predavanje_skiinstruktori12042008

PSIHOLOŠKE KARAKTERISTIKE DECE I ADOLESCENATA : 

PSIHOLO Š KE KARAKTERISTIKE DECE I ADOLESCENATA Mr Ljubica Bačanac Republički zavod za sport, Beograd

VEŠTINE DOBROG ISNSTRUKTORA: 

12.04.2008. 2 VEŠTINE DOBROG ISNSTRUKTORA Da bi postali instruktor skijanja morate biti dobar skijaš, ali vaše sposobnosti da obučavate i komunicirate mnogo su važnije od vaših ski veština. Uvek imajte na umu da oni koje obučavate nisu i možda ne žele da budu profesionalni skijaši. Morate imati razumevanja za njihove potrebe i saosećati sa njihovom situacijom. Instruktori koji su se sami izborili sa nekim od najsloženijih ski veština, mogu biti veoma uspešni u prenošenju finih nijansi skijanja. Takvi instruktori obično imaju i više empatije i više strpljenja za svoje učenike. Morate pokazati posvećenost svom sportu i želju da ga prenesete na druge Imajte u vidu da su se poslednjih 10-ak godina metodi za obuku skijanja dramatično promenili. Nemojte se kruto držati “stare škole”, budite fleksibilni i ovladajte različitim tehnikama i veštinama obuke skijanja. Što ste flek s ibilniji u odnosu na metod koji ćete primeniti, to ćete biti bolji instruktor

INSTRUKTOR KAO EDUKATOR: 

12.04.2008. 3 INSTRUKTOR KAO EDUKATOR Obrazvovnu i vaspitnu aktivnost instruktora nije moguće razdvojiti. One se konstantno prepliću, utiču jedna na drugu i teško je reći koja od njih je važnija za uspeh nekog programa obuke. Instruktor edukator je UČITELJ sportske veštine. Da bi bio uspešan on treba: Dobro poznavati sport koji trenira Poznavati osnovne pedagoško psihološke principe podučavanja Biti dobar planer i organizator (sadržaja, metoda obuke) Imati široka opšta znanja Biti dobar motivator, osoba koja inspiriše i nadahnjuje Biti dobar komunikator (sa polaznicima, roditeljima,..) Biti dobar lider Biti model za identifikaciju Imati pozitivna svojstva ličnosti Ulivati optimizam i energiju Razviti svoju filozofiju obuke, imati svoje ciljeve, želju za uspehom Stalno se stručno usavršavati

KOJE VEŠTINE I ZNANJA TREBAJU INSTRUKTORIMA?: 

12.04.2008. 4 KOJE VEŠTINE I ZNANJA TREBAJU INSTRUKTORIMA? Znanje kako efikasno komunicirati sa polaznicima Poznavanje procesa učenja i metoda i principa obuke Razumevanje različitih stilova obučavanja Poznavanje sposobnosti dece u razvoju Savetovanje polaznika o bezbednosti na terenu Razumevanje uzroka i simptoma dosade Znanje kako smanjiti rizik od povređivanja polaznika Priprema programa obuke koji je usaglašen sa sposobnostima, znanjima i motivima polaznika Korišćenje testova za evaluaciju i praćenje napredovanja u obučavanju Savetovanje p o laznika u vezi sa načinom ishrane, odevanja i ponašanja na snegu Savetovanje učesnika šta treba da učine u slučaju nekih ekstremnih situacija (ponašanje na ski stazi, na ski-liftu, u gondoli ).

ŠTA INSTRUKTORI TREBA DA ZNAJU?: 

12.04.2008. 5 ŠTA INSTRUKTORI TREBA DA ZNAJU? Kada su deca intelektalno i motivaciono spremna za uključivanje u proces obuke i takmič enja Psihosocijalne karakteris t ike dece : razvoj crta ličnosti, formranje sopstvenog identiteta, kognitivnih sposobnosti; odlike mišljenja, pažnje, pamćenja, odnosa sa vršnjacima i roditeljima, faze moralnog razvoja itd. Senzibilne faze ili kritični (ključni) periodi za razvoj motoričkih sposobnosti Odnos biološke i hronološke starosti: normalni, akceleranti, retardanti Osnovni postulat: Nije bitno koliko je dete staro, ve ć da li je spremno da započne sa skijanjem. Obuka za najmlađe mora da se organizuje u formi igre, da bude zabavna i uzbudljiva jer deca tako brže uče osnovna znanja, veštine i stiču nova iskustva. Obuka ne sme biti dosadna i monotona Deci je uzbudljivije i interesantnije da rade u grupi – tada brže uče i više se zabavljaju

POZNAVANJE SPORTA - SKIJANJA: 

12.04.2008. 6 POZNAVANJE SPORTA - SKIJANJA Već smo rekli da ne morate biti skijaš vrhunskog nivoa da bi ste bili dobar instruktor. Retko koja osoba istovremeno poseduje i veštine vrhunskog ski trenera i veštine vrhunskog ski instruktora U skoro 90% slučajeva ski-instruktorima nedostaju neke od najsloženijih ski veština, dok ski-trenerima nedostaju veštine obučavanja. Najbolji pojedinci imaju osnovu iz oba domena (obučavanja i treniranja). Dobri ski instruktori moraju da prođu posebne škole za obuku i moraju se stalno stručno usavršavati.

KADA ZAPOČETI OBUKU SKIJANJA?: 

12.04.2008. 7 KADA ZAPOČETI OBUKU SKIJANJA? Mnogi roditelji svoju decu uče skijanju 2-3 meseca nakon što dobro ovladaju tehnikom hodanja. Tako ski škole obuhvataju decu uzrasta od 3-4 godine Iako deca sa 3 godine mogu započeti sa školom skijanja, ipak pre uzrasta od 7 - 8 godina ona neće ovladati bilo kojom višom (naprednijom) ski tehnikom. Zato, smatraju stručnjaci, neće se mnogo propustiti ako se sa obukom počne nekoliko godina kasnije. Treba reći da NE POSTOJI MAGIČNI UZRAST NITI MAGIČNA FORMULA ZA UČENJE DECE SKIJANJU. Najbolje je decu uključiti u skijanje onda kada su za tu aktivnost spremna, kad su motivisana da probaju nešto novo i da u tome uživaju.

POZNAVNJE PSIHO-FIZIČKIH SVOJSTAVA DECE RAZLIČITIH UZRASTA : 

12.04.2008. 8 POZNAVNJE PSIHO-FIZIČKIH SVOJSTAVA DECE RAZLIČITIH UZRASTA Pošto u školi skijanja možete imati decu i odrasle različitih uzrasta: od predškolske dece (3-6 god.), preko osnovno školske dece uzrasta od 7-12, pa do mlađih i/ili starijih adolescenata, veoma je važno da poznajete osnovne psihološke karakteristike pojedinih uzrasnih perioda. Ukoliko znate kakve su kognitivne sposobnosti (pažnja, mišljenje, rezonovanje), koje su osnovne odlike njihovih motoričkih i fizičkih sposobnosti, na koji način oni grade svoje socijalne i emocionalne odnose sa drugima, koja su njihova interesovanja, stavovi, osnovni problemi i dileme – mnogo uspešnije ćete svoj program obuke prilagoditi njihovim stvarnim mogućnostima, uspešnije ćete sa njima komunicirati, lakše ćete ih motivisati i osigurati uspešanu realizaciju vašeg programa. Nikada nemojte zaboraviti da p o laznici škole skijanja imaju veoma različite motive: neki su tu samo da bi naučili novu veštinu i uživali u rekreativnom skijanju, neki možda planiraju buduću sportsku karijeru u skijanju, drugi uče skijanje iz zdravstvenih razloga, neki zato što je skijanje “in” itd.

PERIODIZACIJA DEČIJEG RAZVOJA: 

12.04.2008. 9 PERIODIZACIJA DEČIJEG RAZVOJA Italijanski naučnik De Tonio govori o 6 razvojnih faza: NOVOROĐENČE: 1. - 15. dana po rođenju PRVO DETINJSTVO: 0d 16. dana do 2. godine DRUGO DETINJSTVO, DEČAŠTVO: 2 - 6 godine TREĆE DETINJSTVO: od 6. g odine do pubertetske krize (10 / 12 godina) PUBERTET: 10/12 do 15/17 godine ADOLESCENCIJA: Do kraja somatskog rasta - 21 god. za žene, 25 god. za muškarce

PSIHOLOŠKO-PEDAGOŠKA PERIODIZACIJA DEČIJEG RAZVOJA: 

12.04.2008. 10 PSIHOLOŠKO-PEDAGOŠKA PERIODIZACIJA DEČIJEG RAZVOJA 1. Prenatalni period: Od 0-280 dana a. ovum (od 0 do 2 nedelje) b. embrion (od 2 do 10 nedelja) c. fetus (od 10 nedelja do rođenja) 2. Period novorođenčeta: Prve 2 nedelje života Odojče: Od 2 nedelje do 12 meseci Rano detinjstvo: Od 1 – 6,7 godina ( rano detinjstvo: 1 - 3 godine; predškolsko dete: 3 - 6 godine) Srednje detinjstvo: Od 6/7 do 10/11 godine Predadolescencija (predpubertet) ili kasno detinjstvo: 11/12 do 13/14 godine Rana adolescencija ili pubertet: Od 13/14 – 17/18 god. Kasna adolescencija ili omladinsko doba: 18/19 do 20/23 g . Svi ovi razvojni periodi su toliko povezani, da mnogi psiholozi uopšte ne vrše podele dečjeg razvoja, već samo govore o razvoju pojedinih psihičkih funkcija

RAST I RAZVOJ DECE UZRASTA OD 2-5 GODINA : 

12.04.2008. 11 RAST I RAZVOJ DECE UZRASTA OD 2-5 GODINA Fizički razvoj: U ovim godinama deca postaju snažnija i viša. Fizički rast je sporiji nego u prve 2 godine života, ali spoljne promene mogu biti dramatične Kognitivni razvoj: Dete ovog uzrasta pravi velike pomake u sposobnosti mišljenja i rezonovanja. U ovim godinama deca uče slova, brojanje i boje. Pošto nauče da koriste imaginaciju, njihova igra postaje mnogo kreativnija Emocionalni i socijalni razvoj: Dete između 2. i 5. godine postepeno uči kako da upravlja svojim osećanjima. Deca počinju da osećaju sram ili krivicu kada urade nešto loše. Na uzrastu od 5 godina prijatelji postaju važni. Govor: Veoma brzo se razvija sposobnost korišćenja reči. Na uzrastu od 2 godine većina dece vlada sa najmanje 50 reči . Na uzrastu od 5 godina ona vladaju sa hiljadama novih reči i u stanju su da vode konverzaciju i pričaju priče. Senzorni i motorni razvoj: Na uzrastu od 2 godine većina dece može da hoda uz stepenice, šutira loptu i izvodi jednostavne poteze sa olovkom. Na uzrastu od 5 godina, većina dece može da se obuče i svuče, da nacrta ljudsku figuru sa glavom, trupom, rukama i nogama; da napiše neka mala i velika slova

KARAKTERISTIKE DECE STARE 2 I 3 GODINE : 

12.04.2008. 12 KARAKTERISTIKE DECE STARE 2 I 3 GODINE Dete od 2 godine: Raste stabilnim tempom, mada je taj tempo sporiji od one faze naglog rasta koji se događa tokom prvih 18 meseci života Naizmenično se oseća uzbuđenim, zbunjenim i zaplašenim u vezi svoje nezavisnosti. Izlivi besa mogu se pojavljivati redovno. Izgovara najmanje 50 reči i koristi proste rečenice (od dve reči) Trči, penje se i silazi niz stepenice Dete od 3 godine: Izgleda i z duže nije u poređenju sa prethodnim periodom. Većina dece su u odnosu na uzrast od 2 godine, u proseku teža za 2 kg i višlja 8 cm. Igraju se pretvaranja, razumeju 3-stepene instrukciije, uživaju u jednostavnim pazlama, znaju svoje ime, koliko imaju godina i kog su pola Uživaju sa drugarima, mada je “delenje” za njih još uvek izazov Lako se odvajaju od roditelja Zainteresovani su ili su potpuno ovladali korišćenjem toaleta Koriste rečenice od 4-5 reči uključujući i neke zamenice i množinu Skaču, trče, penju se, voze tricikle i bacaju loptu. U stanju su da zavrnu i odvrnu poklopac, nacrtaju jednostavne poteze, koriste pribor za jelo, izgrade toranj sa najmanje 6 blokova (drvenih kocki).

KARAKTERISTIKE DECE STARE 4 GODINE : 

12.04.2008. 13 KARAKTERISTIKE DECE STARE 4 GODINE Dete od 4 godine: Dobija na težini oko 2 kg i na visini oko 8 cm u odnosu na uzrast od 3 godine Može lako reći svoje ime, identifikovati neke osnovne boje i spariti stvari koje su iste (npr. par čarapa) Može da kaže koja je razlika između fantazije i stvarnosti. Ali, aktivna imaginacija četvorogodišnjeg deteta može da kreira sve vrste zastrašujućih i pretećih scenarija Ovladava većinom gramatičkih veština. U govoru koristi rečenice od 5 ili 6 reči, priča priče i peva pesme Skakuće na jednoj nozi, vozi tricikl (ili mali bicikl sa trenažnim točkovima), baca loptu preko glave, penje se i silazi niz stepenice bez držanja za gelender. Dete može bezbedno koristiti makaze, crtati krugove i kvadrate i pisati neka velika slova.

KARAKTERISTIKE DECE STARE 5 GODINA : 

12.04.2008. 14 KARAKTERISTIKE DECE STARE 5 GODINA Dete od 5 godina: Dobija na težini oko 2 kg i na visini oko 8 cm u odnosu na uzrast od 4 godine Zna svoju adresu i broj telefona, većinu slova azbuke, ume brojati do 10 i ima osnovne pojmove o vremenu Najvećim delom vremena ponaša se nezavisno i razume pravila Voli da zadovolji druge i ima prijatelje. Ali za decu ovog uzrasta je normalno da se ponekad ponašaju neljubazno. Deca od pet godina još uvek uče da razumeju i budu osetljiva prema osećanjima drugih ljudi Vodi konverzaciju i koristi mnogo složeniju gramatiku, kao što je npr. buduće vreme Skače na jednoj nozi, pravi kolut preko glave i može da kliza. Većina 5 - godišnje dece mogu da se obuku i svuku; crtaju ljude sa glavom, trupom, rukama i nogama i pišu neka mala i velika slova azbuke.

RAST I RAZVOJ DECE STARE OD 6 - 10 GODINA : 

12.04.2008. 15 RAST I RAZVOJ DECE STARE OD 6 - 10 GODINA Fizički razvoj: Dete između 6. i 10. godine obično ima periode naglog, iznenadnog rasta. U proseku godišnje dobija oko 3 kg u težini i raste oko 7 cm u visinu. Takođe, dete gubi oko 4 mlečna zuba svake godine koji bivaju zamenjeni trajnim zubima. Kognitivni razvoj: Naglo rastu tzv. kognitivne veštine, tj. veštine mišljenja i rezonovanja. Kako se ove veštine razvijaju, raste i dečija sposobnost rešavanja problema. Ali, zaključivanje (rezonovanje) je i dalje jednostavno, tako da većina dece razume samo pojmove koji su povezani sa ovde i sada. Pojmovi kao što je udaljena prošlost su obično suviše apstraktni da bi ih deca ovog uzrasta razumela.

RAST I RAZVOJ DECE STARE OD 6-10 GODINA : 

12.04.2008. 16 RAST I RAZVOJ DECE STARE OD 6-10 GODINA Emocionalni i socijalni razvoj: Deca između 6 i 10 godine razvijaju prijateljske veze. Samopoštovanje, koje predstavlja osećaj lične vrednosti i pripadanja, postaje veoma važno kako dete počinje više da stupa u kontakte i komunicira sa osobama van svoje porodice. Deca ovog uzrasta upoređuju sebe sa drugima. Senzorni i motorni razvoj: Deca ovog uzrasta stiču znatnu mišićnu snagu i koordinaciju. Većina dece ovog uzrasta razvija osnovne motorne veštine, kao što su šutiranja, hvatanja, bacanja. Postepeno deca postaju mnogo veštija u daleko složenijim aktivnostima, kao što je ples, bacanje u košarci, sviranje na klaviru.

KARAKTERISTIKE DECE STARE 6 GODINA : 

12.04.2008. 17 KARAKTERISTIKE DECE STARE 6 GODINA Na uzrastu od 6 godina većina dece: Stiče dovoljno mišićne snage i koordinacije za skakanje, klizanje i hvatanje lopte. Počnju da shvataju uzročno-posledične odnose. “Magično” i “egocentrično” mišljenje tipično za predškolce, tokom ovih godina brzo se gubi Prilikom rešavanja problema fokusiraju se samo na jednu stvar (predmet) Počinju da shvataju kako se kombinacijom slova i zvukova formiraju reči. Ona prepoznaju neke napisane reči i čak mogu da pročitaju neki jednostavan tekst Značajno više su u socijalnim kontaktima sa svojim vršnjacima. Ali, u većini ličnih interakcija oni zavise od staratelja. Na njihov kognitivni razvoj dosta utiču različite igre, kao što su igre memorije; razvijaju smisao za humor i jako žele da pobede u svim igrama Još uvek nemaju potpuno formirane pojmove vremena, njihovo mišljenje i rezonovanje je konkretno, vezano za ovde i sada O sebi razmišljaju na mnogo profinjeniji način – napreduju u poređenju sebe sa drugima, ispitivanju sebe, promeni slef-koncepta i samopoštovanja.

KARAKTERISTIKE DECE STARE 7 i 8 GODINA : 

12.04.2008. 18 KARAKTERISTIKE DECE STARE 7 i 8 GODINA Na uzrastu od 7 godina većina dece: Pokazuju preferenciju za određene stilove učenja, kao što su npr. manipulativni ili misaoni Razvijaju prijateljstva, obično sa decom istog pola Vole da budu uključeni u grupne igre, ali imaju potrebu i za samostalnim igrama Uživaju u umetničkim i majstorskim (zanatskim) veštinama i igrama u kojima su fizički aktivni – sportskim igrama Na uzrastu od 8 godina deca: Generalno o stvarima razmišljaju na način “ili jedno ili drugo” Stvari su ili sjajne (super) ili užasne; lepe ili ružne; prave ili pogrešne. Deca se fokusiraju na jedan deo problema u jednom trenutku, pa im je veoma teško da razumeju složenost Čitaju i pišu Uživaju u druženju sa svojim prijateljima imaju nagle promene raspoloženja. Eksplozije besa i ljutnje su uobičajene.Većina dece ovog uzrasta kritički je raspoložena prema drugima, posebno prema svojim roditeljima. Mogu izgledati dramatično, a ponekad i neučtivo. Imaju veoma dobro razvijen govor i uglavnom se izražavaju gramatički ispravno. Većina dece ima veoma dobro razvijene konverzacijske veštine.

KARAKTERISTIKE DECE STARE 9 GODINA : 

12.04.2008. 19 KARAKTERISTIKE DECE STARE 9 GODINA Na uzrastu od 9 godina deca: Razmišljaju mnogo nezavisnije i imaju veoma dobro razvijene sposobnosti odlučivanja. Ovo je posledica njihovih povećanih veština kritičkog mišljenja i sposobnosti da u datom trenutku mogu razmatrati više od jedne prespektive Grade pouzdane i čvrste prijateljske veze Razvijaju snažno oećanje empatije, postaju senzitivni na potrebe drugih i mogu da ih razumeju Postaju radoznala u vezi odnosa između dečaka i devojčica. Samo malo njih priznaje da ima takva interesovanja, dok će većina isticati da se užasava od suprotnog pola Veoma dobro, jasno i pravilno govore Pokazuju naglašeno interesovanje za timske sportove Vole da pišu, crtaju, prave nakit, izrađuju modele, ili se bave nekim drugim aktivnostima koje angažuju fine motone veštine

KARAKTERISTIKE DECE STARE 10 GODINA : 

12.04.2008. 20 KARAKTERISTIKE DECE STARE 10 GODINA Na uzrastu od 10 godina deca: Imaju formirane vremenske pojmove – umeju da odrede datume: koji je dan u nedelji, dan u mesecu, mesec, godina Uživaju u druženju sa prijateljima i često imaju “najboljeg” prijatelja istog pola Uživaju u timskim i grupnim aktivnostima: “Ja takođe želim da igram” I dalje insistiraju na tome da ih ne interesuje suprotni pol. Ali, u interakciji sa suprotnim polom mogu se ponašati razmetljivo, zadirkivati ih, ili se ponašati glupo Njihov stil govora je skoro kao kod odraslih osoba Traže knjige i magazine sa temama koje ih posebno interesuju Razvijaju dobru kontrolu velikih i malih mišićnih grupa. Neka deca uživaju u aktivnostima koje koriste sve te mišiće, kao što su košarka, ples, fudbal itd. Do ovog uzrasta većina dece se uključi u neku sportsku aktivnost, a preko 50% isproba više različitih sportova

ADOLESCENCIJA – HRONOLOŠKO I TERMINOLOŠKO ODREĐENJE: 

12.04.2008. 21 ADOLESCENCIJA – HRONOLOŠKO I TERMINOLOŠKO ODREĐENJE Savremena shvatanja na adolescenciju gledaju mnogo šire. U nju su uključene i predpubertetske godine, pa je SZO (1980) od r eđuje kao period između 10. i 19. godine starosti. 1985. SZO gornju granicu razdoblja mladalaštva pomera na 24. godinu (od 10-24 g), smatrajući da u mnogim krajevima sveta mladi ne postižu status odraslog niti funkcionišu kao odrasli (preuzimanje odgovornosti, obaveza, nezavisnost, zaposlenost) ni posle 20. godine. Po mnogima je (enciklopedija Britanika) adolescencija “period u razvoju čoveka između detinjstva i zrelosti”. Pošto su za adolescenciju karakteristične burne telesne i psihičke promene, često je nazivaju dobom “bure i stesa”. Ipak, adolescencija je relativno miran razvojni period, a bura i stres nisu univerzalna stanja već komponente u razvoju ega (JA) mlade osobe. Termin “adoloscero” znači rasti, sazrevati. Adolescencija je opšti izraz i obuhvata sve telesne i psihičke promene do kojih dolazi između detinjstva i zrelosti.

ADOLESCENCIJA - PODELA: 

12.04.2008. 22 ADOLESCENCIJA - PODELA Ako za period adolescencije ili mladalaštva prihvatimo uzrasne granice od 10-24. godine, onda je uobičajeno da se on podeli na 3 sledeća podperioda: Od 10-14 godine – rana adolescencija Od 15-19 godine – srednja adolescencija Od 20-24 godine – pozna, kasna adolescencija Većina adolescenata već krajem srednje adolescencije stekne fiziološku i psihološku zrelost, ali ne i socijalnu i ekonomsku, koja podrazumeva prihvatanje standarda, odgovornosti i uloga odraslog, nezavisno funkcionisanje u domenu profesionalnog, društvenog i privatnog života. Ovom prilikom mi ćemo nešto više pažnje posvetiti psihološkim karakteristikama mladih u periodu rane i delimično srednje adolescencije.

ZADACI ADOLESCENCIJE: 

12.04.2008. 23 ZADACI ADOLE S CENCIJE Psiholozi i SZO smatraju da zdrav razvoj ličnosti u adolescenciji zahteva savladavanje i formiranje sledećih veština, znanja i stavova: Adaptaciju na fiziološke i anatomske promene koje nastaju u pubertetu i prihvatanje zrelih oblika seksualnog ponašanja Prihvatanje svog tela i polne uloge (maskuline, feminine, androgine) Formiranje ličnog identiteta u koga su ugrađeni polni , fizički, socijalni i akademski (ili radni) self Uspostavljanje novih odnosa sa vršnjacima oba pola Izgrađivanje emocionalne nezavisnosti od roditelja, porodice i drugih odraslih Profesionalno opredeljivanje Razvijanje intelektualnih veština Usvajanje socijalno odgovornih oblika ponašanja Priprema za brak i porodične obaveze Izgrađivanje realnog, naučnog i šireg pogleda na društvo i svet Sticanje ekonomske nezavisnosti. Pojedini zadaci su važniji i prisutniji u određenim uzrastima u odnosu na druge. Na način i vreme izvršavanja ovih zadataka značajno utiču socijalni, ekonomski i kulturni faktori u kojima mladi žive.

FIZIČKI RAST I RAZVOJ: 

12.04.2008. 24 FIZIČKI RAST I RAZVOJ U periodu između 10 . i 16 . godine dolazi do naglog povećanja visine – između 11. i 12 . g. kod devojčica i 13 . i 14 . g od. kod dečaka Brzi rast mase (težine) kod devojčica se dešava na prosečnom uzrastu od 11.5 g, a kod dečaka na 13.5 godina Ekstremiteti naglo rastu u dužinu, izdužuju se mišićna vlakna i tetive – pri čemu rast svih telesnih organa nije proporcionalan i skladan Polni razvoj teče uporedo sa razvojem kostiju Rast prestaje kad potpuno sazru polne žlezde i razviju se sve sekundarne polne odlike Kod devojčica se prva menstruacija javlja između 11 . i 13 . godine, a polucija kod dečaka između 12 . i 14 . godine Sekslualna zrelost je u korelaciji sa fizičkom snagom i ona znači da je organizam sposoban za reprodukciju svoje vrste Ove nagle i dalekosežne promene u fizičkom razvoju adolescenta utiču na to kako će ga drugi opažati i na njega reagovati, ali i na to kako će on lično opažati i prihvatati sebe i tumačiti reakcije okoline.

REAKCIJE NA FIZIČKI RAST I RAZVOJ: 

12.04.2008. 25 REAKCIJE NA FIZIČKI RAST I RAZVOJ Sa naglim rastom menja se fizionomija deteta, proporcije tela, hod i držanje Zadatak: prihvatati sebe u novom izdanju! Da bi se to postiglo dugo se stoji pred ogledalom, svest o fizičkim promenama vrlo je prisutna, adolescent menja način odevanja, frizuru, svoj izgled konformira izgledu vršnjaka, stalno se poredi sa njima, a i najmanja odstupanja su osnova za veliku brigu i raziočarenje. Odstupanja od normi (od prosečnog) u pogledu visine, težine, izgleda, umešnosti, sposobnosti praćena su negativnim emocijama, lošim mišljenjem o sebi i neretko povlačenjem u socijalnim kontaktima Razvoijem tela i seksualnim sazrevanjem ozbiljno je ugroženo osećanje kontinuiteta sebe kao jedinke Mnogi adolescenti su razočarani svojim izgledom, plaše se ishoda novih promena “Slika tela”, odnosno doživljaj i shvatanje sopstvenog tela pod uticajem je prethodnog iskustva deteta, njegovog generalnog samopouzdanja, reakcija odraslih važnih osoba itd. Pozitivna slika tela značajno utiče na opšte prihvatanje sebe i zadovoljstvo sobom , na formiranje opšteg pojma o sebi - self-koncepta Devojčice pridaju veći značaj svom fizičkom izgledu i osetljivije su na povoljnu sliku o sebi nego dečaci. One su, takođe, osetljivije na odstupanje svog fizičkog izgleda od “idealnog” ili prosečnog, kao i od stereotipa vezanih za tipično “ženski izgled”

SPORT I FIZIČKI RAZVOJ: 

12.04.2008. 26 SPORT I FIZIČKI RAZVOJ Sport može pomoći da deca lakše prihvate svoje telo, da se brže adaptiraju na razvojne promene i budu zadovoljnija svojim telesnim konceptom (šemom svoga tela) Jer, sportska aktivnost koja je prilagođena uzrastu, sposobnostima i interesovanjima dece, pospešuje njihov pravilan rast i razvoj, čini ih bržim, spretnijim, snažnijim, razvijenijim. A poznato je da pravovremeni, a posebno ubrzani fizički rast i razvoj na početku adolescencije donosi dečacima prednosti, dok zakasnelo sazrevanje nosi negativne poene. Viši i snažniji dečaci , oni koji se bave sportom i poseduju sportski talenat, dobijaju veći ugled među svojim vršnjacima. Zato pravilan razvoj, sticanje fizičke kondicije (snage, brzine), lep izgled (pozitivna slika tela), zajedno sa potrebama za druženjem, sticanjem novih prijateljstava, zabavom i učenjem sportskih veština - predstavljaju osnovne motive zbog kojih se deca pred pubertetskog i rano pubertetskog uzrasta uključuju u sport.

SOCIJALNE RELACIJE – ODNOSI SA RODITELJIMA: 

12.04.2008. 27 SOCIJALNE RELACIJE – ODNOSI SA RODITELJIMA Kada na uzratu od 10 - 11 godine dete iz detinjstva prelazi u adolecenciju, dolazi do velikih i značajnih promena u svim oblasti ma njegovog socijalnog života. Sada dete iz usko porodičnog kruga prelazi na nešto širi socijalni plan i dolazi do kvalitetnih promena u odnosu između njega i roditelja, jer: Odnosi sa vršnjacima postaju veoma važni. Istraživanja pokazuju da su deca do 10 godina starosti pod znatno većim uticajem roditelja, dok pos l e 10-te godine uticaj vršnjaka postaje važniji. Dečak ovog uzrasta želi da bude prihvaćen i priznat od svojih drugova, da se prilagodi njihovim aktivnostima, standardima, načinima ponašanja, oblačenja it d. U detinjstvu roditelj ima autoritet koji određuje pravila ponašanja. Interakcija dete-roditelj se zasiva na principu razmene ; roditelji pružaju pomoć, brigu i zaštitu, a dete uzvraća poslušnošću Početkom adolescencije mlada osoba u odnose sa roditeljima unosi neke elemente odnosa sa vršnjacima i u tom odnosu ima sve više reciprociteta Poslušnost nije automatska i bespogovorna kao u detinjstvu, već je sve više voljna.

ODNOSI SA RODITELJIMA: 

12.04.2008. 28 ODNOSI SA RODITELJIMA Treba zapaziti da promene u odnosima sa roditeljima ne iniciraju roditelji, već deca Adolescent traži dogovor sa roditeljima, želi da učestvuje u odlučivanju U interakciji roditelj-adolescent dolazi do dvosmerne socijalizacije : ne samo da roditelj utiče, menja i socijalizuje dete, već i adolescent pokušava da utiče i menja odnose sa roditeljima tražeći više samostalnosti u svom razvoju U adolescenciji roditelj i dalje zadržava poziciju autoriteta, ali se ona značajno razlikuje od one koju je bila u detinjstvu. Roditelj prihvata da mlada osoba sada više i češće učestvuje u odlučivanju, više uvažava njena mišljenja, izbore i opredeljenja Komunikacija adolecenta sa roditeljima je selektivna, tako da roditelji nisu više uključeni u sve ono što adolescent ima u svom životnom repertoaru.

ODNOSI SA RODITELJIMA: 

12.04.2008. 29 ODNOSI SA RODITELJIMA O nekim temama i problemima adolescent priča samo sa jednim od roditelja, a o nekim ni sa jednim Interesovanja oca obično se odnose na školski uspeh, sportsku aktivnost, planove za buduću karijeru adolescenta, ili na diskusije o društveno-političkim temama Interesovanja majki su šira– one su zaintereovane za adolescentov socijalni i emocionalni život, za njegove brige, probleme i svakodnevna zbivanja. U ovim oblastima nema striktnih pravila kojih se treba pridržavati, pa su majke češće spremne na kooperaciju u donošenju odluka u ovim domenima Odnos sa ocem je po svojim kvalitetima uglavnom nastavak odnosa dete-otac iz detinjstva (on je i dalje autoritet, postvlja jasna očekivanja, zna šta je dobro za dete), ali se raniji prisni kontakti očeva i dece gube Odnos sa majkom je smeša autoriteta i saradnje, bliskosti i poštovanja Adolescent se postepeno oslobađa stanja zavisnosti od roditelja, a istovremeno nastoji da ostane u vezi sa njima. Smanjuje broj kontakata sa roditeljima, više vremena provodi odvojeno od njih (sa vršnjacima), poseduje svoj privatni život van onog u okviru porodice, roditelji nemaju puni uvid u njegove aktivnosti.

ODNOSI SA RODITELJIMA: 

12.04.2008. 30 ODNOSI SA RODITELJIMA Smatra se da proces oslobađanja zavisnosti od roditelja (individuacije) prolazi kroz 4 faze: Faza oštre diferencijacije od roditelja Faza praktikovanja sopstvene nezavisnosti Faza ponovnog zbližavanja sa roditeljima Faza individuacije i konsolidacije, građenje sopstvenog identiteta U fazi diferencijacije adolescenti zauzimaju kritični stav prema roditeljima, njihovim stavovima, mišljenjima, ubeđenjima. Sebe doživljavaju potppuno različit im od roditelja i imaju snažnu potrebu da odbace mnoge od njihovih uticaja, saveta, vrednosti, stavova i predloga. Ponekad dolazi do ekstremnih otpora , odbacivanja svega što dolazi od roditelja, ili podseća na njihove stavove i uverenja Konflikti sa roditeljima najizrazitiji su na uzrastu od 17 godina. Oni najčešće dolaze zbog: Načina vaspitanja – adolec. smatraju da roditelji sa njima postupaju kao sa decom, da ih često nepravedno kažnjavaju, suviše kontrolišu, sputavaju nezavisnost Što adolecenti imaju preterano kritičan stav prema roditeljima, bez obzira koliko se oni trudili da im pruže sve Adolescenti generalno smatraju da roditelji ne mogu da razumeju njihove probleme i da im pomognu u njihovom rešavanju.

ODNOSI SA RODITELJIMA: 

12.04.2008. 31 ODNOSI SA RODITELJIMA U fazi praktikovanja nezavisnosti od roditelja adolescenti isprobavaju sopstvene odluke i rešenja, osećaju se nepogrešivim i odbijaju sva upozorenja da moraju biti oprezni i umereni u svojim postupcijma. Ova faza podseća na fazu negativizma koja je karakteristična za 2. godinu života deteta. Namerno nervirati i izazivati roditelje ponekad postaje cilj za sebe. Novostečene vršnjačke veze adolescente sve više udaljavaju od roditelja. Kada adolescenti formiraju osećanje odvojenosti od roditelja, kod njih se često javlja osećanje izgubljenosti i straha od novostečene nezavisnosti, od potpunog gubitka roditelja, a zatim dolazi do priznavanja potrebe za čvrstom bazom u kući. To dovodi do ponovnog zbližavanja, ali sada se radi o dobrovoljnoj saradnji, a ne na automatskoj poslušnosti. U poslednjoj fazi procesa individuacije adolescenti grade svoj identitet koji im postaje osnova za nezavisnost i individualnost. U svoj identitet ugrađuju iskustva i identifikacije iz detinjstva, kao i iskustva iz prethodne tri faze oslobađanja zavisnosti od roditelja.

ODNOSI SA VRŠNJACIMA: 

12.04.2008. 32 ODNOSI SA VRŠNJACIMA Ovo je vreme intenzivnog socijalnog razvoja – prilagođavanja vršnjacima, proširivanja kruga prijatelja. Odnosi sa vršnjacima postaju veoma važni. Istraživanja pokazuju da su deca do 10 godina starosti pod znatno većim uticajem roditelja, dok posle 10-te godine uticaj vršnjaka postaje važniji. Dečak ovog uzrasta želi da bude prihvaćen i priznat od svojih drugova, da se prilagodi njihovim aktivnostima, standardima, načinima ponašanja, oblačenja itd. Odnosi sa vršnjaccima u adolescenciji su drugačiji od onih u detinjstvu. U ranom detinjstvu kontakt sa vršnjacima bio je površan i svodio se na jednostavno učestvovanje u zajedničkim aktivnostima, dok u adolescenciji taj odnos ima odlike zajedništva, lojalnosti i bliskosti . Adolescent sam traži i bira prijatelje. Među njima postoji uzajamno razumevanje, poštuju se razlike među ličnostima, oni žele da bdu shvaćeni i prihvaćeni, provode dugo vremena zajedno, upoznaju se, pružaju jedni drugima podršku , osećaju međusobnu obavezu , a odanost postaje sastavni deo prijateljstva.

ODNOSI SA VRŠNJACIMA: 

12.04.2008. 33 ODNOSI SA VRŠNJACIMA Prijateljstva u adolescenciji uključuju intimnost . Adolescent prijatelja doživljava kao osobu kojoj može da se poveri, kaže sve o sebi i svojim problemima, ima poverenja u njega i računa da će ono što je saopšteno prijetelj poštovati i čuvati. Za adolescente nije važno mesto gde provode vreme, jedino je bitno da su zajedno, i što dalje od roditeljskog nadzora i kontrole, i izvan strukturirane sredine kao što su škola i kuća. Osnovni zadatak bliskih prijateljskih veza jeste da se ispune međusobne emocionalne potrebe za prihvatanjem i pružanjem podrške. Prijateljstvo može da posluži i kao neka vrsta terapije – dozvoljava slobodnu ekspresiju emocija, anksioznosti, problema. Pruža uvid da i drugi (prijatelji) imaju slične nedoumice, sumnje, nade, strahove i probleme. Ako ga i pored njegovih mana i nedostataka vršnjaci prihvate, adolescent dobija podršku i oslonac, potvrdu da vredi pažnje i da je prihvatljv za druge.

ODNOSI SA VRŠNJACIMA: 

12.04.2008. 34 ODNOSI SA VRŠNJACIMA Mlađi adolescenti se više udružuju u grupe istog pola. Anksioznost u heteroseksualnim odnosima najveća je na uzrastu od 11 godina Nešto kasnije, već od 14-15 godina u kontakte sa vršnjacima uključuje se seksualnost Interesovanje za suprotni pol se povećava, dolazi do udruživanja u heteroseksualne grupe Strah od neprihvaćenosti i odbacivanja od strane vršnjaka najveći je na uzratu od 15 godina Tinejdžeri su sada mnogo manje zabrinuti za svoje telesne promene, a mnogo više brinu o svojoj seksualnoj privlačnosti . Žele da otkriju značenje maskulinog i femininog u svojoj sredini . Velika pažnja se poklanja svom fizičkom izgledu, spremni su da se žrtvuju za lepotu , troše puno novca na ulepšavanje, dijete, firmiranu garderobu, žele biti “in” i u trendu Adolescent je nesretan kad ga vršnjaci ne prihvataju, a odrasli ne mogu učiniti ništa da to osećenje umanje.

ODNOSI SA VRŠNJACIMA: 

12.04.2008. 35 ODNOSI SA VRŠNJACIMA Zbog snažne potrebe da pripadaju grupi i da se sa njom identifikuju, mladi se često potpuno nekritički konformiraju svim zahtevima vršnjaka, usvajaju njihov stil odevanja, njihove vrednosti i stavove Pošto tinejdžeri teže da pripadaju grupi, a interesovanje za sport (koje se budi na uzrastu od 5 godina) postaje dominantno upravo u periodu rane adolescencije , najbolje bi bilo da tu svoju potrebu zadovolje uključivanjem u sport Uključivanjem u sport , oni dobijaju mogućnost da se identifikuju sa svojim timom , klubom, da usv oje nove obrasce ponašanja, da prošire krug prijatelja, nauče bolje međusobno komunicirati, da razumeju tuđe potrebe, da poštuju određena pravila, fer plej, da formiraju viši nivo moralne svesti, nauče respektovati moralne vrline kao što su pravičnost, učtivost, iskrenost, odgovornost – jednom rečju da formiraju vrednosti moralnog (sportskog) karaktera.

EMOCIONALNI RAZVOJ: 

12.04.2008. 36 EMOCIONALNI RAZVOJ Rana adolescencija vreme povišene emocionalnosti Emocionalni život adoelscenata ovog uzrasta veoma je bogat , a značajan izvor njihovih osećanja postaju vršnjaci, škola i sportska aktivnost Iako je aktivnost endokrinih žlezda najintenzivnija u ranim godinama adolescencije, ipak emocionalne promene svoj vrhunac dostižu u srednjim i kasnijim tinejdžerskim godinama Kada za adolecenciju kažemo da je to doba bure i stresa, ne mislimo samo na dramatične telesne promene, već i na “emocionalnu buru” i oscilacije raspoloženja Raspoloženja se često menjaju , iz radosnog se brzo i lako prelazi u tužno i obratno, a nisu retki i pravi izlivi gneva Jednog dana mogu se osećati “sjajno”, moćno i “kul”, a već sledećeg (bez spolja vidljivog razloga) “ubedačeno”, “smorno”, ili apatično.

EMOCIONALNI RAZVOJ: 

12.04.2008. 37 EMOCIONALNI RAZVOJ Adolescenti mogu imati brojne emocionalne probleme : postaju osetljivi na svoj izgled (telesni deformiteti ili nedostaci, loši zubi, bubuljičava koža, slab vid ili sluh, skolioza, nizak rast, preterana mršavost ili gojaznost) i neretko formiraju kompleks manje vrednosti Osim toga, može doći do niza drugih psihičkih smetnji i poremećaja: patološka lažljivost, stvaranje loših navika (pušenje, konzumiranje alkohola, droge), poremećaja u ishrani (bulimija, anoreksija), sve do ozbiljnih mentalnih poremećaja (neuroza, depresija, psihoza, suicid) Iako oko 50% adolescenta iskusi određene probleme i poteškoće u svakodnevnom funkcionisanju (odnosi sa vršnjacima, roditeljima, problemi u školi), procene pokazuju da se ozbiljni poremećaji javljaju samo kod 12-15% mladih. Seksualnost počinje u adolescenciji i često je praćena stresom i anksioznošću , a tome doprinose i suprotne poruke od medija koji odobravaju i roditelja koji osuđuju Naglo i intenzivno probuđena seksualnost i interesovanje za osobe suprotnog pola stvara veliki pritisak koga se adolescenti oslobađaju eksperimentisanjem i praktikovanjem nekih formi seksualnog ponašanja.

EMOCIONALNI RAZVOJ: 

12.04.2008. 38 EMOCIONALNI RAZVOJ Problemi u školi, konflikti sa roditeljima i teškoće u prilagođav. suprotnom polu praćeni su emocionalnom napetošću i mogu izazvati lakše i teže emocionalne krize . Prela z ak i z de tinjstva u odraslost praćen je specifičnim i učestalim stresovima . Izvori stresa su individualni i sredinski. Individualni proizilaze iz razvojnih promena i zahteva da se adolescent prilagodi na te promene. Konflikti sa odraslima i vršnjacima su česti i tinejdžeri ih teško doživljavaju. Paralelno sa potrebom da se dokaže i uspe u svetu odraslih ide i potreba za konformiranjem zahtevima okoline kako bi bili prihvaćeni. Stresovi koji proističu iz sredine u kojoj mlada osoba odrasta mnogo su prisutniji u društvima koja prolaze kroz proces tranzicije (intenzivne društveno ekonomske promene), u kojima se stil života, porodični odnosi, sistemi vrednosti intenzivno menjaju. To je karakteristično i za našu aktualnu ekonomsku i društveno političku situaciju u kojoj je došlo do naglog urušavanja svih tradicionalnih socijalnih i moralnih vrednosti, gde je sve komplikovano, nedefinisano i neizvesno. Zato je našim adolescentima mnogo teže da se uklope u jasno definisanu ulogu odraslog i da izađu u susret očekivanjima koja se pred njih postavljaju.

INTELEKTUALNI RAZVOJ: 

12.04.2008. 39 INTELEKTUALNI RAZVOJ Uključivanje dece u sport povezano je sa 3 psihološka problema 1. Motivaciona spremnost za takmičenje 2. Kognitivna spremnost za takmičenje 3. Potencijalno štetne posledice bavljenja sportom. INTELEKTUALNA SPREMNOST se odnosi na sposobnost dece da prate i memorišu značajnu količinu informaciija kako bi uspešno naučili i izveli veštine određenog sporta. Takođe je bitno da imaju adekvatan nivo pažnje i koncentracije, apstraktnog mišljenja, logičkog rezonovanja, razumevanja govora. Prema Pijažeu, kognitivni razvoj deteta prolazi kroz tri faze: 1. Period senzo-motorne inteligencije (od kraja 1. do 2. g): DECA uče o svetu preko svojih čula i pokreta tela. Senzo-motorno učenje je primarno. Deca su sposobna da nađu sakrivene objekte i shvataju da objekti postoje nezavisno od njih. Počinju eksperimentisati mentalno isto kao i fizički. Ona počinju razmišljati o tome šta će da urade pre nego što to urade. Rezonuju: SINKRETIČKI : prekidaju logiku, menjaju kriterije; INTUITIVO : nagađaju, tj. duže znači više

INTELEKTUALNI RAZVOJ: 

12.04.2008. 40 INTELEKTUALNI RAZVOJ 2. Period konkretnih operacija: predoperacionalno i operacionalno mišljenje (od 2-7 i od 7/8 - 10/11 g): Razvija se šema postojanog objekta, uzročnosti i decentrirano shvatanje prostora i vremena, simboličke funkcije kroz sistem znakova (crtež, slika, reč). Dete razlikuje oznaku i označeno kroz imitacju, crtanje, mentalnu sliku, simboličku igru i govor. Usvaja se princip konzervacije, proces decentracije, pojavljuju se konkretne operacije - misaone operacije o realnim predmetima ili njihovim zamenama (slike, šeme). Deca su u stanju da vrše klasifikaciju, formiraju serije, operišu brojevima, induktivno zaključuju, konkretno misle. Rešavaju se složeni problemi i koristi bazična logika . 3. Period formalnih operacija. Počinje u ranoj adolecenciji sa 11/12 god, a završava se u srednjoj posle 15/16 g: U ovoj fazi dete nije više vezano samo za konkretnu realnost i opazive činjenice, već je u stanju da razmišlja o hipotetskim situacijama, zamišlja buduće događaje, da misli sistematski, razmišlja o sopstvenom mišljenju, koriste deduktiv. zaključivanje. Ovo je nivo hipotetičko-deduktivnog mišljenja , operisanja sa verbalnim iskazima i hipotezama, korišćenja kombinatorike, apstraktnih pojmova i simbola, rezonovanja o relacijama, logičkog zaključivanja koje počiva na premisama.

INTELEKTUALNI RAZVOJ: 

12.04.2008. 41 INTELEKTUALNI RAZVOJ Ako na inteligenciju gledamo kao na sposobnost obrade (procesiranja) informacija, onda kognitivni razvoj možemo opisati kao napredovanje od jednostavnih ka složenijim oblicima obrade informacija . U proces obrade podataka uključena je percepcija, pažnja, memorija, rezonovanje i odgovor (reagovanje). I predškolska i rano školska deca u stanju su da opažaju i interpretiraju informacije koje dolaze iz njihovih čula i misli, ali je njihovo rezonovanje i kvalitet te obrade daleko složeniji na rano pubertetskom i srednje pubertetskom uzrastu. Povećava se brzina reagovanja, brzina i frekvencija pokreta, kapaciteti pažnje (obim, trajanje) i memorije (oko 5 jedinica istovremeno), sposobnost logičkog rezonovanja, verbalne sposobnosti, veštine rešavanja problema, fleksibilnost mišljenja, sposobnost razumevanja tuđih gledišta i prihvatanja grupne perspektive.

INTELEKTUALNI RAZVOJ: 

12.04.2008. 42 INTELEKTUALNI RAZVOJ Instruktori treba da imaju u vidu da deca predškolskog uzrasta imaju pažnju koja je ograničenog (kratkog) trajanja i kapaciteta , koja fluktuira (“lepršajuća”), lako se narušava, manje je selektivna, manje svesna - voljna i kontrolisana. Pri učenju i primeni sportskih veština, instruktori treba da uzmu u obzir ovu ograničenost, ne smeju decu “pretrpavati” informacijama, tj. tražiti da prate i realizuju 3, 4, ili 5 zadataka odjednom. Kada zahtevi zadatka prekorače dečije mentalne kapacitete, deca počinju da greše, usporeno reaguju, postaju nesigurna, anksiozna, nemotivisana, inhibirana i često se osećaju nekompetentnim i napuštaju sport. Od trenutka polaska i napredovanja kroz osnovnu školu, deca postaju sposobna da se koncentrišu na duže periode vremena i usmere na određeni zadatak. Takođe su sve sposobnija da pažnju usmere na važne informacije, a ignorišu nevažne.

INTELEKTUALNI RAZVOJ: 

12.04.2008. 43 INTELEKTUALNI RAZVOJ Smatra se da kognitivne sposobnosti deci omogućavaju da potpuno zrelo shvate (razumeju) takmičarski proces tek na uzrastu od 12 godina. Isto tako, na uzrastu od 10-12 godina deca konačno razvijaju kapacitete da razumeju tuđa gledišta , da se adaptiraju i razumeju perspektivu grupe (tima) Iako neka savremena istraživanja govore da već sa 7 god. dete može da razume i usvoji gledišta druge dece (kada su u pitanju jednostavni zadaci), ipak praksa pokazuje da deca mlađa od 7 godina učestvuju u timskim igrama često potpuno nesvesna šta članovi drugog tima rade. Jedino su zainteresovana za loptu i same sebe. Ne vole da igraju po pravilima koje nameću odrasli, ne razumeju složene uzročne odnose, važna im je igra, zabava, poređenje sebe sa drugom decom. Ako se kognitivna spremnost koristi kao kriterijum za određivanje spremnosti dece za takmičenje, onda se to može desiti već na uzrastu od 7 god . (ali sa drugačijim konceptom, organizacijom, zadacima), dok je uzrast od 10-12 godina najoptimalniji za njihovo pravo uključivanje i razumevanje takmičarskog procesa.

P A Ž NJ A : 

12.04.2008. 44 P A Ž NJ A Pažnja je faktor sportske uspešnosti koja se u praksi ne može ničim kompenzovati Pažnja ne postoji sama za sebe, ona je svojstvo svakog psihičkog procesa Pažnja predstavlja usmerenost psihičke energije na spoljne ili unutrašnje sadržaje Koncentracija je pažnja intenzivno usmerena samo na jedan uži sadržaj, aktivnost, predmet Pažnja može biti svesna - voljna, ili nesvesna – nevoljna

ŠTA UVEK TREBA IMATI NA UMU: 

12.04.2008. 45 ŠTA UVEK TREBA IMATI NA UMU Pažnja je jedan od najvažnijih ključeva sportskog uspeha Ta sposobnost nije “bogom data”, već se može vežbanjem usavršavati Među sportistima postoje velike individualne razlike u svojstvima pažnje i umeću koncentrisanja Ne očekujte da vam sportisti budu pažljivi i koncentrisani na utakmici ukoliko im te sposobnosti ne razvijate na treningu.

SVOJSTVA PAŽNJE: 

12.04.2008. 46 SVOJSTVA PAŽNJE Primer iz školske učionice LEPRŠAJUĆA – Spolja usmerena, slabog intenziteta, visoko promenljiva, kratkotrajna. Svojstvena deci! LEPLJIVA - Usmerena unutra, visoke stabilnosti i intenziteta, teško se prebacuje na nešto drugo, rigidna, nefleksibilna. Svojstvena naučnicima!

SVOJSTVA PAŽNJE: 

12.04.2008. 47 SVOJSTVA PAŽNJE Pažnja se ostvaruje svesno, voljno i nesvesno ili nevoljno! NESVESNA PAŽNJA – Pažnja nepažljivog čoveka. Izazivaju je jaki i iznenadni zvuci, jarke boje, snažni mirisi. To je nesposobnost da se održi usmerenost na glavni zadatak SVESNA ILI VOLJNA – Ona je neka vrsta poslušnog sluge svoga gospodara. Cilj svakog sportiste treba biti razvijanje sposobnosti svesnog održavanja pažnje

SVOJSTVA PAŽNJE: 

12.04.2008. 48 SVOJSTVA PAŽNJE S E LEKTIVNOST Intenzivna pažnja ostvaruje se svesnim izborom sadržaja na koje se usmerava sva psihička aktivnost uz istovremeno zanemarivanje ili isključivanje iz svesti svih onih koji su u datom trenutku nevažni DELJIVOST Mogućnost istovremenog usmeravanja pažnje na nekoliko predmeta ili aktivnosti. Situacije u mnogim sportovima zahtevaju veliku deljivost pažnje – istovremeno se vodi lopta, prati kretanje saigrača, protivnika, položaj golmana, položaj kapija, nagib terena itd. Važnost automatizacije spotskih veština!

SVOJSTVA PAŽNJE: 

12.04.2008. 49 SVOJSTVA PAŽNJE PRENOSIVOST Brzo i ciljano prebacivanje pažnje sa jednog sadržaja na drugi, sa jedne radnje na drugu; sa unutrašnjeg na spoljni, sa širokog na uski fokus. Sposobnost prebacivanja pažnje izuzetno je važna u sportovima tzv. “otvorenih veština”, kako bi se pravovremeno i adekvatno odgovorilo zahtevima visoko promenljivih i nepredvidljivih situacija. Rigidna, lepljiva – teško prenosiva pažnja odlikuje sportiste koji kasne za događajima, ne opažaju ono što je važno, sporo i neadekvatno reaguju.

SVOJSTVA PAŽNJE: 

12.04.2008. 50 SVOJSTVA PAŽNJE PERSEVERACIJA Predstavlja zadržvanje pažnje na prethodnoj aktivnosti iako je osoba prešla na novu. Povezana je sa inertnošću nervnih procesa, a najčešće je uzrokovana umorom i emocionalnim stanjima U sportu se ispoljava u stalnom ponavljanju istih grešaka ili pokreta iako aktualna situacija zahteva drugačiji pristup. Primeri: umorni lekar; crtanje  ujutro i uveče

SVOJSTVA PAŽNJE: 

12.04.2008. 51 SVOJSTVA PAŽNJE STABILNOST Sposobnost dugog zadržavanja na nekoj pojavi, aktivnosti, predmetu uz istovremeno suprotstavljanje ometanju sa strane. Mlade sportiste odlikuje visoko kolebanje pažnje, slaba koncentracija, kratkotrajna pažnja Kada se neka tehnika uvežbava bezbrojnim ponavljanjem preporučljivo je: češće praviti pauze, menjati aktivnost, uvesti nešto novo u trening – “razbiti rutinu”. FLUKTUACIJA – kolebanje Karakteristična je za sve ljude bez izuzetka. Pažnja se koleba, slabi, prebacuje na nevažne stvari Fluktuacija može biti trajna ili privremena

OBIM I INTENZITET: 

12.04.2008. 52 OBIM I INTENZITET Obim pažnje je maksimalna količina podataka koje čovek može istovremeno opaziti u ograničenoj jedinici vremena Obim i intenzitet su u obrnuto proporcionalnom odnosu! Jedna ista količina psihičke energije (pažnje) koju neko poseduje može se raspodeliti, ili na veći obim aktivnosti, ili na intenzivnije koncentrisanje na uže područje delovanja Količina energije na kojoj počiva regulisanje i centriranje tokova nervnog uzbuđenja (procesi ekscitije i ihibicije) je ograničena. Ona se troši do subjektivne granice izdržljivosti Primeri: Julije Cezar, Napoleon

OGRANIČENOST PAŽNJE: 

12.04.2008. 53 OGRANIČENOST PAŽNJE Vizuelna Auditivna Taktilna Kinestet. Model “Tri memorije” Kratko- ročna ili radna memorija Dugo ročna ili trajna memorija Unošenje Informacija Iz okoline Senzo-motorna memorija Zadržav .: 0.25-1s 12-60s Delimično doživotno Kapacitet: Nemerljiv 5-9 jedinica Preko milion

OGRANIČENOST PAŽNJE: 

12.04.2008. 54 OGRANIČENOST PAŽNJE Broj informacija koje osoba može istovremeno da opazi i kontroliše ograničen je, jer su ljudski kapaciteti prijema, obrade, kontrole i zadržavanja informacija ograničeni “Magični broj 7” Podaci se mogu obrađivati automatski i kontrolisano Automatska obrada- brza, nesvesna, ne zahteva pažnju, paralelna (više informacije se obrađuju istovremeno) - faza identifikacije stimulusa Kontrolisana obrada - spora, zahteva pažnju, svesna i serijska (pažnja se usmerava na jednu stvar ili pokret, zatim na sledeći) – početne faze učenja, odlučivanje

OGRANIČENOST PAŽNJE: 

12.04.2008. 55 OGRANIČENOST PAŽNJE

OGRANIČENOST PAŽNJE: 

12.04.2008. 56 OGRANIČENOST PAŽNJE

USMERENOST PAŽNJE: 

12.04.2008. 57 USMERENOST PAŽNJE Prema usmerenosti: SPOLJAŠNJA i UNUTRAŠNJA, Prema obimu: USKA I ŠIROKA Prema OBIMU i USMERENOSTI, Nideffer razlikuje 4 vrste pažnje: Široka spoljna – procena Široka unutrašnja – analiza Uska unutrašnja – priprema Uska spoljna - akcija

PAŽNJA PREDŠKOLSKOG DETETA: 

12.04.2008. 58 PAŽNJA PREDŠKOLSKOG DETETA Kod predškolskog deteta sa uzrastom se progresivno povećava trajanje i obim pažnje: Deca stara od 2.5-3.5 g. prosečno se bave nekom aktivnošću oko 17.5 min, a za to vreme 7.8 minuta pažnja im skreće sa aktivnosti Deca stara 5.5-6.5 godina mogu prosečno da se bave aktivnostima 62.8 min, a da im pažnja za to vreme skrene samo 1.6 minuta. Sa porastom trajanja pažnje predškolskog deteta raste i njen obim, kako za spontanu, tako i za voljnu pažnju. Pažnja dece od 2-7 god. može se verbalnim instrukcijama, koje dolaze od strane odraslih, usmeriti i na one predmete i situacije koji same po sebi ne privlače pažnju. Verbalnim usmeravanjem pažnje otvara se mogućnost da se dečije ponašanje usmerava, da slede instrukcije i uče.

PAŽNJA DECE OD 6/7 – 10/11 GODINA: 

12.04.2008. 59 PAŽNJA DECE OD 6/7 – 10/11 GODINA Pažnja je neophodna za školski rad Voljna pažnja dece ovog uzrasta postaje sve razvijenija i sve ju je teže skrenuti Voljna pažnja omogućava deci da se usredsrede i prate detalje Ona postaje sve duža i deca su u stanju da prate nastavu punih 40 min , a posle krće pauze, ponovo po nekoliko časova dnevno. Pažnja za školski rad najveća je tokom jeseni i zime, tokom proleća popušta, a u letnjim mesecima je najmanja . Obim i distribucija pažnje rastu iz godine u godinu Sposobnost koncentrisanja pažnje se, takođe, povećava Među decom postoje velike individualne razlike u pogledu obima, trajnosti, koncentracije i distribucije pažnje Mnoga deca su rasejana, nedovoljno koncentrisana, pažnja im luta, fluktuira, rade površno i bez udubljivanja Kod dece predškolskog i rano školskog uzrasta čest je ADHD (Attention Deficit Hyperactivity Disorder) – poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću ili hiperkinetski poremećaj sa defictom pažnje. Prisutan je kod 3-5% dece. Deca sa ADHD imaju poremećaj kontrole ponašanja kao i u održavanju pažnje na zadatim aktivnostima.

PAŽNJA RANIH I SREDNJIH ADOLESCENATA : 

12.04.2008. 60 PAŽNJA RANIH I SREDNJIH ADOLESCENATA Pažnja se sve više razvija. Postaje sve duža i stabilnija , tako da deca od 11/12 godina i starija mogu bez problema da neprekidno prate nastavu 45 minuta. Na njihovu pažnju značajno utiču interesovanja i motivacija za ono što se predaje. Adolescenti ovog uzrasta voljno kontrolišu svoju pažnju, svesno je fokusiraju na određene sadržaje i situacije, kontrolišu njen obim, trajanje i intenzitet. Pažnja starijih adolescenata stiče sve odlike pažnje odraslih osoba. Neka ispitivanja su pokazala da od 67% - 79% naših srednjoškolaca svoju pažnju ocenjue kao prosečnu , oko 20% smatra da im je pažnja trajnija od drugih, dok oko 8% smatra da im je pažnja kratka. Ne treba zaboraviti da među adolescentima, kao i među odraslim ljudima postoje velike razlike u sposobnosti koncentrisanja, usmreavanja i održavanja pažnje Primenom određenih vežbi, pažnja se može usavršavati , svesno kontrolisati i učiniti efikasnijom.

MORALNI RAZVOJ: 

12.04.2008. 61 MORALNI RAZVOJ Odavno je sport prepoznat i priznat kao moćno sredstvo za formiranje moralnog karaktera mladih ljudi. Ali, bavljenje sportom nije automatski povezano sa izgradnjom pozitivnog karaktera . Jer, karakter se ne dobija, on se uči. Po Pijažeu razvoj dečije moralnosti prolazi kroz 4 faze. U početku dečija moralnost je heteronomna i autoritativna, jer potiče od tuđih zabrana i zahteva za bespogovornom poslušnošću (prvo od strane roditelja, a kasnije i drugih osoba sa autoritetom: vaspitača, nastavnika, sportskih trenera). Odnosi sa vršnjacima i kognitivni razvoj doprinose da deca nauče da biti dobar ne znači jedino biti poslušan, već i pravedan. Do početka puberteta deca nauče da sarađuju i da se uzajamno poštuju što dovodi do prelaska na autonomnu moralnost . To se dešava na uzrastima od 11-13 god. Osnovna odlika autonomne moralnosti je uzajamno poštovanje, reciprocitet, poštovanje spoljnih pravila, kritičko rezonovanje i prosuđivanje o tome šta je dobro, ispravno, moralno, a šta loše, nemoralno, neprihvatljivo.

MORALNI RAZVOJ: 

12.04.2008. 62 MORALNI RAZVOJ Po mišljenju razvojnih psihologa (Kolberg,1982), moralni razvoj prolazi kroz sledećih 5 faza ili nivoa: Nivo 5. Perspektiva: “Ispred društva”. Pri moralnom prosuđivanju razmatra se opšta dobrobit svih , uspostavlja se moralna ravnoteža, osoba nastoji da poboljša društveni sistem i demokratske procese. Dostiže se u kasnoj adolescenciji (posle 18. g), a neki ga ne dostignu nikada. Nivo 4. Perspektiva: “Član sam društva”, poštuju se društvene norme, pravila, kodeksi i propisi . Pravila su doneta radi očuvanja zakonitosti. Javlja se posle 16. godine . Nivo 3. Idealni oblik moralnog reciprociteta . Svoje potrebe se usaglašavaju sa potrebama drugih, poštuju se tuđa osećanja, očekivanja, interesi. Princip: “Postupaj sa drugima onako kako bi voleo da drugi postupaju sa tobom” Uzrast: od 13 - 16 godine Nivo 2. Individualistička perspektiva; Princip : “Oko za oko-zub za zub”, ili “Ja tebi, ti meni”. Pravda se doživljava kao sistem razmene. Čest je na uzrastu od 10 god . Nivo 1. Egocentrično stanovište ili nivo spoljnje kontrole : Preovladava strah od kazne i sklonost ka poslušnosti. Princip – “U redu je sve dok me ne uhvate”. Uobičajen je do 10 g. starosti.

FORMIRANJE IDENTITETA: 

12.04.2008. 63 FORMIRANJE IDENTITETA Formiranje identiteta je proces nalaženja odgovora na pitanje “ko sam”, “gde pripadam”, šta želim da postignem”, “kakav želim da postanem”. Tinejdžeri isprobavaju različite uloge, uzore i identifikacije, aktivnosti, stavove i uverenja - biraju one za koje smatraju da im najviše odgovaraju da sa njima grade svoj identitet. Adolescenti isprobavaju mnoge mougućnosti, konstruišu novo iz ranijih i sadašnjih identifikacija, usmeranja i želja; odbacuju one koji im se ne uklapaju, a prihvataju one koji se uklapaju u opštu šemu. Identitet je uspostavljen tek onda kad osoba sebe doživljava kao potpuno izdvojenu i različitu individuu od ostalih, sa vrlo specifičnim, jedinstvenim sklopom potreba, motiva , sistema vrednosti, stila ponašanja, a što je sve integrisano u jedan čvrst i povezan sistem.

FORMIRANJE IDENTITETA: 

12.04.2008. 64 FORMIRANJE IDENTITETA Identitet je jedinstven skup, totalitet specifičnih osobina koje označavaju jednu osobu i njenu životnu orijentaciju. Sastoji se od specifičnog niza stavova, verovanja, osećanja o sebi i svom ponašanju. Identitet sadrži afektivne i kognitivne komponente. Kognitivni aspekt formiranja identiteta predstavlja razvoj samo- razumevanja i samopoznavanja. Predškolsko dete sebe razume samo na osnovu svojih fizičkih karaktersitika. U adolescenciji ono proširuje samorazumevanje i na svoje psihološke karakteristike. Adolescent je u stanju da po prvi put integriše sve različite a s pekte sebe u jedan sistematičan i dobro organizovan pojam o sebi, u self-koncept. Afektivni element identiteta čine sopstvena pozitivna i negativna osećanja prema sebi. Samopoštovanje je afektivni element identiteta. Usko je povezano sa verovanjem u sopstvenu efikasnost i sa osećanjem kontrole nad svojom sudbinom.

DA LI I KAKO PONAŠANJE TRENERA -INSTTRUKTORA UTIČE NA SPORTISTE: 

12.04.2008. 65 DA LI I KAKO PONAŠANJE TRENERA -INSTTRUKTORA UTIČE NA SPORTISTE Potvrđeno je da ponašanje instruktora utiče na sportiste. Nalazi psihologa potrvđuju da je ponašanje, stil trenera/isnstrukotra zaista povezan sa stavovima njihovih sportista. Treneri/instruktori koji više koriste ohrabrenja i potkrepljenja nego kažnjavanja, daleko više se sviđaju svojim sportistima. Nasuprot verovanju da deca žele samo da se provode i da ne mare za razvoj veština, instruktori/t reneri koji u svom ponašanju više koriste instruktivni stil, takođe se više sviđaju sportistima. Generalno, pozitivni pristup koji kombinuje instrukcije i ohrabrenja , povezan je, ne samo sa dopadljivošću, već i sa stavovima sportista prema sportskoj aktivnosti i timskim drugovima (više ih vole) kao i sa povećanjem samo-cenjenja (samopoštovanja) kod svakog sportiste.

ATTRIBUTI DOBROG INSTRUKTORA: 

12.04.2008. 66 ATTRIBUTI DOBROG INSTRUKTORA POZNAVANJE SPORTA – osnov za kvalitetan stručni rad MOTIVACIJA – bez motivacije za svoj posao i sposobnosti da motivišete učesnike, nećete postati dobar instruktor. EMPATIJA - sposobnost doživljavanja sveta neke druge osobe kao da je sopstveni. To je razumevanje tačke gledišta sportiste i miljea iz kojeg on dolazi . VEŠTINE KOMUNIKACIJE (verbalne i neverbalne) LIDERSKE SPOSOBNOSTI POZITIVNI PRISTUP U OBUČAVANJU SRDAČNOST - bezuslovni pozitivni stav ili poštovanje prema drugoj osobi , bez obzira na njenu individualnost i specifičnost. Profesionalna distanca se premošćuje kroz blagonaklonost, pažnju, brigu i razumevanje (bez obzira da li nam se neko sviđa ili ne), a ne kroz osudu i ravnodušnost. 8. ISKRENOST - autenti č nost ili otvorenost bez pretvaranja . To je stanje u kojem se vaše re č i i dela podudaraju .

ATTRIBUTI DOBROG INSTRUKTORA: 

12.04.2008. 67 ATTRIBUTI DOBROG INSTRUKTORA NEPRISTRASNOST – podjednak tretman svih učesnika, bez favorizovanja pojedinaca, bez obzira na njihove sposobnosti “nametanja”, “talenat” i sl. MORALNI INTEGRITET – odgovornost, poštenje, iskrenost, poštovnje drugih i učtivost, empatija, brižnost, fer plej, poštovanje pravila... SAMOSVESNOST – znati ko si, kakve su tvoje lične vrednosti, kako te drugi ljudi vide i kako na tebe reaguju, biti u skladu sa svojom prirodom – tek tada instruktor svojim sportistima može pomoći da izgrade autentičnu ličnost i karakter, da postanu ono što zaista mogu. SAMOPOŠTOVANJE – pozitivno samopoštovanje znači videti sebe kao kompetentnu i vrednu osobu i osećati se dobro u odnosu na to. Samopoštovanje se ne postiže pobeđivanjem drugih, već življenjem u skladu sa sopstvenim principima, životnom filozofijom, ciljevima i realističkim standardima. ORATORSKE SPOSOBNOSTI – rečitost, dobar govornik SAMOKONTROLA – prisebnost, vladanje emocijama HARIZMATIČNOST, SMISAO ZA HUMOR ......

STILOVI OBUČAVANJA: 

12.04.2008. 68 STILOVI OBUČAVANJA Izbor stila obučavanja zavisi od vaše generalne filozofije, svojstava vaše ličnosti i temperamenta, vaših uverenja i shvatanja uloge sporta u životu mladih ljudi. Vaš instruktivni stil zavisiće od vašeg 1. Poznavanja sporta 2. Motivacije 3. Empatije i 4. Uzrasta vaših polaznika Stil obuke određuje: Kako ćete obučavati ski veštine Kako ćete organizovati časove obuke i takmičenja Kako ćete disciplinovati polaznike Kako ćete sa polaznicima komunicirati

STILOVI OBUČAVANJA: 

12.04.2008. 69 STILOVI OBU Č AVANJA SAVETI: Da bi ste bili efikasan instruktor treba da nađete balans između autoitarnog, kooperativnog i neformalnog stila koji će vam omogućiti da budete čvrsti kada je to potrebno, a da pustite decu da se zabavljaju, odlučuju i daju svoje mišljenje onda kada je to podesno. Budite demokratičani što je moguće više, a autokratični samo onoliko koliko je potrebno! Kao instruktor vi dajete usmerenja i instrukcije, a učesnicima prepuštate da odlučuju i preuzimaju odgovornosti onda kada je to adekvaatno. Nalazeći ravnotežu između različitih stilova obuke vi demonstrirate svoje poverenje u polaznike, a ono im pomaže da razviju samopoštovanje i motivaciju. Polaznici se ne motivišu vikom i strahom, već željom za ličnim napredovanjem i sticanjem što šireg repertoara ski veština.

UMESTO ZAKLJUČKA: 

12.04.2008. 70 UMESTO ZAKLJUČKA ŽELIM DA POSTANETE INSTRUKTORI KOJE ĆE POLAZNICI PAMTITI, JER STE IH: NAUČILI SKIJANJU NAUČILI DA UŽIVAJU U SNEGU NAUČILI DA POŠTUJU I ČUVAJU PRIRODU NAUČILI DA PRIHVATE IZAZOV UČINILI SAMOPOOUZDANIJIM MOTIVISALI NAUČILI DA VERUJU U SEBE DA PRONAĐU SVOJ PUT DA BUDU UPORNI, ISTRAJNI, ODGOVORNI PREMA SEBI I PREMA DRUGIMA NE ZABORAVITE - Vi niste i nećete biti samo instruktori skijanja, već i veoma bitne odralse osobe u životima svojih učenika koji će vas pamtiti, ne samo po tome što ste ih naučili skijanju, već pre svega po tome kako ste to činili, kako ste sa njima postupali, da li ste ih inspirisali, voleli i poštovali. PROSEČAN INSTRUKTOR GOVORI, ZAPAMTITE! DOBAR INSTRUKTOR OBJAŠNJAVA, ODLIČAN INSTRUKTOR POKAZUJE, A NAJBOLJI INSPIRIŠE.