Abrazija

Views:
 
Category: Education
     
 

Presentation Description

No description available.

Comments

Presentation Transcript

ABRAZIJA:

ABRAZIJA

Slide2:

Abrazija je geomorfološki proces koji se odvija na obalama okeana, mora i jezera. Sastoji se u menjanju obala pod uticajem morskih talasa i struja. Veliki uticaj na stvaranje abrazionih oblika ima prvobitni reljef i sastav stena, odnosno otpornost tih stena na eroziju. Abrazivni oblici mogu biti erozivni i akumulativni .

Slide3:

EROZIVNI ABRAZIONI OBLICI S tvaraju se mehaničkim delovanjem talasa na obalu. Rušilačka snaga talasa je pomognuta još i stenovitim materijalom koji oni pomeraju i kojim udaraju u obalu. Na taj način se menja prvobitni reljef i stvaraju karakteristični erozivni oblici : talasna potkapina, klif (strmi odsek), prozorac, abraziona terasa i žalo .

Slide4:

EROZIVNI ABRAZIONI OBLICI Talasna potkapina - udubljenje u strmoj obali, u nivou vodene površine. Nastaje je neposrednim udarom talasa i odvaljivanjem komada stena. Kako se ovim procesom podsecaju stene, kompleks koji se nalazi iznad vremenom se obrušava, čime se proces izgradnje potkapine stalno obnavlja, a obalska linija povlači na račun mora.

Slide6:

Proširivanjem talasne potkapine stene iznad nje ostaju bez oslonca i ruše se i na taj način se na obali formira klif , koji u zavisnosti od reljefa u zaleđu može biti visok i po nekoliko stotina metara. EROZIVNI ABRAZIONI OBLICI

Slide8:

EROZIVNI ABRAZIONI OBLICI Stalnim unazadnim pomeranjem talasne potkapine i klifa stvara se abraziona ili pribrežna terasa , koja je blizu obale stenovita, a dalje od nje šljunkovita i peskovita. Pribrežne terase mogu da budu široke i nekoliko stotina metara do više kilometara. U poslednjem stadijumu evolucije između klifa i mora se obrazuje peščana zaravan ili plaža.

Slide9:

Pribrežna (abraziona ) terasa Široka pribrežna terasa po ivici okeanskog basena naziva se šelf . Vremenom se između klifa i mora obrazuje žalo , a klif postaje umrtvljen. Abraziona terasa/šelf završava se kontinentalnim odsekom . šelf žalo K ontinentalni odsek

Slide11:

AKUMULATIVNI ABRAZIONI OBLICI Nastaju taloženjem materijala od razorenih obala na mestima gde je snaga talasa oslabila. Akumulativni oblici reljefa su: pribrežni sprud (litoralni kordon), peščana kosa i prevlaka (tombolo).

Slide12:

Pribrežni sprud se prostire paralelno sa obalom na malom rastojanju od nje i nastaje akumulacijom peskovitog materijala koji morska struja prenosi pored obale. Brzina tog kretanja je i po nekoliko desetina metara na čas, pa se sprudovi relativno brzo stvaraju. Visina spruda i njegovo rastojanje od obale zavise od visine talasa. AKUMULATIVNI ABRAZIONI OBLICI

Slide14:

AKUMULATIVNI ABRAZIONI OBLICI Ukoliko se pribrežni sprudovi formiraju ispred nekog zaliva i taj zaliv odvoje od mora, zaliv tada postaje jezero kakvo se zove laguna . Taj peščani sprud se zove lido .

Slide15:

laguna

Slide16:

AKUMULATIVNI ABRAZIONI OBLICI Ukoliko se pribrežni sprud jednim krajem veže za obalu, onda se naziva kosa .

Slide17:

Iza malih ostrva u blizini obale, pod uticajem talasa obrazuje se prevlaka ili tombolo , koja ostrvo povezuje sa kopnom i pretvara ga u poluostrvo. AKUMULATIVNI ABRAZIONI OBLICI

Slide18:

OBALA P ojas dodira kopna sa morem ili okeanom Mlade – S tare – velika razuđenost, brojna poluostrva i zalivi skoro pravolinijske zbog abrazije, zalivi pretvoreni u lagune R azuđenost obale – odstupanje od prave linije

Slide19:

OBALA P rema načinu postanka: tektonske erozivne organogene

Slide20:

OBALE T ektonske – nastaju potapanjem oblika reljefa nastalim nabiranjem, rasedanjem ili vulkanskom aktivnošću (vulkanske obale) E rozivne – nastaju potapanjem erozivnih oblika reljefa (fjordovi, rijasi) O rganogene – grade ih biljni i životinjski organizmi u plitkim i toplim morima (mangrovske, koralske)

Slide21:

F jord – zaliv nastao potapanjem ledničkog valova

Slide22:

F jord Sogne, Norveška

Slide23:

F jord Sogne, Norveška

Slide24:

R ijas – potopljeno rečno ušće (rijas Loare, Francuska)

Slide25:

N ajveća u delti Nigera, pojas širok 50 km M angrovska obala nastaje od guste tropske vegetacije koja rastući na maloj dubini maskira staru i stvara novu obalu.

Slide26:

Koralske obale nastaju formiranjem kolonija korala u plitkim i toplim morima N ajveći koralni sprud na svetu je uz obalu Australije, dug oko 2000 km

Slide28:

P rstenasti koralski sprudovi oko kupa potopljenih vulkana nazivaju se atoli

Slide29:

P rof. Miroslav Grujić, 2014.

authorStream Live Help