zirih


Fabulozne 50-te: Fabulozne 50-te


1951 – Univac I: 1951 – Univac I UNIVAC I (UNIVersal Automatic Computer I) prvi američki komercijalni računar Konstruktori: Mauchly, Eckert Prvi UNIVAC prodat Američkom birou za popis, 31. marta 1951 Korišćen je 1952 za prognozu popisa Na uzorku od 1%, predvideo je pobedu Eizenhowera na predsedničkim izborima Za ulaz korišćene magnetne trake, a za monitor Tektronix osciloskop


Tektronix Osciloscope: Tektronix Osciloscope UNIVAC I: Remington Rand je prodao 46 mašina svaku $1 million plus $185,000 za brzi štampač. Brzina: 1,905 operacija po sekundi Input/output:magnetna tape, unityper, printer Veličina memorije: 1,000 12-cifrenih reči Tip memorije: magnetna traka, vakum cevi Zapremina: 95 kubnih metara Vodje projekta:J. Presper Eckert i John Mauchly


1951 - Whirlwind: 1951 - Whirlwind 21. 4. 1951. Vreme sabiranja:.05 mikrosec. Input/output:CRT, pairna traka, magnetna traka Veličina memorije: 2048 16-cifarskih reči Tehnologija: 4,500 vakuum cevi, 14,800 dioda Površina: 310m2 Vođe projekta: Jay Forrester i Robert Everett


1951 – A0: 1951 – A0 A0 prvi naučni programski jezik Autor Grace Murray Hopper Napravljen za UNIVAC I i UNIVAC II


1952 PRVA NC MAŠINA: 1952 PRVA NC MAŠINA John T. Parsons (11. 10. 1913 -) Patent: Motor Controlled Apparatus for Positioning Machine Tool Numerical Control Patent Number(s) 2,820,187 Napravio prvi NC mašinu


PRVA NC MAŠINA: PRVA NC MAŠINA Konstruisano na MIT laboratoriji za servomehanizme Medijum za unos podataka: bušena traka Programski jezik: G kodovi


1953 -Memorijsko jezgro Whirlwinda: 1953 -Memorijsko jezgro Whirlwinda Pronalazač: grupa Jay Forestera


1954 - Fortran: 1954 - Fortran John Warner Backus (3. 12. 1924 -) izumeo programski jezik Fortran (FORmula TRANlation) Razvoj rađen za IBM 704


1954 – SILIKONSKI TRANZISTOR: 1954 – SILIKONSKI TRANZISTOR Tranzistor na bazi silikona pronašao Gordon Teal iz Texas Instruments Inc. Cena mu je bila oko $2.50. Zamenili su vakuum cevi.


1954 – LINIJSKI ŠTAMPAČ: 1954 – LINIJSKI ŠTAMPAČ Earl Masterson (1917 – 2. 4. 2002) napravio Uniprinter, prvi linijski štampač, koji je izvršavao 600 linija u minuti


1955 - TRADIC: 1955 - TRADIC AT&T Bell Labs, su napravile prvi tranzistorizovani računar Imao je 800 tranzistora umesto vakuum cevi Potrošnja je spala na 100 W (1/20 od modela sa lampama) Zauzimao: 3 m3


1956 – PRVI TRANSATLANTSKI TELEFONSKI KABL: 1956 – PRVI TRANSATLANTSKI TELEFONSKI KABL 25. 9. 1956. položen prvi transatlanski telefonski kabl U upotrebi do: 1978 Tip: galvanski Početni broj kanala: 36 Završni broj kanala: 48 Zapadni kraj: Newfoundland Istočni kraj: Škotska Nosioc projakta: AT&T


1956 – Algoritam za brzo pretraživanje: 1956 – Algoritam za brzo pretraživanje Edsger Wybe Dijkstra (Rotterdam, 11. 5. 1930. – 6. 8. 2002.) izumeo algoritam za najkraći put u grafovima


1956 – Prvi hard disk: 1956 – Prvi hard disk IBM je proizveo RAMAC (Random Access Method of Accounting and Control) – prvi hard disk


1956 – POČETAK VEŠTAČKE INTELIGENCIJE: 1956 – POČETAK VEŠTAČKE INTELIGENCIJE John McCarthy (4. 9. 1927-) i Marvin Minsky (9. 8. 1927-) su predsedavali na Darthnouth College na kojem je definisan koncept veštačke inteligencije


1956 – UNIVAC II: 1956 – UNIVAC II 1956 UNIVAC je napravio model II za komercijalnu upotrebu. Računar je u potpunosti izbacio vakuum cevi i potpuno tranzistorizovao ploče


1956 – PRVA BATCH OBRADA: 1956 – PRVA BATCH OBRADA GM – NAA je bio prvi operativni sistem koji je obezbeđivao batch obradu. Urađen je za IBM, a napravili su ga inženjeri General Automation firme


1956 PRVI AUTOMATSKI TELEFONSKI POZIVI : 1956 PRVI AUTOMATSKI TELEFONSKI POZIVI U San Dijegu je instalirana prva telefonska centrala gde su korisnici mogli da zovu automatski bilo kog drugog korisnika koji nije pripadao istoj centrali


1957 LASNIRAN SPUTNIK: 1957 LASNIRAN SPUTNIK 4. 10. 1957. 19:12:00 UTC Lansiran SPUTNIK Masa: 86 kg Otpočela era satelitskih komunikacija


1957 – OSNOVAN DEC: 1957 – OSNOVAN DEC Avgust 1957 – grupa inženejera sa MIT Lincoln Laboratorije osnovala Digital Equipment Corporation (DEC) i konstruisala prvi potpuno tranzistorizovani računar PDP


1957 OSNOVAN CDC: 1957 OSNOVAN CDC 8. 7. 1957. Osnovan CDC (Control Data Corporation) Prvi model CDC 1604


1957 – ZAVRŠEN FORTRAN: 1957 – ZAVRŠEN FORTRAN


1957 – PRVI DOT MATRIX PRINTER: 1957 – PRVI DOT MATRIX PRINTER IBM konstuisao prvi dot-matrix printer


1957 PRVA FIRMA ZA PROIZVODNJU POLUPROVODNIKA: 1957 PRVA FIRMA ZA PROIZVODNJU POLUPROVODNIKA Gordon Moore, Robert Noyce osnovali Fairchild Semicondustros Prva firma koja je proizvodila integrisana kola (Integrated Circuit – IC)


1957 – PRVI JAPANSKI RAČUNAR: 1957 – PRVI JAPANSKI RAČUNAR NTT je za svoje potrebe razvio Musasino-1 računar Koristio je 519 vakuum cevi i 5,400 parametrona (logičkih elemenata) Konstruktor: Eiji Goto


1957 – Bell Labs Leperchaun: 1957 – Bell Labs Leperchaun Bell Labs su proizvele čitač magnetne trake Leperchaun koji je bio 16 puta brži od klasičnog teleprintera – čitao 16 reči u minuti


1957 PRVI MODEM: 1957 PRVI MODEM 1957 AT&T su izmislile prvi modemski telefon za prenos podataka koji je omogućavao binarni prenos podataka preko telefonskih linija


1958 PRVI DATAPHONE SERVIS: 1958 PRVI DATAPHONE SERVIS 25. 6. 1958. AT&T je pustila prvi komercijalni modemski servis


1958 PRVI IC: 1958 PRVI IC 12. 9. 1958 Jack Kilby (8. 9 . 1923. – 20. 5. 2005) radeći u Texas Instrumentsu izmislio prvo integrisano kolo (IC) Dobitnik Nobelove nagrade 2000


1958 - LISP: 1958 - LISP LISP (LISt Processing) je bio prvi jezik veštačke inteligencije Autor: John McCarthy Prvi objektno orijentisani jezik Tip: Interpreter


1958 PRVI INTEGRISANI RADASKI SISTEM: 1958 PRVI INTEGRISANI RADASKI SISTEM 1958 su SAD razvile sistem SAGE koji je računarski povezao sve radarske sisteme. Prvi put su za ekrane korišćeni novi osciloskopi koji su bili preteča vektorskih monitora


1959 COBOL: 1959 COBOL CODASYL (The Comitee On DAta SYstems Languages) je oformljen sa zadatkom da napravi programski jezik za poslovne aplikacije COBOL (COmmon Business Oriented Language)


1959 PRVI RAVNI TRANZISTOR: 1959 PRVI RAVNI TRANZISTOR Jean Hoerni (26. 9. 1924 – 12. 1. 1997) konstruisao prvi ravan tranzistor


1959 APT PROGRAMSKI JEZIK: 1959 APT PROGRAMSKI JEZIK MIT Laboratorija za Servomehanizme konstruisala prvi APT (Automatically Programmed Tool) za upravljanje NC mašinama


1959 ERMA font: 1959 ERMA font ERMA (Electronic Recording Method of Accounting) font razvije za potrebe Bank of America Prvi računarski čitljiv font za skeniranje brojeva računa na čekovima


1959 PRVI FOTOKOPIR: 1959 PRVI FOTOKOPIR Xerox razvio prvi fotokopir uređaj


1959 NEAC: 1959 NEAC Jun 1959 – NEAC 2201 prvi japanski komercijalni računar proizvod NECa


1960 PDP I: 1960 PDP I Novembra 1960, DEC je proizveo prvi komercijalni računar sa monitorom i tastaturom Cena: 120,000 USD Proizvedeno: 50 kom


1960 PRVI YU RAČUNAR: 1960 PRVI YU RAČUNAR CER (Cifarski Elektronski Računar model 10 - prvi računar u SFRJ Hibridni računar sa elektronskim cevima i tranzistorima Proizveo: Institut Mihajlo Pupin Vođa tima: prof. dr. Tihomir Aleksić, a tokom tri godine razvijao ga je tim od 10 inženjera, 10 tehničara. Pušten u rad: 1963. godine. Specifikacija 1700 elektronskih cevi 1300 tranzistora Primarna memorija: 4096 30-bitnih reči Sekundarna memorija: bušena traka Brzina: 1600 sabiranja u sekundi


1960 – PACKET – SWITCHING PRINCIP: 1960 – PACKET – SWITCHING PRINCIP Paul Baran (1926 -) radeći za RAND korporaciju razvio paket-switching princip za prenos podataka Iz ovoga je kasnije nastao protokol X.25


PACKET SWITCHING: PACKET SWITCHING Packet switching, je trenutno dominantna komunikaciona paradigma u kojoj paketi (jedinica prenosioca informacija) bivaju rutirani između čvorova preko data linkova zajedno sa drugim saobraćajem Paketi se rutiraju na njihovu destinaciju preko algoritma za rutiranje


1960te – New Age: 1960te – New Age


1961 PRVI TIME SHARING OS: 1961 PRVI TIME SHARING OS Fernando Jose Corbato (1. 7. 1926-) tvorac prvog time-sharing sistema


1961 PRVI ROBOT: 1961 PRVI ROBOT George Charles Devol (20. 2. 1912 -) je prvi koji je patentirao robot ruku


Počela era industrijske robotike: Počela era industrijske robotike


1961 - RTL: 1961 - RTL Fairchild Camera and Instrument Corp. Izumeo resistor-transistor logic (RTL) proizvod, set/reset flip-flop i prvi IC kao monolitni čip Ovo je prvi čip


1961 – IBM No 1: 1961 – IBM No 1 Prema časopisu Datamation IBM je imao 81.2% tržišta


1961 PRVI RAČUNAR SA DISKOM: 1961 PRVI RAČUNAR SA DISKOM 2. 6. 1961. IBM 1301 Disk Storage jedinica je ugledala svetlsot dana. Korišćena sa IBM’s 7000-serijom Max kapacitet: 28 miliona karaktera Br obrtaja: 1,800 obrt/min Cena: 115,000$ Lizing cena: $2,100 mesečno Konstrukcija: glava za čitanje i pisanje kao i lebdeće glave Ova tehnologija se koristi i danas


1962 NPN TRANZISTOR: 1962 NPN TRANZISTOR Fairchild Labs, napravile prvi NPN tranzistor sa zlatnim lemom


1962 PRVA VIDEO IGRA: 1962 PRVA VIDEO IGRA Hakeri sa MITja napravili prvu video igricu za PDP – SPACEWAR! Igrači koristili primitivne joysticke


1962 PRETHODNICA MIKRO RAČUNARA: 1962 PRETHODNICA MIKRO RAČUNARA Wesley A. Clark, sa MIT Lincoln Labs napravio LINC, prethodnicu mini računara


VIRTUELNA MEMORIJA: VIRTUELNA MEMORIJA Virtuelna memorija dopušta softveru da se postavi u adresnom prostoru cele memorije i nije neophodno da bude u fizičkoj memoriji računara


1962 – PRVI PEJDŽER: 1962 – PRVI PEJDŽER Mart 1962 – Bell Labs su za svetsku izložbu u Seattleu napravile Bellboy – prvi pejdžer


1962 TELSTAR: 1962 TELSTAR 10. 6. 1962 NASA lansirala Telstar 23. 7. 1962 propušten prvi transatlanski signal 1964 Prenošene olimpijske igre iz Tokija


1962 IZMENLJIVI HARD DISK: 1962 IZMENLJIVI HARD DISK 11. 10. 1962 IBM je napravio prvi izmenjivi hard disk Kapacitet: 2,000,000 karaktera Br obrtaja: 1,500 o/min Broj glava po disku: 1 Disku se pristupalo preko hidrauličnog aktuatora


1962 PRVI BEŽIČNI TELEFON: 1962 PRVI BEŽIČNI TELEFON 25. 7. 1962 Bell systems proizveo prvi bežični telefon “Skyphone”


1963 PRVI MIŠ: 1963 PRVI MIŠ Doug Engelbart (30. 1. 1925 -) izmislio miša


1963 PRVI CAD: 1963 PRVI CAD Ivan Sutherland (1938 -) napravio Sketchpad, prvi softver za crtanje. To je bila preteča CAD softvera


1963 ASCII: 1963 ASCII ASCII (American Standard Code for Information Interchange) je odobren od strane ANSI isntitucije Sadrži 128 karaktera


1964 – RAČUNARI “TREĆE GENARACIJE”: 1964 – RAČUNARI “TREĆE GENARACIJE” Računar sa integralnim kolima Računari su postali glavni IBM posao – dotle su bili bušaći trake


1964 PRVI SUPERRAČUNAR: 1964 PRVI SUPERRAČUNAR CDC 6600 - prvi superkompjuter Konstruktor: Seymour Cray (28. 9. 1925. – 5. 10. 1996) Brzina 9 megaflopova (mega floating point operacija u sekundi) Brzina je dolazila od 10 malih računara nazvanih periferni procesori


1964 – PRVI SISTEM ZA REZERVACIJU KARATA: 1964 – PRVI SISTEM ZA REZERVACIJU KARATA Onlajn transakciona obrada preko IBM SABRE rezervacionog sistema postavljena za American Airlines. Putem telefona bilo povezano 2,000 terminala u 65 gradova za par IBM 7090 računara, isporučujući podatke o letovima za manje od 3 sekunde


1964 - BASIC: 1964 - BASIC 8. 1. 1964. – prvi BASIC (Beginners All-purpose Symbolic Instrauction Code) Autori: John George Kemeny (31. 5. 1926 – 26. 12. 1992) i Thomas Eugen Kurtz (1928 -) Svrha: za lakše učenje programiranja studenata na Darthmouth koledžu


1964 – Projekat MAC: 1964 – Projekat MAC MIT laboratorija za račuanrske nauke izvela povezivanje svih kancelarija sa centralnim računarom. Korišćen je mehanizam timesharinga Popularne aplikacije: bouletin board i e-mail


1964 – CER 20: 1964 – CER 20 CER 20 je bio namenjen za knjigovodstvene aplikacije


1965 PDP 8: 1965 PDP 8 22. 3. 1965. – PDP 8– prvi računar opšte namene Tip: 12 bitni Osnovna memorija: 4,096 12 bitnih reči (4K reči = 6 kb) Brzina memorije: 0.333 MIPS Cena: $16,000


1965 PRVI KOMERCIJALNI SATELIT: 1965 PRVI KOMERCIJALNI SATELIT 6. 4. 1965. lansiran Intelsat I, popularno nazvan Earlybird Dimenzije: 76 x 61 cm Težina: 34.5 kg


1965 – PRVI VOJNI SATELIT: 1965 – PRVI VOJNI SATELIT 23. 4. 1965 lansiran prvi vojni orbitni satelit Period orbitiranja: 12 sati


Slide149: Mooreov zakon: Svakih 18 meseci, procesorska snaga se duplira dok troškovi ostaju konstantni (Gordon Moore-koosnivač Intel Corp) 1965 – Murov zakon


1965 Fuzzy Logic: 1965 Fuzzy Logic Lotfi Asker Zadeh (4. 2. 1921, Baku, danas Azerbejdžan - ) na UCLA univerzitetu objavio radove iz fuzzy skupova i fuzzy logike Fuzzy logika barata sa približnim, a ne sa tačnim vrednostima


1965 – BESM 6: 1965 – BESM 6 BESM 6 – sovjetski mainframe Koristio FORTRAN programski jezik Nije koristio IC Dužina reči: 48 bita Frekvenca: 10 Hz Performansa: 1Mflops Konstruktor: Sergej Alesejevič Lebedev (2. 11. 1902 – 1974)


1965 Prva paket switching primena: 1965 Prva paket switching primena ARPA (Advenced Research Project Agency) , kasnije preimenovana u DARPA (D-Defence) je agencija koja je napravljena da bi odgovorila na lansiranje Sovjetske letilice Sputnik. Počeo projekat povezivanja računar na računar. Prva veza osvanula 21. 11. 1969.


1965 Osnovan Commodore: 1965 Osnovan Commodore Commodore Business Machine (CBM) je osnovan


1965 – VEŠTAČKA RUKA: 1965 – VEŠTAČKA RUKA Rajko Tomović (1. 11.1919. Baja, Madjarska – 2001) sa Univerziteta u Beogradu radio na projektu veštačke ruke sa senzorima dodira


1966 HP-2115: 1966 HP-2115 HP-2115 prvi mikro računar opšte namene. Koristio: BASIC, Algol i Fortran


1966 – CER 200: 1966 – CER 200 CER 200 – radni digitalni računar proizveden u Institutu Mihailo Pupin u Beogradu


1966 Modem kao akustički par: 1966 Modem kao akustički par John van Geen sa Stanford univerziteta napravi prvi modem koji se priključivao na telefonsku slušalicu


1966 – 10-cifrena numeracija: 1966 – 10-cifrena numeracija 24. juna 1966 - AT&T je objavio 10-cifrenu numeraciju za međunarodne pozive


1967 - PASCAL: 1967 - PASCAL Profesor Niklaus Wirth (15. 2. 1934 - ) sa ETH škole iz Ciriha napravio Pascal programski jezik Prvi jezik koji je definisao strukture promenljivih: real, integer, boolean, complex


1967 Prvi Floppy Disk - 8 inča: 1967 Prvi Floppy Disk - 8 inča Alan Shugart (1930 -) Patentna prava pripala dr Yokoshiro Nakamatzu jer je pokazao da je ovo patentirao još 1950 godine Tipovi 8” FDDova 8” (IBM 23, read only) 81.6kb 8” (Memorex), 1972, 175kb 8” SSSD, 1973, 256kb 8” DSSD, 1976, 512kb 8” DSDD, 1977, 1.200 kb


1967-CER 22: 1967-CER 22 Model na bazi tranzistora Proizvođač: Institut Mihailo Pupin Beograd


1967 – prvi MOS čip: 1967 – prvi MOS čip Fairchild Computer napravio prvi poluprovodnik - Metal Oxid Semiconductor (MOS) 8-bitna aritmetička jedinica sa akumulatorom


1967 PRVI KALKULATOR: 1967 PRVI KALKULATOR Texas Instrumentovi inženjeri Jack Kilby, Jerry Marryman i James van Tassel su napravili prvi 4-cifreni digitron


1968 – OSNOVAN INTEL: 1968 – OSNOVAN INTEL 18. Jula 1968 - Robert Noyce (12. 12. 1927 – 3. 6. 1990), Andy Grove (2. 9. 1936, Budapest - ), Gordon Moore (3. 1. 1929 -) osnovali Intel (INTegrated ELectronics) koja je bila naslednik firme Fairchild Electronics


1968 OSNOVAN EVANS&SUTHERLAND: 1968 OSNOVAN EVANS&SUTHERLAND David Evans (1924 – 1998) i Ivan Sutherland (1938 -), obojica profesori računarskih nauka, osnovali su kompaniju za razvoj posebnog grafičkog računara, poznatijeg pod imenom frame buffer. Uređaj je imao posebnu brzu memoriju koja se korsitila za hvatanje video zapisa. Autori su programa Sketchpad


1968 PRVI DESKTOP: 1968 PRVI DESKTOP Grupa inženjera koja je napustila DEC osnovala je Data General Corp. Napravili prvi stoni računar sa 32kB memorije Cena $8,000


1968 APOLLO RAČUANR: 1968 APOLLO RAČUANR Prvi računar za vođenje APOLLO svemirskog programa. Prva instalacija u APOLLO 7


1968 PRVA VEŠTAČKA RUKA-HVATALJKA: 1968 PRVA VEŠTAČKA RUKA-HVATALJKA Marvin Minsky naprvio veštačku ruku-hvataljku koja se kretala kao oktopus. Imala 12 spojeva Mogla da ponese težinu čoveka Računar koji je kontrolisao pokrete: PDP 6


1968 – ŠTETNA GOTO NEREDBA: 1968 – ŠTETNA GOTO NEREDBA U časopisu Communications of ACM Edsger Dijkstra objavio rad o štetnosti upotrebe naredbe GOTO. Nakon toga su progrmeri počeli da upotrebljavaju IF...THEN...ELSE strukturu


1969 NASTAO RFC: 1969 NASTAO RFC 7. aprila 1969 nastao RFC (Request For Comments) protokol koji je bio baza za umrežavanje u okviru ARPANET projekta. Iz njega kasnije proistekao daleko poznatiji TCP/IP protokol


1969 – SERIJSKI PORT RS-232: 1969 – SERIJSKI PORT RS-232 U telekomunikacijama uveden RS 232 protokol za serijski binarni prenos podataka Njemu adekvatan je V.24 protokol koji je definisala ITU (International Telecommunication Union) RS – RETMA Standard


1969 Computer-to-Computer komunikacija: 1969 Computer-to-Computer komunikacija Decembar 1969 – U okviru ARPANET projekta nastale prve ideje za povezivanje 4 nekompatibilna računara


1970 – RAM: 1970 – RAM RAM – Random Access Memory razvijen od strane Intel Corp. Podacima se pristupa slučajno, a ne sekvencijalno 1k bit PMOS dinamičko IC


1970 UNIX: 1970 UNIX Razvijen UNIX u Bell Labs. UNIX OS razvili Dennis Ritchie (9. 9. 1941 -) i Kenneth Thompson (4. 2. 1943 - ) Danas je UNIX razbijen u više verzija


1970 RAZVIJEN FORTH PROGRAMSKI JEZIK: 1970 RAZVIJEN FORTH PROGRAMSKI JEZIK Charles H Moore (1938-) razvio programski jezik FORTH (4ti). Iz njega su nastali JAVA i POSTSCRIPT


1970-TE RAST I REGULACIJA: 1970-TE RAST I REGULACIJA


1971 PRVI E-MAIL: 1971 PRVI E-MAIL Ray Tomlinson (1941 - ), programer u ARPA projektu, razvio prvi program za slanje e-mailova sa jednog računara na drugi. Koristio znak @ da razdvoji korisnika od mašine


1971 INTEL 4004: 1971 INTEL 4004 Marcian Tedd Hoff (1937 -), Stan Mazor (22. 10. 1941 -), Frederico Faggin (1. 12. 1941, Vicenza, Italija - ) Sadžao 23,000 tranzistora, 4-bitni procesor Brzina: 60,000 inst/sec (0.06 MIPS) Clock: max 740kHz


1971 – HRS 100: 1971 – HRS 100 Institut “Mihailo Pupin” iz Beograda napravio prvi računar 3-će generacije, zajedno sa inženjerima iz Sovjetskog Saveza Prodat u SSSRu, ČSSRu i DDRu


1972 Osnovan ATARI: 1972 Osnovan ATARI Nollan Bushnell (5. 2. 1943 -) osnovao ATARI kompaniju za proizvodnju kućnih PCjeva


1972 – PONG igrica: 1972 – PONG igrica 29.11. 1972 - PONG je bila prva video igrica za kućne računare. Proizvođač ATARI. Kasnije osnovana firma ATARI GAMES


VLSI KONCEPT: VLSI KONCEPT Računari proizvedeni posle 1972 nazivani su računarima 4-te generacije Bazirali su na VLSI (Very Large Scale Integration) što je podrazumevalo 500 i više komponenti na čipu


1972 - C: 1972 - C Dennis Ritchie iz Bell Labs, napravio programski jezik C za UNIX operativni sistem To je programski jezik koji omogućuje upravljanje mašinskim instrukcijama Danas je najrasprostranjeniji


1972 POPULARNOST KALKULATORA: 1972 POPULARNOST KALKULATORA HP-35 je bi popularan kalkulator. Imao ugrađene trigonometrijske funkcije, logaritmovanje, korenovanje i rad sa memorjom


1972 INTERNET: 1972 INTERNET Prva međunarodna veza na ARPANET. Na taj način je rođen Internet


RAZLIKE IZMEĐU WEBA I INTERNETA: RAZLIKE IZMEĐU WEBA I INTERNETA Internet je skup povezanih računarskih mreža povezanih bakarnim žicama, fiberoptičkim kablovima ili bežičnim vezama Web je skup povezanih dokumenata i drugih resursa povezanih hipelinkovima ili URLovima. World Wide Web je dostupan preko interneta, kao i mnoge druge usluge uključujući e-mail i deljenje fajlova.


URL: URL URL – Uniform Resource Locator je jedinstvena adresa za pristupanje pojedinom resursu www.nike.com www.ambasadabrazila.org.yu


1972 8008 PROCESOR: 1972 8008 PROCESOR April 1972 – Intel Brzina: 0.5 – 0.8 MHz Socket: 18 pin DIP Skup instrukcija: CISC (Complex Instruction Set Computer)


1972 BLUE BOX: 1972 BLUE BOX Stephen Gary “Woz” Wozniak (11. 8 .1950 - ) napravio tongenerator “Blue box” za besplatno telefonsko pozivanje


DIP : DIP DIP (Dual In-line Package) je pakovanje čipa u pravougaoni oblik sa 2 reda iglica postavljenih po dužoj strani


1973 TCP/IP: 1973 TCP/IP Vinton Cerf (23. 6. 1943-) i Robert Kahn (23. 12. 1938 - ) napravili TCP/IP protokol TCP/IP je osnova današnjeg interneta


TCP/IP KONCEPT: TCP/IP KONCEPT


1973 PISAĆA MAŠINA SA DISPLEJEM: 1973 PISAĆA MAŠINA SA DISPLEJEM Don Lancaster napravio prvi displej na pisaćoj mašini i istu povezao sa TV aparatom Na mašinu je bio povezan kaset rekorder za smeštaj 120 stranica teksta


1973 ETHERNET: 1973 ETHERNET Robert Metcalfe (1946, ) je koncipirao prvi Ethernet metod za povezivanje u mreži. Radio u Xerox Palo Alto istraživačkom centru


1974 INTEL 8080: 1974 INTEL 8080 Datum proizvodnje: 2 april 1974 Brzina: 2MHz Skup instrukcija: preX86 Sokcet: 40 pin


1974 PRVI PC: 1974 PRVI PC Istraživaču iz Xerox Palo Alto napravili prvi PC sa mišem i tastaturom Ni jedan nije prodat, već su ga poklanjali univerzitetima


1974 PRVI PRODAT 8080 KIT: 1974 PRVI PRODAT 8080 KIT Kompanija Scelbi je oglasila prvi kit na bazi 8008 procesora Imao 16kB memorije Prodato 200 kom Cena: $500/kom


1975 – XEROX PRODAT: 1975 – XEROX PRODAT 1975 prestao sa radom XEROX. Prava prodata Honeywellu


1975 BASIC ZA PC: 1975 BASIC ZA PC Bill Gates (28. 10. 1955. -), Paul Alen(21. 1. 1953 -) napisali BASIC za računar Altair 8800


1975 MOTOROLA MC6800: 1975 MOTOROLA MC6800 Broj pinova: 40 Br isntrukcija: 78 Lakši za implementaciju od Intel 8080 jer mi nije bilo potrebno dodatno napajanje


1975 – PRVI VIDEO ADAPTER: 1975 – PRVI VIDEO ADAPTER Lee Felsenstein napravio prvi video adapter čime je omogućio korišćenje interaktivnih igara.


1975 TELNET: 1975 TELNET Definisan TELNET protokol prvi paketno-prekidački protokol za komercijalnu upotrebu Larry Roberts je povezao računare na 7 lokacija


1975 OSNOVAN MICROSOFT: 1975 OSNOVAN MICROSOFT 4. 4. 1975 u Albuquerque, New Mexico, osnovan Microsoft Osnivači: Bill Gates i Paul Allen Br zaposlenih: 3 (Ric Weiland) Prihod prve godine: $16,005


1975 IBM PRETEČA PC-JA: 1975 IBM PRETEČA PC-JA Septembar 1975 – IBM 5100 Portable Computer Procesor: 16 bitni Tehnologija: PALM (Put All Logic in Micorcode) CRT displej: 5” Težina: 25kg


1975 OSNOVAN ZILOG: 1975 OSNOVAN ZILOG Novembar 1975 - Osnovana kompanija ZILOG od Intelovih inženjera. Proizvodili Intel kompatibilne procesore


1976 ZILOG Z-80: 1976 ZILOG Z-80 Jul 1976 – 8-bitni procesor Za njega razvijen CP/M operativni sistem


1976 – APPLE I: 1976 – APPLE I Steve Wozniak i Steve Jobbs napravili prvi računar Aple I Ceo računar je bio integrisan na jednoj ploči Br. Prodatih mašina: 100


1976 APPLE 1: 1976 APPLE 1


1976 CRAY I: 1976 CRAY I Prvi komercijalni vektorski procesor Brzina: 166 mega FLOPSa Tehnologija: IC Clock: 83 miliona ciklusa/sek Dužina reči: 64 bit Instrukcioni set: 128 bit


1976 – 5 ¼ FDD: 1976 – 5 ¼ FDD (35 staza), 1976, 110kB DD, 1978, 360kB QD, 1984, 1.2MB


1976 IBM 388 PRVI LASERSKI ŠTAMPAČ: 1976 IBM 388 PRVI LASERSKI ŠTAMPAČ Prvi laserski štampač Prvi laserski štampač u boji je proizveden 1988


1976 COMODORE KUPIO MOS TECHNOLOGY: 1976 COMODORE KUPIO MOS TECHNOLOGY Comodeore je na berzi kupio kompaniju MOS Technology Cena $12,000,000 Uskoro je proizveden Comodeore PET računar Memorija: 4kB ili 8kB


1976 CP/M OS: 1976 CP/M OS Garry Kildal napravio CP/M operativni sistem za 8-bitne mikroprocesore


1977 OSNOVAN APPLE COMPUTERS: 1977 OSNOVAN APPLE COMPUTERS 3. 1. 1977 Steve Vozniak i Steve Jobs osnovali Apple Computers


1977 MICROSOFT: 1977 MICROSOFT 3. 2. 1977. – Stupio na snagu ugovor između Billa Gatesa i Paula Allena pokome je Bill Gates bio predsednik, a Paul Allen potpredsednik kompanije Microsoft brojao 10 članova Promet: $381,715


1977 – APPLE II: 1977 – APPLE II 5. 6. 1977 se pojavio APPLE II, koji se vezivao na TV. Davao je fantastičnu grafiku


1977 ATARI IGRICE: 1977 ATARI IGRICE Atari lasirao VCS (Video Computer System) konzolu Do 1980 prodato 20 miliona jedinica


1978 INTEL 8086: 1978 INTEL 8086 8. 6. 1978 INTEL objavio prvi 16-bitni procesor Brzina CPU: 4.77 – 10MHz Skup instrukcija: x86 Soket: 40 pin DIP


1978 DEC VAX: 1978 DEC VAX DEC je proizveo VAX 11/780 koji je imao 4.3 GB virtuelne memorije


1978 RJ11C POSTAO STANDARD: 1978 RJ11C POSTAO STANDARD FCC je objavio standarde za telefonske priključke. To su bili RJ11C i RJ21X


1978 SPECEINVADERS: 1978 SPECEINVADERS ATARI GAMES proizveo video igru Speceinviders


1978 WORDSTAR: 1978 WORDSTAR Tekst editor Wordstar je postao najpopularniji Prva verzija za CP/M OS, kasnije za DOS


1979 INTEL 8088: 1979 INTEL 8088 1. 6. 1979. Brzina: 4.77 MHz Skup isntrukcija: x86 Socket: 40 pin DIP 8 bitni !!! Procesor – iskorak nazad ali jeftinije rešenje


1979 CD/DVD: 1979 CD/DVD Sony i Philips počeli istraživanje CDova


1979 MOTOROLA 68000: 1979 MOTOROLA 68000 Korišćen u računarima ATARI, APPLE, COMODORE...


UUCP: UUCP UUCP (Unix to Unix CoPy) je skup programa i protokola za udaljeno izvršavanje programa između računara


1979 USENET: 1979 USENET Objavljivanjem V7 UNIX OS uveden je USENET protokol kojim je omogućeno komuniciranje u mreži računara, USENET (USEr NETwork) je medijum


1979 VisiCalc: 1979 VisiCalc 11. 5. 1979. Prvi spreadsheet program napravili Don Bricklin i Bob Franston


1979 Seagate: 1979 Seagate Alan Shugart, Finnis Conner osnovali Seagate Technology na Kajmanskim ostrvima Prvi drajv ST-506, 5.25” Kapacitet: 5 MByte


1979 COMPUSERVE: 1979 COMPUSERVE Compserve, najstariji provajder u SAD počeo je da operiše online


1980 PRVA UPOTREBA 16-BITNOG CPU-A: 1980 PRVA UPOTREBA 16-BITNOG CPU-A Mycron 200 je prvi računar koji je koristio Intel 8086 CPU OS CP/M 86 Više CPUa na jednoj ploči


1980 COMMODORE VIC20: 1980 COMMODORE VIC20 Jun 1980 Memorija 5-64KByte OS: Commodore BASIC Prodato: 1,000,000 komada


1980 DOS 1.0: 1980 DOS 1.0 Oktobar 1980: DOS 1.0 Izdavač: Microsoft Br linija koda: 4,000


1980 SINCLAIR ZX80: 1980 SINCLAIR ZX80 Početak 1980 – SINCLAIR Research Ltd, napravili PC za 300 DM (150 eur) Sinclaira kupio Apple


1980 dBASE: 1980 dBASE Wayne Ratclif (1946 -) napravio prvu bazu podataka dBASE Napravljene verzije za CP/M, DOS, UNIX, APPLE Od njega se razvile mnoge današnje baze podataka


1980 RISC CPU: 1980 RISC CPU David A. Patterson, John Hennessy sa UC Berkley napravili su RISC (Reduced Instruction Set Computer) procesor


RISC - CISC: RISC - CISC U rano doba CPUa, kompajleri nisu postojali Programiralo se u mašinskom jeziku ili asembleru Nije obraćana pažnja na registarski prostor u procesoru i memoriji računara Pojavom kompajlera – stvari se komplikuju RISC omogućava proizvodnju koda koji direktno programira procesor (nema kompajliranja programa u mašinski kod) CISC (Complex Instruction Code Computer) – svi ostali procesori


Kraj 3-eg dela: Kraj 3-eg dela