Predavanje 2

ICT deo 2 - Istorijat: 

ICT deo 2 - Istorijat Petar Kocovic Gartner, Beograd DEcembar 2006 petar.kocovic@tehnicom.net Član: Američkog društva mašinskih inženjera (ASME) Američkog društva elektornskih i elektro inženjera (IEEE) Njujorške akademije nauka (NYAS)

Što duže živim, to više osećam, da sve ono što je bilo dobro za naše očeve, nije više dobro za nas: 

Što duže živim, to više osećam, da sve ono što je bilo dobro za naše očeve, nije više dobro za nas – Oscar Wilde (1854-1900)

Tehnologija izaziva promene, a promene pogone tehnologiju: 

Tehnologija izaziva promene, a promene pogone tehnologiju

ŠTA SU INFORMACIONE TEHNOLOGIJE?: 

ŠTA SU INFORMACIONE TEHNOLOGIJE?

DEFINICIJE: 

DEFINICIJE INFORMACIONE TEHNOLOGIJE (Information Technology (IT)) se koncentrišu na upotrebu tehnologije u upravljanju i obradi informacija, posebno u velikim organizacijama. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE (IT) ili INFORMACIONE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE (Information and Communication Technology (ICT)) je široka oblast koja bazira na upotrebi tehnologije i drugim aspektima upravljanja tehnologijom i ostalim aspektima upravljanja i obradi informacija, posebno u velikim organizacijama. Posebno, IT se odnose na upotrebu elektronskih računara i računarskog softvera da bi konvertovali, smestili, zaštitili, obradili, preneli i pretražili informacije.

Ključne reči: 

Ključne reči Inženjerstvo Tehnologija Nauka

INŽENJERSTVO: 

INŽENJERSTVO Inženjerstvo je primena naučnih i matematičkih principa u razvoju ekonomičnih rešenja tehničkih problema, kreiranjem proizvoda, objekata i struktura koje koriste ljudima. Onaj ko se bavi inženjerstvom naziva se inženjer, a oni koji imaju licence za bavljenje inženjerstvom nazivaju se profesionalni ili licencirani inženjeri. Inženjeri koriste maštu, rasuđivanje i razmišljenje koje primenjuju na nauku, tehnologiju, matematiku i praktično iskustvo.

Tehnologija-Definicija: 

Tehnologija-Definicija Tehnologija – imenica Primena nauke i inženjerstva na razvoj mašina i procedura u cilju da se poboljšaju i unaprede uslovi života čoveka, ili najmanje da se poboljša ljudska efikasnost u određenim segmentima. Microsoft Press Computer and Internet Dictionary, 3rd edition Copyright 1997 by Microsoft Press.

Tehnologija: 

Tehnologija Tehnologija je reč Grčkog porekla (τεχνολογία), tehni (τέχνη) “znanje, veština" i logia (λογία) “reći." To je širok pojam koji operiše sa upotrebom znanja i ljudskih veština.

NAUKA: 

NAUKA Nauka u širem smislu reči označava bilo koji sistem znanja koji je verifikovan. Restriktivno, nauka označava sistem prikupljenog znanja baziranog na empiji, eksperimentisanju i prirodnoj metodologiji, kao i na istraživanju. Naučnici su oni koji istražuju upotrebom naučnih metoda, procesa koji na prirodan način razvija i ocenjuje vidljive fenomene bazirane na empirijskim studijama i nezavisnoj verifikaciji. Nauka odbacuje nezrela razmišljanja

KLJUČNI TRENUTAK-OTKRIĆE AMERIKE 1492: 

KLJUČNI TRENUTAK-OTKRIĆE AMERIKE 1492 1450 – Johannes Guttenberg, pronalazak prese 1451 – Nicholas of Cusa, konkavna sočiva za naočare 1492 – Cristopher Columbus, otkriće Amerike 1492 – Leonardo da Vinci – otkrio mehanički kalkulator za sabiranje i oduzimanje 1498 – Kina, četkica za zube

1496 - ornitopter: 

1496 - ornitopter Ornitopter – prvi helikopter Leonardo da Vinci (15.4.1452, Anchino, Italija - 2.5.1519, Amboise, Francuska)

ORNITOPTER: 

ORNITOPTER

Doba moreplovaca: 

Doba moreplovaca

1497 - Vasco da Gama (oko 1496 – 24.12.1524): 

1497 - Vasco da Gama (oko 1496 – 24.12.1524) Vasco da Gama je otvorio put do Indije

1520 – Magelan oplovio svet: 

1520 – Magelan oplovio svet Prvi oplovio Pacifik

1588 - Joost Bürgi (28.2.1552-31.1.1632): 

1588 - Joost Bürgi (28.2.1552-31.1.1632) 1588 - Izmislio logaritamske tablice

16. VEK: 

16. VEK 1581 – Galileo Galilei, klatno (omogućilo razvoj serije pronalazaka, sat na bazi klatna) 1593 – Galileo Galilei, termometar Galileo Galilei (Pisa, February 15, 1564 – Arcetri, January 8, 1642)

1614 – John Napier (1550, Edinburgh – 4.4.1617): 

1614 – John Napier (1550, Edinburgh – 4.4.1617) Tvorac logaritama i logaritamskih tablica

Napierove “koske”: 

Napierove “koske” 46,732 x 5 5 x 4 = 20 5 x 6 = 30 5 x 7 = 35 5 x 3 = 15 5 x 2 = 10 ____________________ 5 x 46732 = 233660 Kasnije su koske zamenjene cilindrima

Napierove logaritamske tablice: 

Napierove logaritamske tablice

17. VEK: 

17. VEK 1608 – Hans Lippershey, Teleskop 1609 – Galileo Galilei, Mikroskop 1619 – Rene Descartes (31.3.1596-11.2.1650) otkrio analitičku geometriju 1620 – William Oughtred, šiber (nestao iz upotrebe oko 1970)

William Oughtred (5.3.1575 -30.6.1660) : 

William Oughtred (5.3.1575 -30.6.1660)

Wilhelm Schickard (1592-Herrenberg – 1635 Tübingen): 

Wilhelm Schickard (1592-Herrenberg – 1635 Tübingen) 1623 – konstruisao prvi šestocifreni kalkulator OTAC RAČUNARSTVA !!!

Do tada je bio u upotrebi samo...: 

Do tada je bio u upotrebi samo...

ABAKUS: 

ABAKUS

Blaise Pascal (19.6. 1623 – 19.8.1662): 

Blaise Pascal (19.6. 1623 – 19.8.1662) 1642 – mašina za sabiranje 1643 – Evangelista Torichelli, barometar 1657 – Christian Hygens, sat sa klatnom

Paskalina-10 cifreno poboljšanje: 

Paskalina-10 cifreno poboljšanje

Samuel Morland (1625 – 30. 12. 1695): 

Samuel Morland (1625 – 30. 12. 1695) 1619 – Rene Descartes postavio temelje analitičke geometrije 1669 - Ne digitalna mašina za sabiranje sa trigoneometrijskim funkcijama Tvorac kriptografije Morlandov trigonometrijski kalkulator

Slide30: 

Morlandov analogni kalkulator

Gottfried von Leibnitz (1.7.1646, Leipzig – 14.11.1716 Hannover): 

Gottfried von Leibnitz (1.7.1646, Leipzig – 14.11.1716 Hannover) 1671 – Napravio kalkulator sa množenjem i deljenjem na bazi binarnog sistema

James Watt (19.1.1736.-19.8.1819): 

James Watt (19.1.1736.-19.8.1819) 1769 izmislio parnu mašinu Od pojave parne mašine pošinje industrijalizacija (industrijska revolucija)

Alessandro Volta (18. 2. 1745, Como – 5. 3. 1827): 

Alessandro Volta (18. 2. 1745, Como – 5. 3. 1827) 1800 – napravi elektrostatički stub na Univerzitetu u Padovi i otpočeo istraživanja u oblasti elektriciteta Replika Voltinog stuba

Joseph Marie Jacquard (7.7.1752 Lyon– 7.8.1834): 

Joseph Marie Jacquard (7.7.1752 Lyon– 7.8.1834) 1801 - Jackardov razboj na bušene kartice

George Stephenson (9.6.1781. Wylam – 12. 8. 1848): 

George Stephenson (9.6.1781. Wylam – 12. 8. 1848) 1814 – napravio prvu lokomotivu i nazvao je Raketa Prva pruga 13 km Hetton Colliery - Sutherland

Hans Christian Ørsted (14.8.1777 Rudkobing – 9. 3. 1851): 

Hans Christian Ørsted (14.8.1777 Rudkobing – 9. 3. 1851) 1821 – vršio prve eksperimente iz elektromagnetizma

Charles Babbage (26. 12. 1791 – 18. 10. 1871): 

Charles Babbage (26. 12. 1791 – 18. 10. 1871) 1822 - Diferencijalna mašina - nedovršena Kompletirana je 1991 i radila je savršeno

Joseph Nicéphore Niépce (7. 3. 1765 – 5. 7. 1833) : 

Joseph Nicéphore Niépce (7. 3. 1765 – 5. 7. 1833) 7. Mart 1765-5. jul 1833 1826 – prva fotografija

Michael Faraday (22. 9. 1791, Newington Butts – 25. 8. 1867): 

Michael Faraday (22. 9. 1791, Newington Butts – 25. 8. 1867) 1831 objavio prve radove iz elektromagnetizma i indukcije

Faradayevi motori: 

Faradayevi motori Faradayev motor iz 1821 Faradayev motor iz 1830

Charles Babbage, Joseph Clement (1799 – 28. 2. 1844) : 

Charles Babbage, Joseph Clement (1799 – 28. 2. 1844) 1832 – diferencijalni mehanizam II Radio sa 6-cifrenim brojevima i diferenciranje

Charles Babbage: 

Charles Babbage 1834 – Mašina sa programom smeštenim u realnu memoriju

Joseph Henry (17. 12. 1797. – 13. 5. 1878): 

Joseph Henry (17. 12. 1797. – 13. 5. 1878) 1835 godine objavio prve radove iz indukcije. Tvorac releja

William Ritchie: 

William Ritchie Prvi obrti motor 1838 Rotacioni motor iz 1840

Samuel Finley Breese Morse (27. 4. 1791, Charlestown – 2. 4. 1872): 

Samuel Finley Breese Morse (27. 4. 1791, Charlestown – 2. 4. 1872) 1836, napravio prvi telegraf Adaptirao magnetizam za elektromagnetnu telegrafiju

Morseova azbuka: 

Morseova azbuka Prvi binarni kod u praktičnoj upotrebi 2. 9. 1837 napravio je prvu javnu prezentaciju telegrafa Koristi se i danas

William Sturgeon (22 . 5. 1783 – 4. 12. 1850): 

William Sturgeon (22 . 5. 1783 – 4. 12. 1850) 1830 – objavio prve radove iz elektromagnetizma Manchester 1840 – objavio prvi elektromagnet (nazvan pokretna baterija)

Alfred Vail (25. 9 . 1807 Morristown– 18. 1. 1859): 

Alfred Vail (25. 9 . 1807 Morristown– 18. 1. 1859) 1837-1845 radio sa Morsaom na komercijalizaciji telegrafa 1845 – izgrađena prva telegrafska linija Baltimor – Washington Radio na poboljšanju Morse koda uveo drugi taster i elektromagnete

George Boole (2. 11. 1815 Lincoln – 8. 12. 1864): 

George Boole (2. 11. 1815 Lincoln – 8. 12. 1864) 1848 objavio radove iz algebre koja je po njemu dobila ime (Booleova algebra)

ELEMENTI BOOLEOVE ALGEBRE: 

ELEMENTI BOOLEOVE ALGEBRE U apstraktnoj algebri Bulova algebra ja algebarska struktura (skup elemenata i operacija na njima) koja obuhvata esencijalna svojstva i operacija nad skupovima i logičke operatore. Skupovni operatori obuhvataju presek, uniju i komplement, AND, OR, NOT.

Formalna definicija: 

Formalna definicija Bulova algebra je skup A podržan binarnim operatorima (AND i OR) unarnim opeatorom (NOT) i dvama elementima 0 (nazvan nula) i 1 (nazvan jedan) tako da za svaki elemenat a, b, i c iz skupa A važe sledeće aksiome: asocijacija komutacija Apsorpcija Distribucija komplement

Identiteti: 

Identiteti Iz ovih aksioma može da se pokaže da ja najmanji element 0, najveći element 1 i komplement ¬a bilo kog elementa a su određeni na jedinstveni način. Za svako a i b u A, važe sledeći identiteti: Idempotencija Ograničenost 0 i 1 komplement De Morganovo pravilo involucija

Primeri: 

Primeri

Primena Bulovih operatora: 

Primena Bulovih operatora Primena u logici, gde se 0 interpretira kao (laž) false, 1 kao (istina) true, ∧ kao (i) and, ∨ kao (ili) or, i ¬ kao (ne) not. Bulova algebra od 2 elementa koristi se u konstrukciji štampanih kola u elektro inženjerstvu; 0 i 1 predstavljaju dva različita stanja jednog bita u digitalnim kolima, tipično visoku i nisku voltažu. Svi ulazni ulazno izlazni uređaji rade na bazi Bulovih izraza.

Bit: 

Bit Bit (binary digit) se odnosi na cifre u binarnom brojnom sistemu koji se sastoji od 2 osnovne cifre (tj. jedino dve moguće vrednsoti 0 i 1) Na primer: broj 10010111 je 8 bita dugačak. Binarne cifre se koriste kao osnovne jedinice za smeštaj informacija i u komunikacijama. Claude Shannon je prvi iskoristio reč bit u svom radu 1948.

Binarni brojni sistem: 

Binarni brojni sistem Zapisivanje u dekadnom brojnom sistemu (0,1,...9) Konverzija iz binarnog u dekadni sistem

Binarna aritmetika - sabiranje: 

Binarna aritmetika - sabiranje Najjednostavnija operacija 0+0=0 0+1=1 1+0=1 1+1=10 (1 se prenosi) Primer 11111 (prenos) 01101 +10111 ----------- 100100 (36 decimalno)

Binarna aritmetika - oduzimanje: 

Binarna aritmetika - oduzimanje 0 – 0 = 0 0 – 1 = 1 (pozajmljuje se 1) 1 – 0 = 1 1 – 1 = 0 Primer (zvezdice označavaju pozajmicu) * *** 1101110 10111 ---------- 1010111

Binarna aritmetika - množenje: 

Binarna aritmetika - množenje Slično dekadnom množenju (deljenje je komplikovanije) 1011 x 1010 ---------------- 0000 1011 0000 + 1011 ---------------- 1101110

Konverzija iz binarnog u dekadni sistem i obratno: 

Konverzija iz binarnog u dekadni sistem i obratno 9735210 je jednako: 9 × 104 (9 ×10000 = 90000) plus 7 × 103 (7 × 1000 = 7000) plus 3 × 102 (3 × 100 = 300) plus 5 × 101 (5 × 10 = 50) plus 2 × 100 (2 × 1 = 2) 11810=1101112

Konverzija dekadnog u binarni za decimalna mesta: 

Konverzija dekadnog u binarni za decimalna mesta

Oktalni sistem: 

Oktalni sistem Oktalni numerički sistem ima za osnovu 8, tj koristi cifte 0 do 7. Oktalni sistemi mogu da se izvedu iz binarnih grupisanjem po 3 cifre binarnog Primer: 7410 = 10010102 10010102 = 1 001 0102 = 1128 Ovaj brojni sistem su koristili: Yuki indijanci (Severna Kalifornija), Pamea Indijanci (Meksiko), švedski kralj Čarls 12 (koji je izmislio ovaj sistem u Evropi) Koristio se kod privih oktalnih računara – 8 bitni računari

Konverzija iz oktalnog u decimalni sistem: 

Konverzija iz oktalnog u decimalni sistem 7868 = 7 *82 + 8 * 81 + 6 * 80 = 448 + 48 + 4 = 50010 Iz decimalnog u oktalni brojevi se pretvaraju deljenjem sa 8 dok ostatak ne bude 0.

Heksadecimalni sistem: 

Heksadecimalni sistem Heksadecimalni sisitem je sistem sa osnovom 16, pri čemu se koriste cifre od 0 – 9 i slova A-F Konverzija iz binarnog u heksa sistem se vrši preko grupe od 4 cifara. Primer 01001111 u binarnom sistemu je 4F u heksa sistemu (0100 = 4, 1111 = F) Trenutno važeći sistem je uveo IBM, 1963 godine

Primena heksa sistema: 

Primena heksa sistema Heksadecimalni sistem se primarno koristio u računarstvu kako bi čoveku omogućio da na lak način pročita predstavu bajta. Sve 256 kombinacije bajta su bile opisane upotebim 2 heksadecimalne cifre. Neki su pretposatavljali da korišćenjem 8-bitnog ASCII zapisa mogu da se predstave sve vrednsoti bajtova, ali se naišlo na probleme sa posebnim karakterima.

Heksa tripleti: 

Heksa tripleti Heksa tripleti su 3 para heksadecimalnih cifara koji treba da opišu stanja u upotrebi računara. Primer, HTML (RRGGBB – predstavljanje boja) Primer: FFCF4B = FF CF 4B = (255,207,75)

BYTE: 

BYTE Byte je jedinica koja se koristi za smeštaj podataka 1 byte = 8 bitova Pojam byte je prvi skovao Werner Bucholtz, 1957, projektant u IBMu BYTE = BinarY TablE Prvobitno BYTE je bila 4-bitna reč, ali je danas 8-bitna reč Neprekidna količina binarnih bitova danas se koristi za zapis po disku računara ili za satelitske i telkomunikacione strimove

ASCII kod: 

ASCII kod ASCII (American Standard Code for Information Interchange), je kod koji bazira na engleskom alfabetu. ASCII kod predstavlja tekst u računarima i komunikacionoj opremi i ostaloj opremi koja funkcioniše na bazi teksta. ASCII je prvi put publikovan kao standard 1967, a poslednji put je osvežen 1986. Trenutno ima 128 karaktera: 95 koji se štampaju, 33 koji se ne štampaju (npr space karakter)

OSTALI STANDARDI: 

OSTALI STANDARDI ISO 646 (1972) pokušao da reši nekompatibilnost ASCII koda ISO/IEC 8859 je bio pravo proširenje ASCII koda Do 2006 postoji 16 tabela koje pokrivaju većinu poznatih alfabeta

Transatlanski telegrafski kabl – I ekspedicija: 

Transatlanski telegrafski kabl – I ekspedicija Prvi pokušaj 1857 godine. Brodovi Niagara i Agamemnon su položili prvih 1,300 milja kabla, ali je pokušaj propao

Transatlanski kabl – II ekspedicija: 

Transatlanski kabl – II ekspedicija Cyrus Field je prikupio pare da zameni 700 milja kabla, 5. 8. 1858. prve poruke su izmenili Britanska kraljica Viktorija i predsednik SAD Buchanan

Početak telekomunikacija: 

Početak telekomunikacija 1861 - SAD

Rusko-američki telegraf: 

Rusko-američki telegraf 1865 - Western Union Telegraph spojio SAD sa Rusijom preko Aljaske

Transatlanski kabl: 

Transatlanski kabl Prvi kabl je imao 7 bakarnih žica Težina kabla: 26kg/km Trostruka oplata od gutaperke Trpeo zatezanje od nekoliko tona 1866 – prva komercijalizaicija transatlanskog kabla

Thomas Alva Edison (11. 2. 1847 – 18. 10. 1931): 

Thomas Alva Edison (11. 2. 1847 – 18. 10. 1931) 1868 izumeo “tiker” sa papirnom trakom, za slanje cena sa berze Prodao ga za $30,000, $442,000 iz 2006

Menlo Park laboratorija (New Jersey): 

Menlo Park laboratorija (New Jersey)

Western Union: 

Western Union 1869 – Shawk i Barton napravili prvu mrežu telegrfskih stanica – Western Union

Alexander Graham Bell (3. 3. 1847 – 2. 8 . 1922): 

Alexander Graham Bell (3. 3. 1847 – 2. 8 . 1922) 7. 3. 1876, patentnom zavodu SAD podneo je patent broj 174 465, za “prenošenje glasa...”

Telefon: 

Telefon Prvi Belov komercijalni telefon

Edison phonograph - 1877: 

Edison phonograph - 1877 Fonograf iz 1879

Prvi rentirani telefoni: 

Prvi rentirani telefoni 1877 – rentani izmedju Bostona i Somerwilla Vrednost ugovora $20 ($350 iz 2006) za dva telefona na nivou godinu dana

Prvi rentirani telefoni: 

Prvi rentirani telefoni 28. 1. 1878. – otvorena prva telefonska stanica na svetu u New Heavenu sa 21 pretplatniku 17. 2 . 1878 – otvorena prva telefonska stanica u San Franciscu 1. 12 . 1878 – otvorena prva telefonska stanica u Washingtonu. Brojevi: 1. White House 2. Capitol 3. Associeted press 4. Trezor 5. Galludete College

Osnovan National Bell telephone Company: 

Osnovan National Bell telephone Company 17. 2. 1879. – oformljen prvi call centar Zbog epidemije malih boginja, dr Mosesa Greely Parkera moglo da zove 200 pacijanata

Sijalica 1879: 

Sijalica 1879 31. 12. 1879 Edison je izumeo sijalicu 1880 patentirao sistem za prenos energije (jednosmerna struja) Prvi sistem je instalirao 1882 u Njujorku (Pearl Street Station) 4. 9. 1882 pustio je struju 59-orici klijenata (DC 110V) na donjem Menhetnu. To su bili prvi pokušaju da se napravi transmisija električne struje

Thomas Alva Edison (11.2.1847 – 18.10.1931): 

Thomas Alva Edison (11.2.1847 – 18.10.1931) Vlasnik 1,097 patenata U nauci 65 godina Zahvaljujući njemu danas oblasti kojima se on bavio zapošljavaju oko 60% radne snage 9. decembra 1914, laboratorija je izgorela dok je radio na patentu rudarske lampe Sinu je rekao da pozove majku. Kada je ova došla videla je da se Edison smeje. Mina ga je upitala šta je tu smešno: “Vidiš sa nama su izgoreli i svi naši neuspesi”

Slide86: 

“Nisam obeshrabren, jer nas svaki pogrešan pokušaj vodi korak napred” Thomas Alva Edison (11.2.1847 – 18.3.1931)

RAT “STRUJA”: 

RAT “STRUJA” George Westinghouse (6. 10. 1846 – 12. 3. 1914.) je do ranih 1880-tih ulagao u razvoj Edisonovih jednosmernih struja. Izgradnjom centrale za naizmeničnu struju priklonio se Tesli Razlog: veći profiti, manji gabariti

Prve telefonske stanice na ulicama: 

Prve telefonske stanice na ulicama 1880 – Njujork. Imale su operatera

Prva međugradska veza: 

Prva međugradska veza 12. 1. 1881 – Boston – Providence, 70 km Oformljena Bell Labs

Nikola Tesla (10. 7. 1856, Smiljan – 8. 1. 1943) : 

Nikola Tesla (10. 7. 1856, Smiljan – 8. 1. 1943) Pronalazač srpskog porekla Pripada mu naziv “oca elektriciteta” 1886 napravio firmu “Tesla Electric and Light Company” u Njujorku Tesla je imao 1200+ patenata, ali je za 272 dobio patentno pravo van SAD

Elektromagnetni motor: 

Elektromagnetni motor Patenti br: 0381968, 0381969, 0381970 (transmisija) od 1. maja 1888 Prikazao ga je Američkom društvu Elektro inženjera 1887.

Hidrocentrala na Nijagari: 

Hidrocentrala na Nijagari George Westinghouse je bio investitor Tesla je 1893 dobio pomoć investitora da sa firmom Westinghouse Electric Corporation počne radove Radovi završeni 16. novembra 1896, kada je struja potekla ka gradu Buffalo Prva struja je imala 25Hz. U SAD je standard 60 Hz.

Prva franšiza: 

Prva franšiza Hidro stanica Nijagara 1900 godine

Hidrocentrala na Nijagari: 

Hidrocentrala na Nijagari Mašinska hala oko 1905 godine

William Kennedy Laurie Dickson (3. 8 . 1860 – 28. 9 . 1935): 

William Kennedy Laurie Dickson (3. 8 . 1860 – 28. 9 . 1935) 1884. Izumeo kinetoskop Izmedju 1888 i 1892 u Menlo Parku razvio kintogram Batterfly dance – svetska izložba u Parizu

Karl Benz (26. 11. 1844 – 4. 4. 1929): 

Karl Benz (26. 11. 1844 – 4. 4. 1929) 1885 – napravi prvo vozilo koje je koristilo motor na benzin

Hermann Hollerith (29. 2. 1860, Buffalo – 17. 11. 1929): 

Hermann Hollerith (29. 2. 1860, Buffalo – 17. 11. 1929) 1886 – izumeo bušene kartice 1889 – izumeo tabulirku

Emile Berliner (20. 5. 1851 – 3. 8. 1929.): 

Emile Berliner (20. 5. 1851 – 3. 8. 1929.) 1886 eksperimentisao sa principima zapisa zvuka 1887 izumeo fonograf

Gotlieb Daimler (17. 3. 1834 -6. 3. 1900): 

Gotlieb Daimler (17. 3. 1834 -6. 3. 1900) 1882-1887 razvijao motor sa unutrašnjim sagorevanjem

Teslin polifazni sistem: 

Teslin polifazni sistem 1888 – 1889 Tesli priznato 30 patenata za polifazni sistem

Teslina demonstracija radio talasa: 

Teslina demonstracija radio talasa 1893 u St. Louisu prikazao principe radio prenosa

Mihailo Pupin (4. 10. 1858 Idvor – 12. 3. 1935): 

Mihailo Pupin (4. 10. 1858 Idvor – 12. 3. 1935) 1894 – 1923 podneo 24 patenta u oblasti prenosa na daljinu telefonskog signala Otac prenosa signala na daljinu

Wilhelm Konrad Roentgen (27.3.1845-10.2.1925): 

Wilhelm Konrad Roentgen (27.3.1845-10.2.1925) 8. Novembra 1895 – objavio je prve snimke

X - zraci: 

X - zraci Pupin – april 1896, kao sekundarno zračenje 30 . 11. 1895 – publikovao X zrake kao nusproizvod osvetljavanja fluo cevi

Guillermo Marconi (25. 4. 1874, Bolognia – 20. 7. 1937): 

Guillermo Marconi (25. 4. 1874, Bolognia – 20. 7. 1937) 2. 6. 1896 je podneo, a 2. 3. 1897 dopunio patent Britanskom patentnom zavodu za “Poboljšanja u prenosu signala” Tesla se borio protiv Markonija za patent radija, jer je to bio njegov sekundarni patent (podneo ga je 1896)

Bežično upravljanje: 

Bežično upravljanje Medison Square Garden izložba 1898 Upravljao brodić daljinskim komandama Prvi bežično upravljani uređaj Do 1960 sistem nije bio u komercijalnoj upotrebi

Kraj 2-og dela: 

Kraj 2-og dela