32.Југославија од 1945 до 2000. године

Views:
 
Category: Entertainment
     
 

Presentation Description

No description available.

Comments

Presentation Transcript

У Социјалистичкој Југославији : 

У Социјалистичкој Југославији Југославија од 1945 до 2000. године ХимнаХеј, Словени крилатица: Братство и јединство Главни град - Београд

У Социјалистичкој Југославији : 

У Социјалистичкој Југославији

Увод : 

Увод На подстицај британског премијера Винстона Черчила југословенски краљ Петар II Карађорђевић посредством председника владе др Иван Шубашића ступипо је у контакт са вођством КПЈ. Споразум на Вису и у Београду Тито – Шубашић током 1944.год. Формирање јединствене владе, образовањем намсеништава које преузима ингеренције (овлашћења краља ) и проширењем АВНОЈ-а са некомпромитованим посланицима последњег сазива Народне скупштине из 1938.године Чланови Привремене владе ДФЈ

Демократска Федеративна Југославија : 

Демократска Федеративна Југославија 7. март 1945. године створена Привремена влада. Име ДФ Југославија дато уз препоруку великих сила ( неодређени облик владавине , република или монархија ) Предедник владе и министар одбране Јосип Броз Тито потпредседник Милан Грол министар инострани послова Иван Шубашић Владу одмах признају велике силе САД, СССР и УК. август 1945. Треће заседање АВНОЈ-а који је преименован у Привремену Народну скупштину. Формиран и Народни фронт Југославије (НФЈ) Ван НРФ остале странке ДС, РС и Земљорадника странка

Кампања : 

Кампања “Монархија није могућа у Југославији”- изјава Тита на Првом конгресу НФЈ. Та изјава нагнала је краља Петра другог да опозове намеснике. Очито увођење диктатуре КПЈ утицало је да Милан Грол и Иван Шубашић поднесу оставке на своја места. Милан Грол Др Иван Шубашић

Избори 11. нонембра 1945.године : 

Избори 11. нонембра 1945.године Комунистичка пропаганда. Оставке Шубашића и Грола, опозивање намесника од стране краља. Избори одржани 11. новембра 1945. Опозиција одбила да учествује на изборима. Кутија без листе – одговор комуниста (гласало се куглицама ) Право гласа сви пунолетни грађани, војна лица и први пут жене, али и малолетници учесници рата. Одузето право свим предратним министрима и члановима организација. победа НФ ( 90%) 29. новембра 1945.проглашена Федеративна Народна Република Југославија Др Иван Шубашић

Slide 8: 

Проглашена 29.новембра 1945.године. Овим чином је монархија у Југославији званично укинута. Краљ и чланови династије лишени су свих права која су им припадала. Федеративна Народна Република Југославија

Први устав ФНРЈ : 

Крајем јануара 1946.године донесен је први устав ФНРЈ. Овај устав је представљао модификовану верзију устава СССР у погледу југословенских прилика. Уставом ,држава је уређена као федеративна заједница пет нација и шест република. На конгресу КП Србије маја 1945.године Јосип Броз Тито је изразио став партије о Босни и Херцеговини. Први устав ФНРЈ

Slide 10: 

Сходно новим политичким односима у земљи и имовина је доживела власничку трансформацију. Циљ је био да се, по узору на СССР, комплетна привреда нађе у рукама државе. 1946.године нашли су се банкарски систем, спољна трговина и саобраћај. Процес национализације је две године касније обухватио и предузећа мањег обима (стругаре, млинови, циглане, хотеле, биоскопе итд.). По угледу на СССР, 1947. године је прокламован први Петогодишњи план. Тежиште плана било је: Изградња тешке индустрије; Предуслов за развој свих осталих привредних грана. Конфискација имовине трећег рајха, лица немачке националности. Нови својински односи, обнова и изградња земље

Спољна полтика : 

Правац Југославије у првим годинама после рата био је диктиран њеним односом са Совјетским Савезом. Југославија следи совјетски модел и понашање земаља тзв. народне демократије. Југославија је нарочито активну спољну политику водила на Балкану. - Специјални односи су одржавани са Бугарском и Албанијом. Албанији је свакодневно упућивана свеколика помоћ. Насупрот пријатељским односима са земљама народне демократије,односи са западним земљама су били веома затегнути. 1946. године обарање америчких авиона над Словенијом једног момента је запретило да се доведе до отвореног сукоба са дојучерашњим сабезницима. Идеолошки разлози били су узрок одлуке да Југославија не прихвати Маршалов план о помоћи за привредну обнову европских земаља. Спољна полтика

Сукоб са СССР и новимодел социјализма : 

Сукоб са СССР и новимодел социјализма

Slide 13: 

Сукоб са СССР и новимодел социјализма Жеља за самосталношћу у међународним односима довела је до сукоба Југославије са Совјетским Савезом. Осталим државама комунизма. Постепено удаљавање од осталих социјалистичких земаља Југославију је приближило западним државама , које су је испрва дочекале с неповерењем. Стварањем новог,”самоуправног”социјализма, Југославија је истакла нови модел друштвеног урењења земље на чијем је челу била Комунистицка партија.

Slide 14: 

Сукоб са Информбироом(ИБ) Информациони биро комунистичких и радничких партија,у изграђен је у Пољској крајем 1947.год. За седиште Информбироа одређен је Београд. Одмах после настанка Бироа дошло је до сукоба измедју Москве и осталих комунистичких партија са Београдом. Бескомпромисно потчињавање Стаљиновој политици сматрано је за издају социјалистицких идеја и антисовјетску политику. КПЈ је третирана као “кулачка партија “на чијем су се челу налазили “ситнобуржоаски националисти”. Сукоб је настао после доношења”Резолуције о стању у КПЈ” на другом заседању ИБ у Букурешту јуна 1948год. На граници према Југославији појачано је војно присуство, док су погранични инциденти били све учесталији.

Slide 15: 

Прекид економских и политичких односа Прекид је погодио Југославију. Економска криза била је изузетно велика. Страх од интервенције утицао је на преместање важнијих привредних објеката у Босни и Херцеговини. Руководство КПЈ је започело појачану критику совјетског модела социјализма и окретање ка западним државама. Уз њихову помоћ већ 1949год. Југославија је ушла у Савет безбедности УН, а од наредне године у Југославију је из западних земаља почела да пристиже помоћ у храни,новцу оружју.

Slide 16: 

Уговор о пријатељству и сарадњи Потписивање уговора са Грчком и Турском 1953 год. Југославија се посредно укључила у НАТО пакт. Помоћ западних држава биле су праћене извесним уступцима. Престала је помоћ Југославије грчким партизанима. Лансиран је нови тип социјализма(самоуправни социјализам). Напуштен је принудни откуп и прекинута насилна колективизација. И међу југословенским комунистима многи су се отворено изјаснили за резолуцију, а међу њима И двојица чланова Политбироа ЦК КПЈ : Сретен Жујовиц и Андрија Хебранг.

Slide 17: 

У земљи је почела хајка на “ибеовце”. Организовани су логори на : Голом отоку, Рабу, Уљану и Светом Гргуру. Затвори у Билећи и Старој Градишци. Требала се доказати верност “Титу и Партији” . Највећи број ухапшених били су припадници српске националности. Голи оток

Slide 18: 

Голи оток Политички логор Голи оток је основан 1949, у најужем руководству партије и државе, а први логораши су стигли на острво јула исте године. Голи оток је затворен 1956, када и Свети Гргур. Према једној од процена, на Голом отоку је било између 40 и 60 хиљада логораша, од којих је помрло или убијено између 5 и 15 хиљада. Голи оток (или Голо острво) површине око 4,7 km², налази се у западном делу Републике Хрватске

Голи оток данас : 

Голи оток данас

Slide 23: 

Београдска декларација Стаљиновом смрћу 1953.год. Економска блокада,војни и политички притисци почели су да слабе. До нормализације односа са СССР-ом дошло је 1955.год. Потписивањем Београдске декларације. Уследила је нормализација односа са свим социјалистичким земљама изузев Албаније. Информбиро је распуштен 1956.год.

Slide 24: 

Радничко самоуправљање 1950.год. уведено радночко самоуправљање. На сшестом конгресу 1952.год. КПЈ је променила име у Савез Комуниста Југославије (СКЈ). Избацивањем речи партија комунисти су желели да покажу да са одумирањем државе престаје потреба и за постојање партије. Са истим циљем је Народни фронт преимениван у Социјалистички савез радног народа Југославије. За првог председника ФНРЈ изабран је Јосип Броз Тито. Тито је на тој позицији остао до своје смрти 1980.год. Начињене измене нашле су потврду у новом уставу 1953.год. Први велики сукоб у партији био је у случају Милована Ђјиласа, потпредседника Скупштине и једног од њених идеолога. Искључен је из партије, неколико пута хапшен и осуђиван на затворску казну. Слична судбина задесила је и Владимира Дедијера, историчара и Титовог биографа, као и словеначког професора Јоже Пучника.

Slide 25: 

Покрет несврстаних Позиција Југославије није била јасно одређена. Југославија се ангажовала у стварању “трећег света”. Велики број нових слободних земаља био је заинтересован за улазак у организацију која би их ститила од евентуалног потпадања у нову врсту зависности од Запада. Југославија је постала један од носиоца ове политике. Уз председника важну улогу у оснивању покрета имали су: Џавахарлал Нехру и Гамал Абдел Насер. 1961 год.прва конференција несврстаних земаља у Београду. 25 држава усвојило је Декларацију. Од европских земаља,осим Југославије, чланице покрета биле су Кипар и Малта. У Београду је одржан и 9 самит несврстаних 1989.године Данас покрет има више од 110 чланица

Slide 27: 

Земље чланице (тамно плаво) и земље посматрачи (светло плаво) у Покрету несврстаних (2007)

Супротности и крај Југословенске федерације : 

Супротности и крај Југословенске федерације

Slide 29: 

Супротности и крај Југословенске федерације Отварање Југославије према Западу утицало је на пораст животног стандарда и давало је становниству привид стабилности на свим пољима Устав из 1974. године издигао је значај републичких влада у односу на савезну, републичка тржишта су постала важнија од заједничког савезног тржишта. Економска криза постала је очитија Смрт “првог сина народа и народности” означила је почетак краја Југословенске федерације

Slide 30: 

Животни стандард ситуација са иностраним кредитима почела је да се мења после сукоба Југославије са ИБ-ом у зељи да истакне своју самосталност Југославија се укључила у Европску заједницу за челик и угаљ - 1949. године стигао је први кредит из САД у висини од 620 милиона долара половином 50-тих отпочела је са радом и аутомобилска индустрија “Црвена застава” у Крагујевцу

Slide 31: 

Новчанице за време ФНРЈ

Slide 32: 

Национално питање Стварањем црногорске и македонске нације, као и Босне и Херцеговинекао Федералне јединице требало је да Србија буде онемогућена да оствари своје “хегемонистичке тежње” Војводина је постала аутономна област у оквиру Србије али без западног Срема октобра 1958. године успостављена је Охридска архиепископија, која је десет година касније прогласила за аутокефалну македонску православну цркву после сукоба у партији, који су изнети у јавности смењен је Александар Ранковић потпредседник СФРЈ и шеф југословенских обавештајних служби масовне демонстрације Албанаца на Косову и Метохији и у западној Македонији, одржане на албански празник Дан заставе 1968. имале су за циљ да јужна српска покрајна добије статус републике, као и да да се уједине све територије на којима живе Албанци

Slide 33: 

Александар Ранковић, Тито и Милован Ђилас у Фочи 1942. године

Демонстације у Приштини 1961 - 1981 : 

Демонстације у Приштини 1961 - 1981

Национализам : 

усвајањем амандмана на устав из 1963. године покрајине Косово и Метохија и Војводина постале су елементи федерације, док су муслимани дефинисани као нација и први пут се у попису појавили 1971. године 1971. године комунистицко водјство Хрватске отворено је заступало економску и културну самосталност Хрватске националистицки покрет Маспок имао је подрску устаске емиграције која еј изврсила нападе на југословенске цивиле у иностранству у тим нападима убијен је југословенски амбасадор у сведској Владимир Роловиц после сузбијања хрватског руководства Тито је наредио вршење ЧИСТКИ Национализам

Slide 36: 

Устав 1974. и почетак краја СФРЈ - овај устав је одредио републике као националне државе смрт Јосипа Броза Тита 1980. означила је нестанак личности фактор Социјалистичке Југославије пад Берлинског Зида означио је крај епохе комунизма и почетак нових међународних односа 26. јуна 1991. словеначки парламент донео је одлуку да се на основу референдума прогласи независност Слпвеније. - та одлука значила је формални распад СФРЈ - дан касније исту одлуку донео је и хрватски сабор

Смрт Јосипа Броза Тита 1980. : 

Смрт Јосипа Броза Тита 1980.

Slide 39: 

Титова родна кућа у Кумровцу Кумровец је мало село и општина у Загорју, Крапинско-загорској жупанији, близу Загреба - Хрватска. Према попису становништва из 2001. године, село је имало 1.854 становника. Слично је десетинама загорских села, али је постало познато по томе што је у њему 7. маја 1892. године рођен једини и доживотни председник СФРЈ и СКЈ - Јосип Броз Тито

Slide 40: 

Tито и амерички председник Џими Картер, 1978. године Тито и краљица Елизабета

Slide 41: 

Тито прима Штафету младости, 1979. године

Slide 42: 

Јосип Броз Тито, доживотни председник СФР Југославије и Савеза комуниста Југославије, умро је 4. маја 1980. године у Љубљани, у 15.05 часова. 8. маја, на Дедињу, уз присуство 209 делегација из 127 земаља, и 700.000 људи, сахрањен је Јосип Броз Тито. Телевизија која је све време вршила пренос, није показала тренутак спуштања ковчега тако да и данас постоје сумње да ли је Јосип Броз ту заиста сахрањен. Следећа дилема која се убрзо појавила је зашто као комуниста нема петокраку на гробу.

Грађански рат : 

Грађански рат Једностране одлука Љубљане а нарочито Загреба уплашила је Србе. Почетак распада СФРЈ Нови хрватски устав 1990.г. одузео је право Србима да буду конститутивни народ. Рат у БиХ 1992.године - почео је када је БиХ прогласила независност Рат постаје : национални, грађански и верски рат. Ратови завршени до краја 1995. године али су последице биле страшне : велики број погинулих, прогнаних, уништени домови, објекти нациналног и верског значаја, етничко чишћење, масовне гробнице, празна села и варошице. Из Хрватске је прогнано преко 300 000 Срба

Дејтонски споразум 1995.године : 

Дејтонски споразум 1995.године Потписивање Дејтонског споразума

Дејтонски споразум 1995.године : 

Дејтонски споразум 1995.године Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, познатији као Дејтонски мировни споразум Мировни је договор потписан у ваздухопловној бази Рајт-Патерсон код Дејтона, у америчкој држави Охајо, којим се званично прекинуо рат у Босни и Херцеговини (1992-1995). Конференција је трајала од 1. новембра до 21. новембра 1995. године. Главни учесници су били: тадашњи председник Србије Слободан Милошевић, председник Босне и Херцеговине Алија Изетбеговић, председник Хрватске Фрањо Туђман, амерички посредник Ричард Холбрук и генерал Весли Кларк. Споразум је званично потписан у Паризу, 14. децембра

Одлуке Дејтона : 

Одлуке Дејтона Четири бивше републике СФРЈ постале су државе : Словенија, БиХ Хрватска и Македонија Бих је уређена као држава састављена од два ентитета : Муслиманско –хрватске федерације и Републике Српске. Раније су Србија и Црна Гора створиле Савезну Републику Југославију 27. априла 1992.године

Милосрдни анђео : 

Милосрдни анђео

Милосрдни анђео : 

Милосрдни анђео НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије (кодно име Операција Савезничка сила (енгл. Operation Allied Force) или у САД Операција Племенити наковањ (енгл. Operation Noble Anvil)) У Србији познато као Милосрдни анђео или НАТО агресија. Била завршна фаза Рата на Косову и Метохији, које је трајало је од 24. марта до 10. јуна 1999. године. То је било друго важније војно уплитање НАТО-а након бомбардовања босанских Срба у операција „Намерна сила“1995. и највећи војни сукоб на простору Србије и Црне Горе од времена Другог светског рата.

Војно-технички споразум у Куманову 1999. : 

Војно-технички споразум у Куманову 1999. Војно-технички споразум у Куманову или Кумановски споразум потписан је 9. јуна 1999. године и означио је крај НАТО бомбардовања СР Југославије. Споразумом је прекинута агресија на СРЈ а дан касније усвојена је резолуција 1944 у Савету безбедности. Најзначајни тачке Војно-технички споразум у Куманову су: Прекид непријатељстава између НАТО снага са снагама ВЈ и српском полицијом Повлачење Војске Југославије у Полиције Републике Србије са простора Косова и Метохије у периоду од 11 дана Успостављење зоне безбедности од административне границе са Косовом и Метохијом унутар територије Републике Србије и Црне горе, и то 5 км на копну и 25 км у ваздуху

Slide 55: 

Војно-технички споразум у Куманову 1999.

Избори 24.септембра 2000.године : 

Избори 24.септембра 2000.године Крајем јула 2000. године, расписани су за 24. септембар редовни избори за Скупштину СРЈ, локалну самоуправу Србије и ванредни избори за председника СР Југославије. У току августа, владајућа коалиција СПС-ЈУЛ-СНП кандидовала је тадашњег југословенског председника и председника СПС-а, Слободана Милошевића. Демократска опозиција Србије (ДОС) је кандидовала Војислава Коштуницу, председника ДСС-а, једне од чланица коалиције. Милошевић није признао изборне резултате што је довело до демонстрација у Београду 5. октобра 2000.године Признати избори и победа Војислава Коштунице СРЈ је званично престала да постоји 4. фебрура 2003.године када је проглашена државана заједница Србија и Грна Гора Други Референдум о независности Црне Горе одржан је 21. маја 2006. године и на њему се 55.5% изашлих определило за проглашење независности Црне Горе и она је тако постала самостална држава. 21. мај Дан независности Црне Горе.

authorStream Live Help