Znamenite žene Kikinde-rad Filipa Draška

Views:
 
Category: Education
     
 

Presentation Description

Zamenite žene Kikinde kroz istoriju

Comments

Presentation Transcript

ZNAČAJNE ŽENE KIKINDE :

ZNAČAJNE ŽENE KIKINDE

Slide2:

Po njima se zovu kikindske škole i ulice, odigrale su značajnu ulogu u kulturnom i društvenom životu Kikinde, zaveštale, darivale i obogatile duhovni, prosvetni, književni i sportski opus grada.

Treća Mesna zajednica u Kikindi nosi njeno ime!:

Treća Mesna zajednica u Kikindi nosi njeno ime! Lidija Aldan  (Jekaterinburg, 1921 – Kozjak, 1942) je pred Drugi svetski rat bila studentkinja medicine. Članica SKOJ-a je bila od 1937, a KPJ od 1938. Uspešno je izvršavala postavljene zadatke i organizovala ilegalan rad kao sekretarka MK SKOJ –a i članica PK SKOJ-a za Vojvodinu . Da je ne bi uhapsili fašisti izvršila je samoubistvo.

Slide4:

Zora Krdžalić – Zaga  (Bašaid, 1914 – Novi Sad, 1961) se kao studentkinja u Beogradu uključila u napredani studentski pokret. Aktivnost je nastavila i po završetku studija filozofije kao suplentkinja gimnazije u Petrovgradu /Zrenjaninu/. Članica KPJ postala je 1939.U Narodnooslobodilački pokret uključila se odmah po izbijanju ustanka 1941, a po zadatku je prešla u Srem krajem 1942. Sledeće godine je izabrana za sekretara Sreskog komiteta KPJ za srez Ilok, a tu dužnost je obavljala do oslobođenja. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. Posle oslobođenja obavljala je odgovorne političke funkcije – bila je članica Okružnog komiteta KPJ za zrenjaninski i novosadski okrug i Pokrajinskog komiteta Komunističke partije Srbije za Vojvodinu. Bila je članica Pokrajinskog odbora AFŽ-a Vojvodine zadužena za kulturu i propagandni rad. Birana je i za saveznu poslanicu.

Feješ Klara (Budimpešta, 1921 – Bačka Palanka, 1943) je pred Drugi svetski rat bila studentkinja medicine, a 1941. je bila članica OK SKOJ-a za severni Banat. Članica OK SKOJ-a za Bačku i Baranju postala je 1943. Učestvovala je u štampanju prvih brojeva Slobodne Vojvodine. Poginula je, sa dvojicom drugova, u obračunu sa mađarskim agentima i žandarmima u Bačkoj Palanci. Bila je članica KPJ od 1940. Danas se Osnovna škola u Kikindi zove baš po njoj „Feješ Klara“ . :

Feješ Klara  (Budimpešta, 1921 – Bačka Palanka, 1943) je pred Drugi svetski rat bila studentkinja medicine, a 1941. je bila članica OK SKOJ-a za severni Banat. Članica OK SKOJ-a za Bačku i Baranju postala je 1943. Učestvovala je u štampanju prvih brojeva Slobodne Vojvodine. Poginula je, sa dvojicom drugova, u obračunu sa mađarskim agentima i žandarmima u Bačkoj Palanci. Bila je članica KPJ od 1940 . Danas se Osnovna škola u Kikindi zove baš po njoj „Feješ Klara“ .

Slide6:

Magdalena Tinković  -Prvi fudbalski stadion je u Kikindi izgrađen 1922. Zahvaljujući poklonu Magdalene Tinković koja je Velikokikindskom sportskom klubu Kosovo darovala komad zemlje između Stevačeve bare i Barande. Kikinda danas ima i Ženski fudbalski klub „Kikinda“ koji se takmiči u II ligi Srbije za žene, grupa Sever.

Slobodanka Acigan-Sredojev (Velika Kikinda, 1919 – Kruševac, 1943) je kao studentkinja prava bila aktivna u sindikatu i uz Klaru Feješ i Jovanku Dadu Lipovanov jedna je od organizatorki velikog radničkog štrajka 1936. Bila je i jedna od osnivačica Kulturno umetničkog društva Seljačko kolo (1938) gde je bilo dosta žena. Iste godine žene Kikinde su svečano proslavile 8. mart a o značaju praznika govorile su Slobodanka Acigan, Dada Lipovanov i Klara Feješ. Sledeće godine S. Acigan, D. Lipovanov i K. Feješ organizovale su i vodile analfabetske tečajeve, a uz Olgu Nadoški, Rakilu Marković, Melaniju Granfil i Lidiju Aldan organizovale su 1940. I rukovodile radom Ženskog pokreta u Kikindi. Slobodanka Acigan je bila članica KPJ i SKOJ-a. Zbog svog aktivističkog rada često je otpuštana s posla. Godine 1941, pre kapitulacije Kraljevine Jugoslavije, Slobodanka Acigan je morala da pređe u ilegalu, a po direktivi KPJ otišla je u Srbiju gde je streljana u Kruševcu (Bagdala) 1943.:

Slobodanka Acigan-Sredojev  (Velika Kikinda, 1919 – Kruševac, 1943) je kao studentkinja prava bila aktivna u sindikatu i uz Klaru Feješ i Jovanku Dadu Lipovanov jedna je od organizatorki velikog radničkog štrajka 1936. Bila je i jedna od osnivačica Kulturno umetničkog društva Seljačko kolo (1938) gde je bilo dosta žena. Iste godine žene Kikinde su svečano proslavile 8. mart a o značaju praznika govorile su Slobodanka Acigan, Dada Lipovanov i Klara Feješ. Sledeće godine S. Acigan, D. Lipovanov i K. Feješ organizovale su i vodile analfabetske tečajeve, a uz Olgu Nadoški, Rakilu Marković, Melaniju Granfil i Lidiju Aldan organizovale su 1940. I rukovodile radom Ženskog pokreta u Kikindi. Slobodanka Acigan je bila članica KPJ i SKOJ-a. Zbog svog aktivističkog rada često je otpuštana s posla. Godine 1941, pre kapitulacije Kraljevine Jugoslavije, Slobodanka Acigan je morala da pređe u ilegalu, a po direktivi KPJ otišla je u Srbiju gde je streljana u Kruševcu (Bagdala) 1943.

Nina Ana Petrović (Velika Kikinda, 1833 – 1908) biće upamćena kao osnivačica prvog modernog udruženja žena kod Srba: Veliko Kikindske Dobrotvorne Zadruge Srpkinja 1873. Značajan je rad Nine Petrović na polju „podizanja narodne industrije“ kada su „ženske rukotvorine“ postale cenjeni izvozni proizvod a žene na selu dobile mogućnost zaposlenja i zarade. Za zasluge koje je svojim radom u korist žena i omladine učinila, Nina Petrović je odlikovana počasnim članstvom Dobrotvorne Zadruge Srpkinja Novosatkinja Beogradskog Ženskog Društva, a odlikovana je i „srpskim Ordenom Krsta“.:

Nina Ana Petrović  (Velika Kikinda, 1833 – 1908) biće upamćena kao osnivačica prvog modernog udruženja žena kod Srba: Veliko Kikindske Dobrotvorne Zadruge Srpkinja 1873. Značajan je rad Nine Petrović na polju „podizanja narodne industrije“ kada su „ženske rukotvorine“ postale cenjeni izvozni proizvod a žene na selu dobile mogućnost zaposlenja i zarade. Za zasluge koje je svojim radom u korist žena i omladine učinila, Nina Petrović je odlikovana počasnim članstvom Dobrotvorne Zadruge Srpkinja Novosatkinja Beogradskog Ženskog Društva, a odlikovana je i „srpskim Ordenom Krsta“.

Melanija Gajčić-Nikolić (Velika Kikinda, 1829-1912) je jedna od najvećih ktitorki Srpske pravoslavne crkve. Podigla je manastir sv. Trojice, zaveštala „300 jutara oraće zemlje” i kuću u Kikindi u kojoj je danas Osnovna škola `Đura Jakšić’.:

Melanija Gajčić-Nikolić  (Velika Kikinda, 1829-1912) je jedna od najvećih ktitorki Srpske pravoslavne crkve. Podigla je manastir sv. Trojice, zaveštala „300 jutara oraće zemlje” i kuću u Kikindi u kojoj je danas Osnovna škola `Đura Jakšić ’.

:

Ostale značajne žene kikinde! Danica Lazić Danica Lotić Sofija Ajvaz Julija Sida Paču

:

Darinka Bulja Vida Vulko Varađanin Milica Jelisaveta Mica Bandić Linka Beleslin

Radio:Filip Draško.:

Radio:Filip Draško. Hvala na pažnji

authorStream Live Help