Битка за Стаљинград-Милица Бајић VIII2

Slide 1:

Битка за Стаљинград

Slide 2:

Стаљинградска битка је била главна прекретница у Другом светском рату и сматра се најкрвавијом битком у људској историји. Почела је 17. јула 1942. Немачка је напала Стаљинград да би дошла до његових природних ресурса (нафте) да би могла да снабдева своју војску у току рата . Зараћене стране: Немачка и СССР.

Slide 3:

Немачка шеста армија је са својих 300 000 војника пробила совјетску одбрану код места Вертјачиј, чиме је пут према Стаљинграду постао отворен. Снажно немачко ваздушно бомбардовање 23. августа је убило на хиљаде цивила и претворило град у рушевине. Немачка офанзива према Стаљинграду.

Slide 4:

Борбе у граду (уличне борбе) биле су жестоке и очајничке. Стаљин је 28. јула Указом бр. 227 наредио стрељање сваког војника који би се повукао. Слоган је био „Ни корак назад!“. Велики допринос бици су далу руски снајперисти који су се сакривали у рушевинама града и убијали немачке војнике.Најбољи руски снајпериста(224 жртве)остао је запамћен само по надимку „Зикан“.

Slide 5:

У новембру, након три месеца спорог и крвавог напредовања Немци су контролисали око 80% територије разрушеног града. Стање фронта новембра 1942.

Slide 6:

Мамајев Курган је брдо изнад Стаљинграда. То је било поприште велике битке када су снаге немачке Шесте армије почеле жесток напад на центар Стаљинграда 13. септембра 1942. године. Совјети су морали да поставе одбрану на рубовима брда. Одбрана је укључивала бодљикаву жицу, ровове и минска поља. Контрола над целим брдом постала је изузетно важна зато што је она омогућавала контролу над целим градом. Немци су напредовали ка брду са великим губицима, иако су СССР покушавали да одбију напад , нису успели. Немци заузимају брдо 14 септембра.

Slide 7:

Совјетски контра-напад код Стаљинграда: операција “ Уран ” Жуковљев план је био да задржи немачке снаге у борбама у граду , а онда да се пробије кроз растегнуте и слабо брањене бокове немачке војске , и да их опколи унутар С таљинграда . Ова операција је имала кодно име „Уран“. Румуни су сазнали за припреме за напад, тражили су појачања, али су били одбијени. Бројчано надјачана, и слабо опремљена 3. румунска армија, која је држала северно крило 6. немачкој армији здробљена је после једног невероватног дана тешке одбране од СССР-а.

Slide 8:

20. новембра, друга совјетска офанзива започела је јужно од Стаљинграда, против позиција које је држала 4. румунска армија и чија одбрана је била разбијена готово тренутно.Совјетске снаге су журиле ка западу у маневру уклештења, и среле су се близу града Калача два дана касније, затворивши прстен око Стаљинграда. Цела 6. армија, већина дивизија 4. панцер армије, и остаци 3. и 4. румунске армије су били у клопци.

Slide 9:

Ускоро су се опкољени Немци повукли из предграђа Стаљинграда у сам град.  Немци су сада дословно умирали од глади, и почело је да им недостаје муниције. Упркос свему, наставили су са тврдоглавим отпором, делом јер су веровали да ће Совјети да стрељају оне који се предају, што се касније испоставило као тачно. Поново су почеле крваве градске борбе у Стаљинграду, али овај пут су Немци били притиснути на обале Волге, одсечени, без хране и муниције под целодневним совјетским артиљеријским, ваздушним, поморским и копненим нападом.

Slide 10:

Дана 8. јануара 1943. године Црвена армија је понудила прилично часне услове капитулације немачким снагама опкољеним у рушевинама Стаљинграда. Хитлер је 30. јануара 1943. унапредио Паулуса у чин Генералфелбмаршала . Хитлер је претпоставио да ће Паулус наставити да се бори, или одузети себи живот,али када су совјетски војници пришли Паулусовом штабу, он се предао. Битка за Стаљинград се завршила 2. фебруара 1943. Крај битке:

Slide 11:

Crvena armija tvrdi da je u ovoj bici imala 1 129 619 žrtava . Istoričari su procenili gubitke Sila osovine u Bici za Staljingrad na 850 000 – 1 000 000 жртава. Узорак земље након Стаљинградске битке. Налази се у војном музеју у Владимиру.

Slide 12:

Милица Бајић 82