Seminarski rad

Views:
 
     
 

Presentation Description

/

Comments

By: nenadzaric (112 month(s) ago)

iz kog predmeta je prezentacija? koja skola,fax?

Presentation Transcript

Nafta : 

Nafta Filip Šćekić

Postanak i poreklo nafte : 

Postanak i poreklo nafte 1859. Drejk Nafta je služila u početku za proizvodnju petroleuma za osvetljenje. Vremenom ljudi su usavršavali procese prerade Postoje dve teorije o nastanku nafte : - ABIOGENOG POREKLA (voda, kalcijum karbid, T,P ↑ ) - BIOGENOG POREKLA ( biljni i zivotinjski materijal pod P i T do 1500) Više je dokaza da Biogeno poreklo a to su : Optička aktivnost Sadrži PORFIRINE (hlorofil, hemin) Nafta je obogacenja stabilnim izotopom 12C a ne 13C Molekulska geometrija je mnogo prostija u odnosu na naftu koja bi nastala abiogenim procesom.

Hemijski sastav nafte : 

Hemijski sastav nafte Po hemijskom sastavu nafta je smesa velikog broja različitih ugljenika, tj. Nafta u gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota kiseonika metala Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma C i H u molekulu. OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU : Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini) Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u molekulu Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici

Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini) : 

Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini) Opšta formula CnH2n+2 Mogu imati ravan ili račvast niz C atoma prema formulama: Osim tečnih alkana kojio sadrže 5-15 C atoma u molekulu, u nafti su rastvoreni i niži (gasoviti ), kao i viši (čvrti )alkani. Njighov sadržaj varira, u zavisnosti od tipa nafte a najviše su zastupljeni u tzv. lakim naftama.

Aciklični ugljovodonici (naftaleni) : 

Aciklični ugljovodonici (naftaleni) Opšta formula CnH2n To su ciklicni zasićeni ugljovodonici. Najvažniji predstavnici : U sirovoj nafti se nalaze i derivati ciklopentana i cikloheksana sa jednom alkil-grupom ili više alkil-grupa u bočnom nizu. Osim njih zastupljene su i složenije molekulske strukture sa dva naftalenska prstena i više više naftalenskih prstena u molekulu.

Aromatični u gljovodonici : 

Aromatični u gljovodonici To su jedinjenja koja sadrže jedan ili više benzenovih prstenova. U sirovoj nafti jedan ili vise benzenovih prstenova najčešće vezani sa alkil-ostacima ravne ili račvaste strukture. Opšta formula aromatičnih ugljovodonika sa jednim prstenom CnHn. Monociklicni aromatični ugljovodonici bez bočnih alkil-ostataka i sa njima imaju formule:

Višeciklični naftensko-aromatični ugljovodonici : 

Višeciklični naftensko-aromatični ugljovodonici Značajan deo ugljovodonika sadržanih u nafti ima mešovitu strukturu . U nju su uključeni ostaci benzenovih prstenova, petočlanih i šestočlanih naftalenskih prstenova i alkil-ostaci. Kombinacija ovih ostataka u molekulu ugljovodnika može da bude različita, a broj izomera ogroman: Mesovite strukture prikazane su formulama :

Prerada nafte : 

Prerada nafte Nafta se prerađuje u rafinerijama Prvo se odvajajui voda, pesak mulj (veliki baseni za talozenje ) Tako prerađena nafta zagreva se u visokoj peće “pajp still” na T↑ tako da njene frakcije ispare. Posle se vrši frkciona kondenzacija u frakcionim kolonama . One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .

Frakcije koje se dobijaju iz sirove nafte: : 

Frakcije koje se dobijaju iz sirove nafte: Benzin TK 40-2000C (gorivo za motore s US) Pertoleum za osvetljenje “gas”(kerozin), destiluje se na T 200-3000C Gasno ulje(dizel-ulje) T300-3500C kao gorivo kod dizel motora itd. Ulja za podmazivanje (mineralna ulja) T iznad 3500C – Mazut Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfalta-bitumena ili kao gorivo

Krekovanje : 

Krekovanje 1912. ---10% benzina iz nafte K. je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod pod posebnim uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske mase: Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n C20H42→C10H22 + C10H20 Postupci krekovanja Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P) Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C ) Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P) Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa) Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su mnogo bolje nego kod Ben. dobijenog prim. Destilacijom.

Naftne mrlje : 

Naftne mrlje

Postoje tri načina da nafta dospe do okeana : 

Postoje tri načina da nafta dospe do okeana Prirodnim procesima Izliv u more: 20,000-200,000 tona godišnje Sedimentna erozija: 5,000-50,000 tona godišnje Standardne operacije Namerna pražnjenja: 1,000,000 tona godišnje! Izlivi iz tankera 200,000 tona godišnje

Uticaji na okolinu : 

Uticaji na okolinu Prirodne osobine nafte i vode Kada se desi izliv ili izbacivanje, nafta se momentalno širi po površini vode (gustina<1) U roku od 24 sata mrlja podleže vremenskim prilikama, zbog čega jedna polovina nafte isparava i odlazi u atmosferu Ta mrlja se emulguje i kondenzuje u materiju pod imenom mousse (gustina>1) koja onda tone tek ispod površine vode Mousse se onda sakuplja u veće grudve ispod površine u vidljivoj zoni, sprečavajući prolazak svetlosti (sprečavajući vršenje fotosinteze) organizmima koji tu žive i time ih uništavaju Mousse tada pluta sa morskim strujama dok ne stignu do obale, gde se grudve mrlje rasturaju i rasprostiru se po obali, ozbiljno oštećujući prirodnu sredinu

Oporavak obale : 

Oporavak obale Geografija i topografija obale direktno utiče na to kojom brzinom će se oblast oporaviti od posledica naftne mrlje Što više energije obala prima brže će se oporaviti od uticaja naftne mrlje, i naravno što manje energije obala prima duže se oporavlja Osetljivost demonstrira ove energetske zavisnosti – što je obala osetljivija to je energija obale veća

Čišćenje : 

Čišćenje Mehaničko zadržavanje Barikade Barijere Skidači Prirodni/sintetički upijajući materijali Hemijski i biološki Koriste se zajedno sa mehaničkim Izbacivanje bakterija

Slide 16: 

Fizičke metode koje se koriste u čišćenju obala Isparavanje, oksidacija, biorazgradnja Brisanje upijajućim materijalima, pranje pod pritiskom, pakovanje i zakopavanje

Spašavanje divljih životinja : 

Spašavanje divljih životinja Taktikom zastrašivanja životinje teraju od naftne mrlje Ekplozijama Plutajućim strašilima Balonima sa helijumom Proces čišćenja ptica Vrši se ispčianje očiju i creva Daju se lekovi za stomačne tegobe Čišćenje upijajućim tkaninama Ptice tada moraju poravnati perje da bi povratile originalnu strukturu koje im omogućava da budu vodootporne Moraju proći test propustljivosti vode Mogućnost plutanja i odbijanja vode

Spašavanje i čišćenje morskih sisara : 

Spašavanje i čišćenje morskih sisara Pinnipeds Moržovi, foke i morski lavovi Kržneni morski sisari Morske vidre i krznene foke Očistiti i osušti Ponekad se koristi blagi deterdžent za rastvaranje nafte Mleko se koristi za lice Daju se lekovi za stomačne tegobe i za pročišćavanje

Internacionalni propisi za namerna prosipanja nafte u okeane : 

Internacionalni propisi za namerna prosipanja nafte u okeane Tankeri su ranije izbacivali mešavinu nafte i vode u okean pre pristizanja u luku radi čišćenja rezervoara Čak i pri samo .4% od ukupnog tovara, ovo znači da se otprilike 400 tona nafte prospe u okean po putovanju! Ovo ukupno čini preko 1,000,000 tona prosute nafte godišnje Od 1950-tih postoje propisi koji regulišu namerna izbacivanja nafte

Granice izbacivanja : 

Granice izbacivanja Unutar 50 milja od obale, i u posebno određenim zaštićenim zonama nafta se može izbacivati Van ove zone može se izbaciti do 60 litara po milji Ne više od 1/15,000 tereta se sme izbaciti po putovanju Prva dva ograničenja se sprovode od strane obalske straže i sličnih institucija Treće ograničenje se sprovodi dolaženjem inspektora dolaženjem na tanker po dolasku tankera u luku

Obavezna oprema : 

Obavezna oprema Po Internacionalnoj konvenciji za prevenciju zagadjivanja brodskim saobraćajem (MARPOL), tankeri su obavezni da instaliraju opremu koja: Sprečava tankere da koriste svoj teret kao balast (kada se teški materijali koriste da zadrže stabilnost broda) Koristi sirovu naftu, umesto vode, za pranje rezervoara Tankeri napravljeni pre 1980. moraju da barem jednu od ove dve thenologije Tankeri napravljeni izmedju 1980. i 1982. moraju imati odvojene instalirane rezervoare za ravnotežu Tankeri posle 1982. moraju da imaju obe tehnologije

Veće katastrofe : 

Veće katastrofe 1978 Amoco Cadiz 220,000 tona 1979 Atlantic Empress 160,000 tona 1967 Torrey Canyon 119,000 tona 1993 Braer 85,000 tona 1996 Sea Empress 72,000 tona 1989 Exxon Valdez 38,800 tona

Exxon Valdez : 

Exxon Valdez 24. marta 1989., nešto posle ponoći, tanker Exxon Valdez udario je u Bligh Reef u Prince William Sound, Aljaska, prosipajući pritom 11 miliona galona sirove nafte. Ovo je najveća zabeležena katastrofa u istoriji SAD-a. Mnogi faktori su komplikovali čišćenje. Veličina mrlje i njena udaljena lokacija do koje se moglo stići samo helikopterom i čamcima, je učinila ceo proces težim.

Čišćenje : 

Čišćenje Tri metode su se koristile u čišćenju mrlje: Sagorevanje Mehaničko čišćenje Hemijski rasprščivači

Posledice : 

Posledice Kao posledicu incidenta u Exxon Valdezu, kongres je doneo ukaz o naftnom zagađenju iz 1990. koji zahteva od obalske straže da pooštri kriterijume za tankere i komoanije koje se ovim poslom bave. Danas, tankeri su bezbedniji od nastanka naftnih mrlja, i komunikacija izmedju kapetana i centara za praćenje pomorskog saobraćaja je poboljšana, čime je i plovidba bezbednija.

HVALA NA PAZNJI !

authorStream Live Help