Poplave u Zajecaru, 2010. god

Views:
 
Category: Education
     
 

Presentation Description

vannastavne aktivnosti, projekat

Comments

Presentation Transcript

Slide1:

Пројекат ваннаставне активности са темом: “ Поплаве у Зајечару ” Аутор: Анка Рашић уз подршку Верослава Пауновића O вај материјал могу користити и особе са оштећеним видом и слухом

Slide2:

Пројекат који представљамо је покушај сагледавања проблема који на различите начине и у различитој мери угрожавају наш, и живот других. Предлажемо активности помоћу којих се лакше и боље може сагледати проблем изливања реке из свог корита, настале штете од поплаве, заштита здравља и безбедни повратак поплављених у своје домове. Овај проблем могу решавати и најмлађи, уз активно учешће и помоћ школе, родитеља, локалне заједнице...

Slide3:

Покренути ученике да посматрају природу која их окружује, да уочавају проблеме, постављају питања, проналазе решења и стечена знања примењују у свакодневном животу. Мотивација Циљ пројекта Стицање еколошке свести и усвајање еколошких навика . Ученици ће самосталним истраживањем усвајати нова знања, повезати са већ постојећим и формирати позитиван однос према природним ресурсима. Развијање свести о узајамном односу природе и човека .

Slide4:

Корелација са предметима Природа и друштво : Ученици усвојена знања о географском положају свог краја и речном сливу проширују и примењују у раду. Српски језик : Служе се основним изворима информација, читањем енциклопедија, лексикона. Самостално раде задатке. Чувари природе: Заштита животне средине, воде. Развијање еколошке свести и еколошких навика. Грађанско васпитање : Солидарност на делу, хуманост. Развијају свест о важности позитивних међусобних односа. Информатик a : Проналажење података на интернету

Slide5:

Активно укључујемо ученике у актуелне проблеме 1. корак- Подела задатака 2. корак- Географски положај 3. корак- Поплава, угрожене особе 4. корак- Хуманитарне акције 5. корак- Здравствена заштита 6. корак-Екологија 7. корак- Презентација

Slide6:

Тест и подела задатака Ова питања су постављена деци и то су њихови одговори. 8. 3. 2010. Да ли си из поплављеног дела града? Не. Од кога си чуо за ову природну непогоду ? Од родитеља, чули и видели преко телевизије, лично видели . Зашто желимо извести пројекат на ту тему? -Да бисмо нешто научили о томе. -Желимо показати да бринемо за наше суграђане. -Да други људи чују и наше мишљење. -Желимо да помогнемо свом граду. 1. корак- Подела задатака

Slide7:

Шта желиш знати? -Желим да чујем угрожене и помогнем људима. -Желим да сазнам ко је све поплављен. -Желим да сазнам шта би било кад бих ја био поплављен. -Да сазнам да ли има угрожених људи - Да сазнам како је тим људима -Да сазнам како се осећају људи који су поплављени -Желим да сазнам како је дошло до поплаве -Како је, и где настала поплава -Колика је размера катастрофе Да ли ти је ова тема позната? Јесте, из предмета природа и друштво-лекција “Воде”. Колики је значај реке за наш крај ? -Река треба да буде чиста Када дође до оваквих катастрофа, биће мање штете . -Вода нам је потребна за живот, за животиње. -Веома велики , из реке извлачимо воду коју пијемо. -Вода је нама потребна за живот, такође, у њој живе животиње. -Велики је значај , у реци се купамо.

Slide8:

Како клима утиче на реке у нашем крају? -Ниво реке се повећава и смањује, зависно од годишњег доба. -Клима не утиче добро на наш крај. -Са отопљавањем снега ниво воде се пење и настају поплаве. Да ли су људи могли да утичу на то да последице поплаве буду мање ? -Није се могла ублажити. -Могла би се ублажити. -Могла се ублажити, тако што би се становништво обавестило о поплави и људи би изнели ствари из куће. -Могли смо да поставимо џакове и ублажимо последице поплаве. Име и презиме

Slide10:

Географски положај Преузето са сајта Туристичке организације општине Зајечар Зајечар се налази у централном делу Тимочке крајине и обухвата Зајечарску котлину, источни део Црноречке и северни део Књажевачке котлине, као и јужне делове Неготинске крајине. Зајечарска општина се налази у континенталном климатском појасу. Клима је влажно умерена, са топлим и сувим летима и умерено хладном зимом, умереноконтинтентална клима. Клима се доста променила. Лета су изузетно жарка ( дневне температуре достижу 40 °C , а ноћи су свеже), клима све више добија обележја пустињске климе. Зиме су благе и са мало падавина. Дувају североисточни , повремено дувају ветрови са правца Карпата и Старе планине. Ветрови су најчешће у пролеће и јесен. 2. корак- Географски положај

Slide11:

Преузето са сајта Википедије T имок је река у Источној Србији , заправо скуп река са истим именом и придевом испред ( Црни Тимок, Бели Тимок, Сврљишки Тимок и Трговишки Тимок ). Од извора Сврљишког Тимока до ушћа ( Велики Тимок ) у Дунав има 203 km . Река тече кроз Србију, а последњих 15 km представља границу Србије и Бугарске. Ушће се налази на надморској висини од 28 m , што представља и најнижу тачку у Србији. Тимок је река Црноморског слива са протоком од 24 m³/s , а може да досегне и 40 m³/s .

Slide13:

Корито реке Тимок није регулисано, последице глобалног загревања доводе до природних катастрофа!

Slide14:

Пројекат смо радили : Испитивањем угрожених суграђана. Проналажењем податка у новинама, интернету . Разговором са др . мед.Дијаном Миљковић, специјалистом хигијене ЗЗЈЗ “Тимок” Разговором са председником Црвеног крста др Градетом Ђорђевићем Разговором са градиначелником Бошком Ничићем. Разговором са директором школе Новицом Димитријевић Фотокопирањем текста Стевана Вељковића, публицисте Као и уступањем слика поплаве Небојше Вушковића 7. корак- Презентација

Slide15:

Стеван Вељковић, Тимок, 1992 Дуготрајна суша(1833), је натерала тадашњу власт да изда препоруку свим капетанима и протама да народ на молитву позову. Сердар тимочки 1836, јавља кнезу Милошу, да је Јасиковачка река однела три воденице. Истог дана, удавило се три човека, две жене и једно дете. Највећа поплава у сливу Тимока десила се 1915.године, најкатастрофалнија у овом делу Србије у овом веку. Ова поплава је захватила долине Белог, Црног и Великог Тимока. Велике штете су забележене у атарима Савинца, Боговине, Сумраковца, а делом и у атарима Шарбановца, Гамзиграда, Звездана и Зајечара( Црни Тимок). Истовремено Бели Тимок је нанео штету атару од Вратарнице до Вржогрнца и Трнавца. Налет је био силовит и изненадан. Вода Црног Тимока је избила на пругу Параћин - Зајечар,односно Ниш - Зајечар, на самом улазу у железничку станицу. Том приликом је воз налетео на муљ који је река избацила, локомотива се преврнула, а ложач и машиновођа погинули. Фотокопирањем текста Стевана Вељковића, публицисте Као и уступањем слика поплаве Небојше Вушковића

Slide16:

Скоро 300 људи је евакуисано из својих домова. 22. 2. 2010. Прес јавља: “Ниво Белог Тимока је достигао апсолутни рекорд од 360, што је, 1,10 метара више од границе ванредних одбрана од поплава.” Испитивањем угрожених суграђана.

Slide17:

“Било је тешко и тужно, све је личило на ружан сан. А и како се осећа човек коме улази вода у кућу и плави прелепе комаде намештаја, гардеробе. А ти напушташ своју кућу са неизвесним повратком: куда и где?”

Slide18:

Један од испитаника у анкети наших ученика је рекао: “Реаговали смо врло збуњено и уплашено, као да нисмо могли да поверујемо да се то нама дешава. Једино је тата деловао прибрано и врло вредно склањао ствари по кући и нас.”

Slide19:

Одрасли испитаник: За поплаву сам чуо 21. 2. 2010. у 2:30. Покушали смо да око куће поставимо бедеме од џакова са песком. Децу смо оставили код кумова, а ја и супруга на спрату куће .

Slide20:

Нисмо имали струју, воду, ни грејање. Помогли су нам пријатељи који нису били поплављени. Матријална штета је око две до три хиљаде еура. Осим пријатеља који су дошли одмах, месец дана после поплаве је дошла комисија за процену штете из градске управе. Добили смо помоћ од републике, преко локалне самоуправе.

Slide21:

Поплава у Зајечару по четврти пут Због вишедневних киша Бели Тимок се поново излио и поплавио насеља : Вишњар, Пишуру, као и куће у приобљу Вратарнице. Због изливања Белог Тимока у Зајечару су уведене ванредне мере одбране од поплаве, одлучено је на седници Штаба за ванредне ситуације. Како је рекао командант штаба за ванредне ситуације, Бошко Ничић, не очекује се да поплаве имају размере какве су биле у фебруару, али треба превентивно реаговати. Преузето са сајта Града Зајечара 20. 04. 2010.

Slide22:

2 3 . 4. 2010. Прес јавља: “ Због непрекидних падавина Бели Тимок се излио и поплавио око 400 кућа у насељима : Изворски пут, Муљак и Вишњар, који су се четврти пут у овој сезони нашли под водом. Ватрогасци из Зајечара и Специјална јединица за спасшавање из Ниша до подневних часова јуче су евакуисали 40 људи.

Slide23:

Да ли се поплава могла предвидети, с обзиром на високе температуре за ово доба године? Поплаве се, на жалост, као и све друге елементарне непогоде, не могу предвидети. Да ли постоји тимски рад : метеоролог, Цивилна заштита, Водопривреда? Увек постоји координација и тимски рад свих републичких и градских органа и служби. Раније поплаве нису биле оваквих размера? Слажем се, да раније поплаве нису биле оваквих размера. Питања челницима града из кабинета Бошка Ничића

Slide24:

Размера катастрофе ( колико је људи остало без домова) ? Око 600 домаћинстава је било поплављено. Како је Штаб радио за време поплаве? Оперативни штаб г рада Зајечара за ванредне ситуације је био у сталном заседању. Има ли одговорних за оволику штету? Нико не може бити одговоран када је у питању елементарна непогода тј. виша сила (нпр. да ли је неко одговоран за ерупцију вулкана на Исланду).

Slide25:

Ko лико је дана харала поплава у нашем граду? Поплаве у Граду Зајечару трајале су: од 27. 12. 2009. године до 29. 12. 2009. године од 20. 2. 2010. године до 15. 3. 2010. године. Ко је све притекао у помоћ (градови, Црвени крст, инострани партнери? Списак оних који су притекли у помоћ је дугачак (нпр. Влада РС, Предузеће за телекомуникације ''Телеком Србијa'' а. д. Београд, г рад Београд, г рад Јагодина, о пштина Ковин, о пштина Бабушница, Рукометни савез Србије, ЖРК ''Раднички'' Београд, Coca-Cola Helenic - Srbija Земун, ''Dallas'' д. о. о. Тутин...).

Slide26:

Да ли је помоћ могла да ублажи невоље угрожених суграђана? Да, ублажила је невоље угрожених грађана, али када је у питању елементарана непогода оваквих размера, свака количина помоћи унапред није довољна (нпр. земљотрес на Хаитију). Шта смо научили из ове непогоде? Да се елементарне непогоде, нажалост, не могу унапред предвидети, али се могу успешно санирати последице уз заједничке снаге свих фактора друштва.

Slide27:

Здравствена заштита Када сте обавештени о поплави? Завод се укључује се 22. фебруара 2010. године, у пружању противепидемиолошких мера за време трајања ванредне ситуације, Шта је Завод предузео у заштити грађана током поплаве? Штампају се o бавештења са информацијама о редоследу радња на поплављеном подручју ради санирања последица поплаве . Какав је квалитет воде био? У време поплаве сви становници насеља, осим дела Вишњара, користе воду за пиће и хигијену из градског водовода, која је бактериолошки исправна. Остало угрожено становништво које је користило воду из сопствених бунар a нису смели да је користе, вода је загађена.

Slide28:

Да ли je неко физичко лице лице дошло по савет и помоћ? У том периоду је било доста телефонских позива са питањима о понашању за време поплаве. Питања су се односила : Коју воду да користе? Какву храну да једу? На који начин да одржавају личну хигијену? Како да се одлаже смеће из кућа? Ко је задужен за сакупљање смећа и угинулих животиња Дељен је летак о понашању за време поплаве.

Slide29:

Како сте реаговали онда, а како сада? Завод је увео двадесетчетворочасовно дежурство за брза реаговања, а сада се припремамо да обиђемо угрожене суграђане са готовим упитницима, да бисмо могли да донесемо дугорочне мере за трајно решење хигијенског стања. Како сте се осећали у време поплава? Запослени у Заводу солидарисали су се са угроженим становништвом, а кроз мере и разговоре покушавали да ублаже ментално здравље угрожених. Какав је квалитет хране био ? Храну из поплављених просторија ( лук, кромпир) није требало користити за исхрану. Храна из замрзивача, такође, није била за исхрану , дошло је до нестанка струје. Завод је дао савет да се користи конзервирана храна и вода, коју је достављао Црвени крст.

Slide30:

Шта смо научили из ове непогоде? Из овога се може закључити да ниска еколошка свест свих људи, лоше навике одлагања чврстих и течних одпада могу угрозити здравље људи. Да ли сте ишли у поплављена подручја? Стручна служба Завода обилази угрожене грађане у насељима: Вишњар, Гњилак, Муљак, Пишура и Изворски пут и врши дезинфекцију кућа. Да ли су се раније дешавале овакве непогоде? Завод за заштиту здравља “Тимок” је био директно укључен и 1986. године, за време тадашње поплаве.

Slide32:

Хуманитарне акције Очекивала се поплава почетком топлих дана , али не толиких размера. Црвени крст се укључио у рад Штаба за ванредне ситуације - поделом пакета са храном . Сада се припрема извештај комисије Градске управе која има евиденцију о најугроженијим породицама и њиховим потребама. Акција помоћи се и даље наставља доделом финансијских средстава градске управе, а Црвени крст има у плану да додели хигијенске пакете и 380 комплета са материјалом за санирање и кречење зидова. Донације су дали : Црвени крст, “Ротари” клуб, компанија “Имлек”, и разна друга удружења. Црвени крст је обезбедио сушилице за сушење зидова. Такође, обезбедио је 150 кревета и душека, а компанија “Симпо” 200 душека.

Slide33:

Последице поплаве су могле бити умањене или спречене благовременим предузимањем заштитних мера, ослобађањем постојећих одвода - јаруге, које су због људског немара биле затрпане.

Slide35:

Хуманитарна акција ученика и радника наше школе Колико има ученика и радника који су угрожени у поплавама? Један радник и 108 ученика. Ко је све учествовао у акцији? Радници наше школе и ученици.

Slide36:

Колика је помоћ сакупљена? Наставници и ученици наше школе сакупили су 64.000 динара. 0сновна школа “Стеван Алексић” из Јаше Томића, код Зрењанина, сакупила је и послала 8.500 динара. Више школа нам је помогло у прикупљању школског прибора. Завод за издавање уџбенике из Београда је донирао уџбенике за ученике који су из поплавњених насеља. Пчеларско удружење из Зајечара поклонило је 110 kg меда. Православна црква је донирала гардеробу и вредне пакете.

Slide37:

Како је вршена расподела новца који је сакупљен ? Комисија од седаморо наставника и учитеља је донела одлуку да се новац подели најугроженијим ученицима, плаћањем једног дела екскурзије, матурске вечери или рате за књиге.

Slide38:

Промена климе Глобално загревање Климатске промене настају под утицајем индустријализације, сагоревањем: угља, нафте, гаса. Повећава се ниво угљен-диоксида који утиче на повећање температуре. Топлота која стиже са Сунца на Земљу, због високе концентрације гасова коју људи производе, не може да емитује у космос , већ остаје у атмосфери. Проналажењем податка у новинама, интернету .

Slide39:

Последице глобалног загревања

Slide40:

ИЗ ЕВРОПСКЕ ПОВЕЉЕ О ВОДИ Слатководни ресурси нису неисцрпни. Упр a вљање водама мора се планирати законом. Вода је драгоцено добро, потребно свакој људској делатности. Мењати квалитет воде значи угрожавати живот човека и осталих живих бића кој a од воде зависе. Вода не зна за границе. То је заједнички извор, који тражи мађународну сарадњу. Она је заједничко наследство, вода се мора рационално користити. Ако се вода после употребе враћа у природну средину, то не сме бити на штету других корисника, јавних или индивидуалних.

Slide41:

Рационално користите воду Контролишите славине, не дозволите да непотребно тече. Сакупљајте кишницу и тиме перите WC , аутомобиле, заливајте баште. Приликом прања зуба и бријања не остављајте воду да стално тече. Уградите на славине и тушеве регулаторе протока воде. Кратко се туширајте, уместо да се купате у кади пуној воде. Користите омекшивач воде, а не омекшивач рубља, јер се коришћењем меке воде смањује потрошња детерџента, машина је дуготрајнија, а настале отпадне воде су прихватљивије за водотоке.

Slide42:

Знаш ли колико је времена потребно да се неки материјали разложе? Отпад Цвеће,храна 1 до 2 недеље папир 10 до 20 дана дрво 10 до 15 година конзерве 100 до 5оо година Пластична кеса Милион година Ову флашу је избацила поплава! Стаклена флаша никад

Slide43:

Треба знати и воду чувати па ћеш је имати!

Slide44:

7. Завршни део - Презентација рада

Slide48:

Анка Рашић Зајечар ankarasic@ymail.com Хвала на пажњи!

authorStream Live Help