Било једном у Кикинди-XX век

Views:
 
Category: Education
     
 

Presentation Description

No description available.

Comments

Presentation Transcript

BILO JEDNOM U KIKINDI : 

BILO JEDNOM U KIKINDI BILO JEDNOM U KIKINDI

1900. godine Kikinda je imala 24.419 stanovnika od toga 13.180 Srba, 6.408 Nemaca, 4.000 Mađara i 831 stanovnika ostalih nacija

Slide 3: 

Bilo jednom u Kikindi 1900. godine U gradu Izlazilo je čak 8 nedeljnih i polunedeljnih novina 2 na srpskom, 3 na nemackom i 3 na mađarskom. Osnovano je preduzeće “ Piram” koje je proizvodilo pastu za obuću i parket. Izgrađena je zgrada Gimnazije.

Od 1902. do 1906. : 

Od 1902. do 1906. 1902. Kikinda je bila jedna od najbogatijih opština u zemlji. Njena imovina bila je procenjena na 5.801.675 kruna. U Gimnaziji na kraju školske godine odigrana je prva fudbalska utakmica izmedju VII i VIII razreda i završena je nerešenim rezultatom. 1904.U Kikindi u kući Mihajla Kosića boravio je Branislav Nušić, tadašnji upravnik beogradskog Narodnog pozorišta. U klanici je zaklano 156 volova, 24 bika, 837 krava, 59 junadi, 1.441 tele, 1.235 ovaca, 1334 jagnjeta, 1.682 svinje i jedna koza. 1905. Održana je prva bioskopska predstava. Na filmskom platnu prikazane su scene iz rusko-japanskog rata. Počela je da radi ciglana Mihajla Bauera. Otvorena je fabrika skroba Jakoba i Jožefa Šafa.

1909. Osnovan je prvi fudbalski klub : 

1909. Osnovan je prvi fudbalski klub Avgusta je osnovan prvi fudbalski klub NAK (Nagy Kikindai Atletik Klub), čiji je predsednik bio Jene Kajtar, gradski policijski kapetan. Prvu utakmicu NAK je odigrao protiv Žombolja i izgubio 4:1. Avgusta je osnovan prvi fudbalski klub NAK (Nagy Kikindai Atletik Klub), čiji je predsednik bio Jene Kajtar, gradski policijski kapetan. Prvu utakmicu NAK je odigrao protiv Žombolja i izgubio 4:1. 1909. Osnovan je prvi fudbalski klub

Od 1909. do 1913. : 

Od 1909. do 1913. 1909.U Kikindi je otvorena gradska fabrika sirćeta. Srušena je vetrenjača u Barandi, a poslednja vetrenjača, koja se nalazila u blizini današnje fabrike “25. maj” srušena je 1916. godine. 1910. Kikinda je imala 26.356 stanovnika. Otvorene su dve nove fabrike: Jožef Lešinger otvorio je fabriku trikotaže, a Jakob Vencel i sin fabriku cipela. Useljena je nova zgrada pošte. 1911. Otvorena je gradska fabrika leda. U Kikindi je bilo 137 telefonskih preplatnika. Jožef Herner osnovao je fabriku za izradu peći. 1912. Otvoren je drugi bioskop u gradu. Nalazio se na mestu gde se nedavno nalazio bioskop “Zvezda” i zvao se “Olimpija”.

Od 1914. do 1920. : 

Od 1914. do 1920. 1914. Osnovana je Velikokikindska parna fabrika cigala. Na vidovdan stigla je vest o Sarajevskom atentatu. Zgrada Gimnazije je pretvorena u vojnu bolnicu. Većina članova sportskog društva NAK je mobilisano. 1916.Osnovana je fabrika hleba, kapaciteta 2.000 kg dnevno. Zbog pojave epidemije besnila gradska vlast upozorila je stanovništvo da sve pse vezuju. 1917. Nakon sedam dana ugašen požar koji je 28. jula izbio u parnom mlinu “Damfil” . Pošto je mlin bio osiguran akcionari su nadoknadili štetu. 1919. Ulice su dobila nova imena: Semlačka, Nadlačka, Čanadska, Barska.

Od 1921. do 1924. : 

Od 1921. do 1924. 1921. Kikinda je imala 25.774 stanovnika. Osnovana je Poštanska štedionica. Sa radom je počela fabrika salame. Milan Tucakov je novčano kažnjen jer je zadržavao radnike u mlinu po 12 sati dnevno. U avgustu je gostovao zagrebački nogometni klub HAŠK. Gostovalo je Srpsko narodno pozorište. Braća Milan i Branko Bogdan na vinogradu iza današnjeg jezera izgradili su teniski teren. 1922. Svaki domacin ispred kuce je morao da o svom trošku poploča stazu. 1923. Žene su počele da igraju hazenu, sport sličan rukometu. Hazena se igrala na fudbalskom terenu. U Kikindi je boravio Miloš Crnjanski.

Od 1924. do 1930. : 

Od 1924. do 1930. 1924. Umro je pesnik Dušan Vasiljev. 1925 Kikindu je posetio patrijarh Srpske pravoslavne crkve Dimitrije. Franja Vicbergeg je izgradio fabriku žičanog prediva. Ovu fabriku je 1929. otkupila švajcarska firma “Vogen”. 1926. Goreo je mlin “Damfil”. Pošto je bio osiguran, šteta je nadoknađena. Jednim delom mlin je radio i sledeće godine, da bi zatim prekinuo rad i čekao remont trideset godina. Izgoreo je i mlin Antona Lenharda, a ponovo je pušten u pogon 1927. godine kao mlin sa novim mašinama i novom zgradom. 1929. U bioskopu “Uranija”, na popodnevnoj predstavi, izbio je požar.

Od 1931. do 1943. : 

Od 1931. do 1943. 1931. Kikinda je imala 28.400 stanovnika. 1932. Dogodila se najezda crnih skakavaca iz Maroka. Opština je povela borbu protiv štetočina angažujućioko 2.000 ljudi. Naknadnom procenom utvrđeno je da su skakavci u kikindskom ataru pričinili štetu od 20 miliona dinara. 1936. Gradski budžet je za javne radove i nezaposlene predvideo sumu od 171.871, a za policiju čak 700.000 dinara. 1937. Gorela je fabrika nameštaja Antona Hesa. 1938. Fabrika crepa braće Šenk proizvela je 4.994.500 komada crepa I klase. 1941. Ulice su dobile nemačka imena. 1942. Srbima je zabranjeno odlaženje u gradski parka (Veliki park), koji je proglašen za “Nemački narodni park”.

Od 1944. do 1952. : 

Od 1944. do 1952. 1944. Kikinda je oslobođena okupatora 6. oktobra. U grad su prvo išle trupe Crvene armije, a zatim i borci Severnobanatskog partizanskog odreda. 1945. Bioskop “Olimpija “ je dobio ime “Gradski bioskop”, a “Uranija” je postala “Radnički”. 1946. Osnovan je Narodni muzej. U sastavu ove ustanove, do 1955. godine, nalazio se i Istorijski arhiv. 1947. Odlukom novih vlasti, iz imena grada izbrisan je naziv Velika. Osnovana je Ekonomska srednja škola. 1948. Kikinda je imala 28.665 stanovnika. 1950. najviša temperatura zabeležena je 6. jula i iznosila je 39.0 stepeni celzijusa. !951. Kikinda je imala 28.695 stanovnika. 1952. Srušena je Sinagoga.

Od 1953. do 1969. : 

Od 1953. do 1969. 1953. Kikinda je imala 29.570 stanovnika. 1955. Osnovana je škola “Žarko Zrenjanin”. 1959. Gimnazija je dobila ime “Dušan Vasiljev”. 1960. Osnovana je škola “Moša Pijade”. 1961. Kikinda je imala 34.059 stanovnika. Započeta je izgradnja “Mikronaselja”. 1962. Otvoreno je novo i moderno kupalište, koje je dobilo ime “Jezero” koje je u svom sastavu imalo i olimpijski bazen. 1968. Najveći požar u novijem vremenu Kikinde izbio je 4. maja u mlinu “Uglješa Terzin”. Borba sa vatrenom stihijom trajala je čitav dan. Izgoreo je mlin kapaciteta 2.500 vagona brašna godine.

Od 1971. do 1981. : 

Od 1971. do 1981. 1971 Prema izvršenom popisu, Kikinda je imala 37.576 stanovnika. FK “Odred” promenio je ime u OFK “Kikinda”. 1972. Osnovan je teniski klub. 1973. Osnovana je pedakogška akedemija “Zora Krdžalić Zaga”. 1976. OFK Kikinda je postala drugoligaš. 1979. Svečano otvoreni novoizgrađeni objekti: sportska hala i pokriveni plivački bazen. 1980 Kikianđani su učestvovali u “Igrama bez granica” u Portugaliji. Otvorena je nova bolnica. Otvoren je prvi hotel A katogorije u Vojvodini ”Narvik”. Otvorena je nova Autobuska stanica.

Od 1981. do 1996. : 

Od 1981. do 1996. 1981. Odražan je prvi Simpozijum vajara “Terra” 1982. Pušten u rad otvoreni bazen. Počela rekonstrukcija centra grada. 1985. Otvoren Dom omladine. 1990. Fabrika “Kiko” promemila je ime u “Banini”. 1991. Marta Keler je za ulogu u filmu “Virdžina” je dobila nagradu Evropske akademije umetnosti-”Feliks”. Kikinda je imala 43.051 stanovnika. 1992. Završena izgradnja puta Kikinda- Banatsko Veliko Selo. OFK “Kikinda” je u prvoligaškom susretu sa aktuelnim svetskim šampionom “Crvenom Zvezdom” igrala nerešeno 1:1. U bioskopu “Zvezda” je obeležena stogodišnjica filma.

authorStream Live Help