Predavanje 1

ICT deo 1: 

ICT deo 1 Petar Kocovic Gartner, Beograd DEcembar 2006 petar.kocovic@tehnicom.net Član: Američkog društva mašinskih inženjera (ASME) Američkog društva elektornskih i elektro inženjera (IEEE) Njujorške akademije nauka (NYAS)

Što duže živim, to više osećam, da sve ono što je bilo dobro za naše očeve, nije više dobro za nas: 

Što duže živim, to više osećam, da sve ono što je bilo dobro za naše očeve, nije više dobro za nas – Oscar Wilde (1854-1900)

Treći talasElvin Tofler, 1980: 

Treći talas Elvin Tofler, 1980 Šokirao je čitaoce redefinisanjem istorije. Periodi: predindustrijska industrijska postindustrijska

Leksus i maslinovo drvoTomas Fridmen : 

Leksus i maslinovo drvo Tomas Fridmen Tom Fridmen nam govori da je svet samo 10 godina star označivši pad Berlinskog zida Nov. 9, 1989, kao kraj Hladnog rata. Simbol hladnog rata je bio zid; simbol našeg “važnog doba” je Web

Svet je10 godina star (1998): 

Svet je10 godina star (1998) …kada pretpostavimo da su sve stare osnove uspeha nepovratno otišle; t.j. kontrola prirodnih resursa, zemlja, zlato i nafta. Bil Gejts: “Jedina fabrika koju imamo je ljudska imaginacija."

Godina 1989Oktobar 3-ći (pad Berlinskog zida): 

Godina 1989 Oktobar 3-ći (pad Berlinskog zida) Bilo je 400 ljudi koji su shvatili snagu weba. Danas to shvataju milioni. Nije bilo e-Commerce (1990). 1998, bilo je $43 biliona prodaje. Bilo je $3.6 triliona 2003. Japan je jahao visoko, SAD su ulazile u recesiju. AT&T je bio morbidni gigant, on je danas poražen od strane kablovskih operatera koji svoju tehnologiju nisu bazirali na fiber optici. “Top 10” narastajućih tržišta 1998, su bili kombinacija energije, bankarstva i proizvodnje i pripadali su firmama iz oblasti informacionih tehnologija: Dell Computer, Cisco Systems, Sun Microsystems, Qualcomm, EMC, Intel... Amazon je bio reka u Brazilu... danas je to glagol, kao u “svi smo pomalo “amazonizovani”. Ebay nije postojao, a danas je partner sa Butterfield & Butterfield, trećom najvećom aukcijskom kućom.

Merrill LynchNovember 11 1999: 

Merrill Lynch November 11 1999

Industrijska era: 

Industrijska era Počinje: 1492 Kristofer Kolumbo Otkriva američki kontinent Završava se: 1945 Kada su SAD bacile atomsku bombu na Japan Definisana je Ajnštajnovom teorijom relativiteta E=mc2

Claudius Ptolemy (Klaudios Ptolemaios, 90-168 A.D) : 

Claudius Ptolemy (Klaudios Ptolemaios, 90-168 A.D)

Greg Reisch 1503(Nije bilo posebnih promena u kartografiji za 1500 godina): 

Greg Reisch 1503 (Nije bilo posebnih promena u kartografiji za 1500 godina)

Neke milenijumske dileme: 

Neke milenijumske dileme

Da li ljudi mogu da lete?: 

Da li ljudi mogu da lete? Danas je očigleno da ljudi lete, čak i u kosmos. Pravi odgovor pre 1903 je bio NE!

Da li je Zemlja RAVNA?: 

Da li je Zemlja RAVNA? Pre Kolumba Odgovor je bio: DA Nakon Kolumba Odgovor DA je bio star

Da li nam treba ZEMLJA da bi bili bogati?: 

Da li nam treba ZEMLJA da bi bili bogati? Pre industrijske ere odgovor je bio: DA Današnji odgovor je: NE! X

Da li nam trebaju FABRIKE da bi bili bogati?: 

Da li nam trebaju FABRIKE da bi bili bogati? U industrijskoj eri odgovor je bio: DA Danas je odgovor: NE! X X

Da li nam treba novac da bi bili bogati?: 

Da li nam treba novac da bi bili bogati? Odgovor je: Sve što nam treba je INFORMACIJA. X I uvek je bio NE!!! NE !!!

Sve što nam treba su informacije!!: 

Sve što nam treba su informacije!!

Tehnologija izaziva promene, a promene pogone tehnologiju: 

Tehnologija izaziva promene, a promene pogone tehnologiju

KLJUČNI TRENUTAK-OTKRIVANJE AMERIKE 1492: 

KLJUČNI TRENUTAK-OTKRIVANJE AMERIKE 1492 1450 – Johannes Guttenberg, pronalazak prese 1451 – Nicholas of Cusa, konkavna sočiva za naočare 1492 – Cristopher Columbus, otkriće Amerike 1498 – Kina, četkica za zube

16. VEK: 

16. VEK 1581 – Galileo Galilei, klatno (omogućilo razvoj serije pronalazaka, sat na bazi klatna) 1593 – Galileo Galilei, termometar Galileo Galilei (Pisa, February 15, 1564 – Arcetri, January 8, 1642)

17. VEK: 

17. VEK 1608 – Hans Lippershey, Teleskop 1609 – Galileo Galilei, Mikroskop 1620 – William Oughtred, šiber (nestao iz upotrebe oko 1970) 1642 – Blaise Pascal, mašina za sabiranje 1643 – Evangelista Torichelli, barometar 1657 – Christian Hygens, sat sa klatnom

18. VEK: 

18. VEK 1710 – Reomir, termometar 1714 – Farenheit, termometar na živu 1731 – John Hadley, sekstant 1769 – James Watt, parna mašina 1783 – braća Mongolfier, balon na topao vazduh 1798 – Joseph Jenner, vakcinacija

19. VEK: 

19. VEK 1800 – Aleksandro Volta, električna baterija 1814 – George Stephenson, parna lokomotiva 1821 – Michael Faraday, električni motor 1826 – Josph Nicephore Nepiece, fotografija 1838 – Samuel Morse, telegraf 1855 – Henry Bessemer, besemerizacija 1876 – Alexander Graham Bell, telefon 1877 – Nikola Tesla, indukcioni motor 1877 – Thomas Alva Edisson, gramofon 1888 – Emile Berliner, mikrofon

19. VEK-nastavak: 

19. VEK-nastavak 1879 – Karl Benz, automobilski motor 1883 – Nikola Tesla, indukcioni motor 1887 – Gotlieb Daimler, benzinski motor 1888 – Nikola Tesla, 30 patenata za polifazni sistem 1893 – Nikola Tesla, bežični sistemi 1894 – Jagdish Chandra Bose, radio prenos 1894 – Mihailo Pupin, prenos preko kabla na daljinu, završni radovi 1895 – Rudolf Diesel, dizel motor

20. VEK: 

20. VEK 1903 – braća Wright, avion 1906 – Lee de Forrest, trioda 1913 – Harry Brearley, nerdjajući čelik 1914 – Robert Goddard, raketa na tečni pogon 1919 – Eccless, Joradan, flip-flop kolo 1932 – John Loggie Baird, televizija 1938 – Konrad Zuse, računar 1942 – Heddy Lamar, frequency hopping

20. VEK-nastavak: 

20. VEK-nastavak 1944 – Howard Eitken, MARC I 1947 – Shockley, tranzistor ...

SRBI KOJI SU OBELEŽILI ISTORIJU TELEKOMUNIKACIJA: 

SRBI KOJI SU OBELEŽILI ISTORIJU TELEKOMUNIKACIJA

Michael Idvorsky Pupin r. October 4, 1858, Idvor, Austro Ugarska u. March 12, 1935, New York, N.Y., U.S.A. : 

Michael Idvorsky Pupin r. October 4, 1858, Idvor, Austro Ugarska u. March 12, 1935, New York, N.Y., U.S.A. Michael Idvorsky Pupin je otac telefoniranja na daljinu

NIKOLA TESLA(r. 10. jul 1856 Smiljan Austro Ugarska - u. 8. Mart 1943 New York): 

NIKOLA TESLA (r. 10. jul 1856 Smiljan Austro Ugarska - u. 8. Mart 1943 New York) Ne brinem za napade na mene i moj rad. Moj rad je za buduća vremena. Ukoliko bi svako razumeo moj rad, ja ne bih bio pionir. Moj rad će biti aktuelan za 100 godina. Decembar 1898 u pismu J. P. Morgan.

OTAC BEŽIČNIH TELEKOMUNIKACIJA: 

OTAC BEŽIČNIH TELEKOMUNIKACIJA Colorado Springs 1892-1899 Long Island 1892-1903

Najava bežičnih telekomunikacija“Electrical Engineer”, 1890-1898: 

Najava bežičnih telekomunikacija “Electrical Engineer”, 1890-1898

Bežično upravljani brod(Predstavljen Club of Commerce, Chicago, 1899): 

Bežično upravljani brod (Predstavljen Club of Commerce, Chicago, 1899)

Tehnologija-Definicija: 

Tehnologija-Definicija Tehnologija – imenica Primena nauke i inženjerstva na razvoj mašina i procedura u cilju da se poboljšaju i unaprede uslovi života čoveka, ili najmanje da se poboljša ljudska efikasnost u određenim segmentima. Microsoft Press Computer and Internet Dictionary, 3rd edition Copyright 1997 by Microsoft Press.

Slide34: 

All-Knowing Appliance Dick Tracy sat Digital Spine Bioničko oko Bioničko uvo Inteligentna kuća Pametni frižider Automobil koji misli Auto pilot Računar koji se odeva E-knjiga Inteligentna odeća Izvor: Forbes ASAP, 6/1/98 Mrežne primene: Tehnološki razvoj

Četiri tehnološke zakonitosti koje vladaju čovečanstvom: 

Četiri tehnološke zakonitosti koje vladaju čovečanstvom Shanonnov zakon Mooreov zakon Gilderov zakon Metcalfov zakon

Shannonov zakon: 

Shannonov zakon Teoretska maksimalna količina podataka može da se prenese kroz komunikacioni kanal u prisustvu šuma, nazika se kapacitet kanala i meri se u bitima u sekundi.

Slide37: 

Murov zakon: Svakih 18 meseci, procesorska snaga se duplira, dok troškovi ostaju nepromenjeni (Gordon Mur-suosnivač of Intel Corp-1965) Snaga procesora se duplira svakih 18 Meseci

Slide38: 

Eksplozija u širini pojasa … Source: www.teledesic.com and PC Magazine, October 1994 Gilderov zakon: Pojas se širi 3 puta brže od Murovog zakona 1.5 M/sec T1 standardni pristup za firme Cena: $1,600/mes 3 M/sec Dostupna u svim velikim gradovima u SAD Cena: $40/mes 56 K/sec Preko telefonskih linija Cena: $20/mes 64 M/sec Trebalo je da počne 2003 preko nisko orbitnih satelita Cena ???

Slide39: 

Source: Milken Institute, Merrill Lynch Industry Report (April 1999) 46 god 44 god 35 god 34 god 30 Years 26 god 22 god 15 god 13 god 7 god Kućni Electricitet Automobil Telefon VCR Mikrotalasna Pećnica Televizor Radio PC Mobilni Telefon Internet Broj godina da bi tehnologija prodrla u 25% domaćinstava u SAD Internet je prodro na tržište SAD brže od bilo koje tehnološke inovacije u 20-om veku

Budućnost… je sada?Ne… Verujemo da su promene tako brze, pa sve što gledamo je već istorija.Prodor u SAD domaćinstva : 

Budućnost… je sada? Ne… Verujemo da su promene tako brze, pa sve što gledamo je već istorija. Prodor u SAD domaćinstva

Slide41: 

JUČE DANAS SUTRA $250 3 GHz 3.5 GHz 2.6 GHz $500 $500 $750 $750 $1,000 $1,000 $750 $1,500 …u pareno sa opadajućim cenama memorije, hardvera i periferala. Rezultat --- pristup internetu je mnogo ekonomičniji i rašireniji Opadajući troškovi u brzini obrade…

Eksponencijalni rast nije zauvek ... Ali zauvek može da zaksani: 

Eksponencijalni rast nije zauvek ... Ali zauvek može da zaksani Circa 1993 Windows 3.0 Pentium 486 50 MHz􀀹 1.2M Transistor 4MB memory 100MB DASD Floppy Disk 15”Monitor 14,400 Baud Modem Circa 2003 Windows XP Pentium 4 3.2 GHz􀀹 82.5 M Transistors 2 GB memory 200 GB DASD DVD/CD-RW Burner 21”Flat Panel Cable Modem

Telekomunikacioni kapaciteti se dupliraju svakih 6-9 meseci: 

Telekomunikacioni kapaciteti se dupliraju svakih 6-9 meseci

Dolaze bežični uredjaji velikih brzina: 

Dolaze bežični uredjaji velikih brzina

Metcalfov zakon: 

Metcalfov zakon Vrednost komunikacionog sistema se povećava sa kvadratom broja korisnika N(N−1), or N²−N. Ovo je u suprotnosti sa tradicionlanim zakonom ponude i potražnje.

Slide46: 

Metcalfov zakon

Slide47: 

Čak i najveći umovi prave graške kada prognoziraju… “Smatram da je potencijalno tržište računara najviše 5 računara.” Thomas Watson, 1943 Chairman of IBM “640k je dovoljno svakome.” Bill Gates, 1981 CEO of Microsoft “Ne volimo njihove zvukove. Grupe gitara su na zalasku.” Decca Recording Co. Executive Turning Down the Beatles in 1962 “Ne postoji ni jedan razlog da neko poželi računar kod svoje kuće.” Ken Olson, 1977 President, Chairman and Founder of DEC

Kraj 1-og dela: 

Kraj 1-og dela